Some picture

Razglednica iz Nikozije: Putovanje znači upoznavati ljude – čak i u Kovid balonu

Iako sam i u vreme kovida mnogo putovao, sve izgleda potpuno drugačije. Ne zbog maski i zdravstvenih mera, već pre svega zato što retko viđam ljude

Moja unuka Lola Bermoser, rođena Bečlijka, uvek je volela Beograd ili odlazak na more, jer želi da gleda i upoznaje ljude. Ma koliko to mnogima izgleda kao dečja opaska, meni se čini kao suštinski razlog kretanja, odnosno putovanja.

Iako sam i u vreme kovida mnogo putovao, sve izgleda potpuno drugačije. Ne zbog maski i zdravstvenih mera, već pre svega zato što retko viđam ljude. Dobro je da sam u „balonu” gde su svi ljudi PCR negativni, pa postoji neka komunikacija. O tome sam već pisao, ali tada nisam imao osećaj koji se nametnuo nakon mnogo putovanja za poslednjih godinu dana.

Privatna arhiva

Koji je smisao putovanja: upoznavanje novih zemalja, uživanje u drugačijoj hrani? Za mene je najvažnije upoznavanje sa lokalnim ljudima

U priči su uvek ljudi

Trenutno sam u Nikoziji, u luksuznom hotelu. Divan veliki hotel, sa mermernim holovima, bazenom, velikom baštom i luksuznim sobama, ali u njemu su samo gosti koji su na košarkaškom turniru. Zbog kovida, svi su u svojim sobama. Nema druženja i ćaskanja u holovima, što je upravo prvi utisak o ovakvim hotelima.

Zamislite nekoliko restorana napolju i unutra, sa udobnim stolicama, stilskim stolovima i svom dekoracijom, a nigde nijednog čoveka. Kao u nekom filmu. Pada mi na pamet Shining (Kjubrikov film, kod nas preveden kao Isijavanje). Ali tamo je bilo ledeno bespuće, a ovde sunce tako milo sija.

Zatvaram oči i zamišljam ljude oko bazena, letnju vrevu, graju dece, užurbane kelnere. Da li je moguće da je sve to nestalo?

Ne kažem da naši domaćini nisu gostoljubivi, ali pošto nije dozvoljen izlazak iz hotela, sve je nekako hermetično. Nije ni njima lako, jer moraju da poštuju mere svoje zemlje i košarkaške federacije.

To najčešće stvara konfuziju, ali Kiprani imaju Sotirisa Mavrosa, sportskog menadžera i organizatora takmičenja, ne samo košarkaških, pravog čoveka na pravom mestu, sa kojima lako rešavam, čini se i tako teške slučajeve kao što je, na primer, pozitivan pa negativan rezultat kod istog igrača, ili problem sa timom koji na trećem testiranju ima pozitivnog igrača.

I pre kovid balona neki putnici su putovali kao da su u balonu. Iz aviona u autobus, pa u hotel, zatim do mesta za razgledanje i ponovo u hotel

I nije Sotiris samo trezven u kovid krizi, imamo slične stavove i po pitanju ugroženosti životne sredine, biodiverziteta, pravilne ishrane, a i obojica smo ronili oko kaveza za uzgajanje riba na Kipru. I eto, samo malo upoznavanja menja sve, i prisećam se ranijih dolazaka na Kipar, Kostasa Hristodulakisa, Mihaela Petroua, Pavlosa Georgiadesa… I uvek su neki ljudi u priči.

Privatna arhiva

Uspomene za pamćenje

Razmišljam koji je smisao putovanja. Da li je to upoznavanje novih zemalja, uživanje u drugačijoj hrani, prisustvovanje kulturnim događajima ili obilaženje neverovatnih spomenika i muzeja? Većina tih razloga je tačna, ali jedan je za mene najvažniji, a mislim da bi to trebalo da bude svakom putniku – upoznavanje sa lokalnim ljudima.

I pre kovid balona neki putnici su putovali kao da su u balonu. Iz aviona u autobus, iz autobusa u hotel, iz hotela, sa vodičem, do predviđenog mesta za razgledanje i ponovo u hotel sa ljudima sa kojima su putovali.

Putovanje je pre svega učenje; upoznajući ljude u stranoj zemlji shvatićete da smo svi manje-više isti

Putovanje je pre svega učenje, a ljudi koje možete da sretnete u stranoj zemlji su najznačajniji deo učenja. Razmenićete priče, činjenice i videćete kakav je svakodnevni život u nekoj zemlji. Shvatićete da smo svi manje-više isti, ali da se upravo zbog nemanja informacija osećamo teskobno i, naravno, plašimo onog što ne znamo.

Znam da Simbe Sim i moji ronilački instrukori na Maldivima ili Indoneziji, ili Binod i planinarski vodiči u Tanzaniji ili na Araratu žele isto kao Sandžib i moje kolege lekari iz Nepala, ali i Švajcarske i Engleske – da budu slobodni, mirno žive i mogu da rade.

Čini mi se kao privilegija vožnja sa Nadicom jutarnjim vozom u Holandiji kada ljudi idu na posao, šetnja sa Jasminom po Londonu, ili po bilo kojem velikom gradu, van turističkih delova, druženje sa Bikašom i studentima na Tribuvan univerzitetu u Katmanduu ili zajedničko lečenje Šerpasa visoko u selima pod Everestom, vožnja sa Luiđijem Gratonom u Kaliforniji u vreme rush hour-a.

Luksuzni hotel, nekoliko restorana napolju i unutra, sa udobnim stolicama i dekoracijom, a nigde nijednog čoveka. Kao u nekom filmu

Privatna arhiva

Putovanje je povezano sa upoznavanjem ljudi, sa uspostavljanjem veza širom sveta i sećanjem na sve njih. To su uspomene koje ću pamtiti zauvek. Zato, kada putujete, iskoristite trenutke, nasmešite se i cenite to što možete da upoznate ljude koje ne biste mogli da niste otputovali.

Jedna od stvari koje najviše volim su i portreti. To je, između ostalog, razlog što na svom blogu www.plustri.com imam portrete ljudi koje sam upoznao, a trećinu njih čine upravo oni koje sam upoznao putujući.

( Fotografije u tekstu prof. dr. Nenad Dikić )

Comments Icon 0

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *