Promena glasa kod žena tokom života

Glas je osnovno sredstvo govora. Ako nema glasa, nema ni govora. Glas nastaje titranjem glasnih žica koje se nalaze u grlu. Kada nastane, glas se kao takav oblikuje još i u ždrelu, ustima i nosu. Osnovne osobine glasa su visina, jačina i boja.

Po glasu možemo s velikom verovatnoćom odrediti pol osobe, životnu dob, raspoloženje, osećanje, a nekada i zdravstveno stanje osobe s kojom komuniciramo.

Promena ili mutacija glasa tokom života je fiziološki proces, glas se menja sa rastom, razvojem, sazrevanjem i starenjem.

Glasovi dečaka i devojčica do puberteta su obično slični, a u pubertetu dolazi do promene.

Promene glasa u pubertetu i trudnoći

Glas se postepeno menja tokom puberteta. U tom periodu, glavni uzročnik promena glasa kod žena su ženski polni hormoni estrogen i progesteron. U prvom razdoblju puberteta glas pada za nekoliko nota, dok u drugom razdoblju, a to je između 14. i 18. godine, dolazi do konačnog razvoja ženskog glasa.

Osim hormonalnog uticaja na glas, u pubertetu imamo i fizičke promene na glasnim žicama – povećanje tiroidne hrskavice i celokupnog grkljana, što sve utiče na promenu glasa kod devojčica i stvaranje konačnog glasa odrasle ženske osobe.

Ovo predstavlja prvu fiziološku promenu glasa.

Druga fiziološka promena glasa kod žena dešava se u trudnoći.

Naučnici su se bavili tom problematikom, pa su snimali glas ženske osobe pre, tokom i nakon trudnoće, i došli su do zaključka da glas u toku trudnoće opada, odnosno postaje dublji, i da ta promena traje do godinu dana nakon trudnoće. Nakon toga, glas se vraća u prvobitno stanje. Glavni razlog ove promene su opet hormoni estrogen, progesteron i ovog puta i testosteron, koji u toku trudnoće rastu, a nakon porođaja opadaju. I u toku trudnoće možemo primetiti dva perioda promene glasa, a to su prvo tromesečje u kome nema značajnih promena glasa i drugo, a naročito treće tromesečje trudnoće kada glas postaje dubok i za nekoliko oktava niži.

Promene glasa u menopauzi

Treća fiziološka promena glasa kod žena dešava se u periodu menopauze.

Tokom menopauze dolazi do hormonskog potresa kod žena, naglo prestaje proizvodnja estrogena i progesterona, a muški hormoni (testosteron), koji se takođe proizvode u jajniku, i dalje ostaju u istoj visini stvaranja i deluju na organizam žene. Oni imaju uticaj na moždanu koru, ženske polne organe, mišiće koji su zaduženi za proizvodnju glasa, kao i na samu sluznicu glasnih žica.

U periodu menopauze istanjuje se sluznica glasnih žica, smanjuje se broj žlezda koje vlaže glasnice, što uzrokuje osećaj suvoće grla tokom govora, zamor glasa, promuklost i često nadražajno kašljucanje. Glas postaje dublji i hrapav, bez snage i jačine. Promene koje se dešavaju tokom menopauze su progresivne i naročito vidljive u glasu profesionalaca.

Od drugih nefizioloških uzročnika na promenu glasa, treba spomenuti kontracepciju.

Kontracepcija predstavlja zajednički pojam za sve metode čiji je osnovni cilj sprečavanje neželjene trudnoće. Metode mogu biti farmakološke i nefarmakološke. Od farmakoloških, najčešća je hormonska kontracepcija. Ranije generacije kontraceptivnih pilula, s većim dozama progesterona u odnosu na estrogen, uticale su na delimičnu promenu dubine i jačine glasa kod žena. Nove generacije kontraceptivnih pilula, sa određenim i tačno usklađenim dozama estrogena i progsterona, dokazano ne menjaju glas, ili čak pozitivno deluju na jačinu glasa kod žena.

Očuvanje glasa

Od mera prevencije za očuvanje glasa treba spomenuti prevenciju tokom života, a naročito u menopauzi, a u osnovi je to simptomatska savetodavna terapija koja obuhvata dobru hidrataciju, korišćenje pastila za grlo, povremene inhalacije fiziloškim rastvorom i pantenolom, antirefluksna terapija kod osoba sa želudačnim problemima, naknada polnih hormona koja mora biti individualna, govorna terapija, izbegavanje zadimljenih prostorija, što manje opterećenje glasa.