Pustolovina za serijal – Rijeka Crnojevića
Slučajna odluka da prespavam u Rijeci Crnojevića na putu kroz Crnu Goru, rutinsko bukiranje preko interneta i sve ostalo drugačije nego inače. Jer kako opisati spavanje u kući kneza Danila koja je praktično deo staroga mosta, ili susret sa slikarkom Ljudmilom Smiljković, Ruskinjom s našim državljanstvom, koja je te večeri bila moja gazdarica.
Odsečni odgovori na moje komentare, počev od rata u Ukrajini do kvaliteta života u gradovima, ničim nisu ukazivali da će se naše druženje nastaviti. Ali kvar SIM kartice u Ljudmilinom tabletu spojio nas je u starinskom putovanju od Rijeke Crnojevića, preko Virpazara, do Bara.
Zamolila me je da je povezem i pitala da li je u redu da idemo starim putem, jer je živopisan i praktično bez automobila. Naravno da je bilo u redu. Verovatno kao znak pažnje, dobio sam doručak, omlet sa paradajzom i tikvicama u marinadi, o čijem smo receptu kasnije razmenili mišljenje.
Ja sam spomenuo da je plavi patlidžan bolji, a Ljudmila da pravi sve vrste ajvara, ali i sličnih salata sa tikvicama i patlidžanima. I tako je krenulo naše putovanje.
Zašto posetiti Rijeku Crnojevića
Saznao sam da je Rijeka Crnojevića nekada bilo veliko mesto, jer je stari put ka Podgorici prolazio tuda. Postojala je fabrika ribe, i živelo je tu mnogo ljudi, u odnosu na stotinak koji sada žive tokom cele godine.
Istorijski, Rijeka Crnojevića vezana je za Ivana Crnojevića, koji je u 15. veku podigao tvrđavu da bi izbegao tursku vojsku. Tu je osnovana prva crnogorska štamparija i štampana prva ćirilična knjiga „Oktoih prvoglasnik” 1494. godine. Zatim je otvorena apoteka, a onda i radionica oružja.
Kasnije se naselje proširilo, postalo letnjikovac porodice Petrović, a knez Danilo podiže čuveni most i kuću naziva Mostina. Godinama kasnije, Rijeka Crnojevića postaje sedište života, mesto gde su ljudi trgovali. Čuvena je sušena ukljeva koju i danas možete da probate.
I tako dolazite do vremena sadašnjeg, u kome je Rijeka Crnojevića mesto gde ljudi svrate, pre svega, zbog vožnje čamcima po reci.
Ćuveni most i kuća Mostina
Magična lepota reke
Ljudmila kaže da je lepota reke, koja se nakon nekih 13 km uliva u Skadarsko jezero, oduvek privlačila ljude. Međutim, i kolski put do Virpazara, koji je napravio knez Danilo, podjednako je interesantan zbog neverovatnog pogleda na meandre reke i čitav planinskobrdski pejzaž.
Ljudmila mi je u daljini pokazala Prokletije s kojih sam došao, a koje su zbog visoke temperature nekako lelujale u vazduhu. Kaže da ima dana kada se s pojedinih vidikovaca na putu vidi i Skadar, koji su Crnogorci osvojili, pa ubrzo morali da napuste.
Meni pada na pamet da sa svojim planinarskim klubom dođem ovde i da prođemo sve biciklima. I kako smo odmicali od Rijeke Crnojevića ka Virpazaru, bilo mi je sve jasnije da moram ovde da se vratim.
Pogled na Virpazar
Pored puta su skretanja za razna sela, sada s kućama pretvorenim u gazdinstva i vinarije. Čak ako i ne planirate, vredi ići ovim putem, jer nismo sreli više od desetak automobila.
Pri tom, ne računam gužvu oko Virpazara, gde ima više turističkih autobusa nego automobila. Ljudmila kaže da je mnogo lepše voziti se u malim čamcima od Rijeke Crnojevića do Skadarskog jezera nego ići na vožnju samo po Skadarskom jezeru.
Smatra i da je manji čamac mnogo bolji, jer čovek ima kontakt s prirodom, a to je ono što smo svi izgubili.
Slikarska duša
I tu se otvara njena slikarska duša. Kaže da svaki dobar slikar mora da razume i da zna da nacrta pejzaž, kao što mora da nacrta portret. Ona je to odavno savladala. U međuvremenu je održala mnogo izložbi po celom svetu.
Dok stojim u koloni na ulazu u Virpazar, guglam i pronalazim njene slike na internetu. Deluju mi kao fovizam i ekspresionizam. Ona kaže da su mnogo više. Pitam je da li i danas tako razmišlja, odgovor je odričan i pominje fluid art. Nemam pojma šta je to, mada smo do tada vodili ravnopravan razgovor. Ono čime me kupuje je rečenica da čovek mora stalno da uči nove stvari. Upravo na taj način živim.
Pogled na Bar
A Fluid Art, poznata i kao Flow Art, kako samo ime kaže je tečna umetnost koja nastaje izlivanjem akrilne boje. Postala je popularna jer je zabavna i popularna tehnika apstraktnog slikanja. Razmišljam kako je Ljudmila od klasičnog slikara poželela da se bavi modernim apstraktnim, može se reći instagram slikarstvom ili kako je akademska slikarka iz Moskve počela da izdaje sobe u Rijeci Crnojevića ili još bolje – da sa toliko razumevanja ispriča čitav istorijski period kao da je tada živela.
Priča vredna serije u nastavcima. A za one koje su poželeli da provere napisano – videće da je ovde provod zagarantovan i krajnje neuobičajen. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog Ljudmile koja me je vratila u prošlost pričom, a pri tom me je inspirisala da poželim nešto u budućnosti.
Fotografije © Prof. dr Nenad Dikić