Mlada, zdrava žena viče.

Promena glasa kod žena tokom života

Glas je osnovno sredstvo govora. Ako nema glasa, nema ni govora. Glas nastaje titranjem glasnih žica koje se nalaze u grlu. Kada nastane, glas se kao takav oblikuje još i u ždrelu, ustima i nosu. Osnovne osobine glasa su visina, jačina i boja.

Po glasu možemo s velikom verovatnoćom odrediti pol osobe, životnu dob, raspoloženje, osećanje, a nekada i zdravstveno stanje osobe s kojom komuniciramo.

Promena ili mutacija glasa tokom života je fiziološki proces, glas se menja sa rastom, razvojem, sazrevanjem i starenjem.

Glasovi dečaka i devojčica do puberteta su obično slični, a u pubertetu dolazi do promene.

Promene glasa u pubertetu i trudnoći

Glas se postepeno menja tokom puberteta. U tom periodu, glavni uzročnik promena glasa kod žena su ženski polni hormoni estrogen i progesteron. U prvom razdoblju puberteta glas pada za nekoliko nota, dok u drugom razdoblju, a to je između 14. i 18. godine, dolazi do konačnog razvoja ženskog glasa.

Osim hormonalnog uticaja na glas, u pubertetu imamo i fizičke promene na glasnim žicama – povećanje tiroidne hrskavice i celokupnog grkljana, što sve utiče na promenu glasa kod devojčica i stvaranje konačnog glasa odrasle ženske osobe.

Ovo predstavlja prvu fiziološku promenu glasa.

Druga fiziološka promena glasa kod žena dešava se u trudnoći.

Naučnici su se bavili tom problematikom, pa su snimali glas ženske osobe pre, tokom i nakon trudnoće, i došli su do zaključka da glas u toku trudnoće opada, odnosno postaje dublji, i da ta promena traje do godinu dana nakon trudnoće. Nakon toga, glas se vraća u prvobitno stanje. Glavni razlog ove promene su opet hormoni estrogen, progesteron i ovog puta i testosteron, koji u toku trudnoće rastu, a nakon porođaja opadaju. I u toku trudnoće možemo primetiti dva perioda promene glasa, a to su prvo tromesečje u kome nema značajnih promena glasa i drugo, a naročito treće tromesečje trudnoće kada glas postaje dubok i za nekoliko oktava niži.

Žena srednjeg doba za govornicom.

Promene glasa u menopauzi

Treća fiziološka promena glasa kod žena dešava se u periodu menopauze.

Tokom menopauze dolazi do hormonskog potresa kod žena, naglo prestaje proizvodnja estrogena i progesterona, a muški hormoni (testosteron), koji se takođe proizvode u jajniku, i dalje ostaju u istoj visini stvaranja i deluju na organizam žene. Oni imaju uticaj na moždanu koru, ženske polne organe, mišiće koji su zaduženi za proizvodnju glasa, kao i na samu sluznicu glasnih žica.

U periodu menopauze istanjuje se sluznica glasnih žica, smanjuje se broj žlezda koje vlaže glasnice, što uzrokuje osećaj suvoće grla tokom govora, zamor glasa, promuklost i često nadražajno kašljucanje. Glas postaje dublji i hrapav, bez snage i jačine. Promene koje se dešavaju tokom menopauze su progresivne i naročito vidljive u glasu profesionalaca.

Od drugih nefizioloških uzročnika na promenu glasa, treba spomenuti kontracepciju.

Kontracepcija predstavlja zajednički pojam za sve metode čiji je osnovni cilj sprečavanje neželjene trudnoće. Metode mogu biti farmakološke i nefarmakološke. Od farmakoloških, najčešća je hormonska kontracepcija. Ranije generacije kontraceptivnih pilula, s većim dozama progesterona u odnosu na estrogen, uticale su na delimičnu promenu dubine i jačine glasa kod žena. Nove generacije kontraceptivnih pilula, sa određenim i tačno usklađenim dozama estrogena i progsterona, dokazano ne menjaju glas, ili čak pozitivno deluju na jačinu glasa kod žena.

Žena se drži za grlo, ima problem sa glasom.

Očuvanje glasa

Od mera prevencije za očuvanje glasa treba spomenuti prevenciju tokom života, a naročito u menopauzi, a u osnovi je to simptomatska savetodavna terapija koja obuhvata dobru hidrataciju, korišćenje pastila za grlo, povremene inhalacije fiziloškim rastvorom i pantenolom, antirefluksna terapija kod osoba sa želudačnim problemima, naknada polnih hormona koja mora biti individualna, govorna terapija, izbegavanje zadimljenih prostorija, što manje opterećenje glasa.