Prve dame Amerike – modni stil kao moć
Uloga prve dame Sjedinjenih Američkih Država jedna je od najvidljivijih javnih pozicija na svetu. Mnoge prve dame osetile su topli sjaj javnog obožavanja
Nakon što su izbori u Americi završeni, dok čekamo da se prašina slegne i saznamo realno stanje stvari, pogledajmo, u par koraka, uticaj koji su neke prve dame imale na utisak o vladavini svojih partnera, ali i na modnu javnost uopšte.
Uloga prve dame Sjedinjenih Američkih Država jedna je od najvidljivijih javnih pozicija na svetu. Od trenutka prebrojavanja glasova, a često i tokom trajanja same kampanje, supruga novoizabranog predsednika stavlja se u središte pažnje, gde ostaje za vreme čitavog njegovog mandata.
Pod lupom maniri, izgled i karakter
Tokom istorije bili smo svedoci sveobuhvatnog posmatranja koje su podnele žene koje su do sada obavljale tu funkciju. Od njenih manira, fizičkih svojstava, načina na koji je odlučila da se oblači, prvu damu javnost, mediji i ljudi koji je okružuju na političkoj pozornici temeljno ispituju. I to čak i pre nego što ljudi uopšte uzmu u obzir posao koji se od nje očekuje da obavlja kao neplaćeni, nezvanični javni službenik.
© mark reinstein / Shutterstock.com
Mnoge prve dame osetile su topli sjaj javnog obožavanja, samo da bi brzo iščililo kada se odluče da ne odgovaraju na sliku koju je javnost kreairala za njih.
Imidž se u ovom slučaju ne odnosi samo na odeću i izgled, već i na nijansiraniji pojam utiska koji žele da ostave. To je aura koja se oko njih stvara i od fizičkih, ali i od karakternih osobina.
Kad su Amerikanci 2008. godine izabrali svog prvog crnog predsednika, prva dama Mišel Obama bila je mnogim obožavateljima simbol nade i mogućnosti promene.
Devojke i žene širom sveta ugledale su se na ovu pametnu, odlučnu ženu koja nije bila samo figura koja na političkoj pozornici prati svog životnog partnera.
Međutim, kritičari su drugačije shvatili njena uverenja i snagu karaktera i nisu se bojali da ispolje svoje, često rasističke i seksističke, opaske.
Tokom kampanje označena je kao „ljuta”, a njena ljubav prema Americi i odanost domovini dovedeni su u pitanje.
Mišel Obama bila je za mnoge simbol nade, a kritičari su joj zamerali, između ostalog, sklonost ka haljinama bez rukava
Tokom prvih nekoliko meseci Obaminog predsednikovanja, njena sklonost ka haljinama bez rukava takođe je bila predmet stalnih kritika. Ipak će u istoriji ostati zapamćena kao jedan od primera stila, dama koja je modu koristila samo da bi potpomogla figuru jake žene koja u svojoj ulozi nije statirala, već je svako javno pojavljivanje koristila da prenese poruku.
Kako sama navodi: „Ja sam, kao žena afroameričkog porekla, znala da ću biti kritikovana ako me budu doživljavali kao razmetljivu i pretenciozno otmenu, a kritikovaće me i ako budem previše ležerna.
Tako sam odlučila da pomešam ova dva pristupa. Uskladila bih vrhunsku suknju brenda Majkl Kors s majicom iz Gepa. Jednog dana nosila sam nešto od Targeta, a drugi dan kreaciju Dajane fon Firstenberg.”
Snaga i stav
Suprotno tome, Džeki Kenedi uglavnom je bila idealizovana zbog svoje lepote i stila. Iako se s kritičarima suočila tokom kampanje zbog svog skupog ukusa, od trenutka kada je na dan inauguracije izašla na pozornicu u svom, danas kultnom, šeširu, Džeki je postala prva dama mode.
U 31. godini – dovoljno mlada da bude ćerka odlazeće Ajzenhauerove supruge, viđena je kao simbol svežine i podmlađivanja Bele kuće, ali i pojam elegancije čitave generacije devojaka iz visokog društva šezdesetih godina.
Ipak, njena snaga isplivaće sasvim neočekivano, kada je nakon atentata na svog supruga odlučila da se pojavi u, sada već legendarnom, roze šanel kompletu, isprskanom krvlju i u njemu se zvanično obrati javnosti.
Džeki Kenedi postala je prva dama mode od trenutka kada je na dan inauguracije izašla na pozornicu u, danas kultnom, šeširu
Pored ove dve predstavnice stila među prvim damama, a ujedno najistaknutijim figurama u toj ulozi u modernoj američkoj istoriji, ne zaboravljajući pritom ni druge značajne dame koje su stilom ili ličnim stavom ostavile traga (Elenor Ruzvelt, Nensi Regan, Hilari Klinton, Rozalin Karter…), moramo da se osvrnemo i na odlazeću prvu damu Melaniju Tramp.
O odeći koju je Melanija nosila od inauguracije do onoga što će biti poslednji dani mandata, neprekidno se polemisalo. Obučena u najveće svetske brendove, ova bivša manekenka imala je sve preduslove da uđe u ligu uticajnih dama Bele kuće. Ipak je mnogo faktora učinilo da njeno vreme na ovoj funkciji prođe bledo i nezapamćeno.
Melanija Tramp u Belu kuću donela je dašak evropskog modnog ukusa i slovenske lepote
Pre svega, zbog očigledno poljuljanih odnosa između supružnika, koji su često bili predmet komentarisanja javnosti, ona nije uzela mnogo udela u javnim funkcijama, za razliku od svojih prethodnica.
U javnosti se pojavljivala u zvaničnim prilikama koje nije mogla da zaobiđe i izgledala uvek odmereno i modno besprekorno, ali ništa više od toga. Ipak, u Belu kuću donela je dašak evropskog modnog ukusa i slovenske lepote.
Džil Trejsi Džejkobs Bajden dolazi sa idejom da njen život ne počinje od trenutka kada postane prva dama
Na pragu novog mandata, javnost je usmerila pogled ka budućoj prvoj dami.
Džil Trejsi Džejkobs Bajden, na pragu svoje sedamdesete godine, ne donosi ideal o mladoj Beloj kući Žakline Kenedi, ne donosi eksplozivnu dinamičnost Mišel Obame, niti manekensku figuru Melanije Tramp, ali dolazi sa idejom da njen život ne počinje od trenutka kada postane prva dama.
© Michael F. Hiatt / Shutterstock.com
Prema najavama tokom kampanje, ona planira da nastavi svoju profesorsku karijeru i po tome će svakako biti izuzetak među suprugama predsednika. Šta će nam u modnom smislu doneti, tek će pokazati vreme pred nama.
Zanimljivije je što u ovom trenutku već više pažnje privlači jedna druga dama koja ulazi u Belu kuću, prva žena potpredsednik SAD, Kamala Haris koja će, moguće, i zaseniti prvu damu.