inspiracija

Progonitelji

Devojka koja ubeđuje dečka da je on, u stvari, voli i da je zaljubljen u nju, samo što to neće da prizna ni sebi ni drugima, model je ponašanja koji sve više postaje standard

Ovih dana u rubrikama koje se ne bave ratom, moglo se naći mnogo novih čuda, to jest ono što danas nazivamo savremenim „trendovima”. Jedan od njih privukao mi je pažnju. Taj trend se zove – proganjanje. Neka žena se pohvalila u novinama kako je proganjala nekog pevača. Neka druga devojka, učesnica rijalitija, proganja nekog dečka tamo i ubeđuje ga da je zaljubljen u nju.

Nije, međutim, sumanuto samo ponašanje akterki ovih priča, neuporedivo je sumanutije što se u našim medijima o takvim postupcima piše sa izvesnom dozom simpatija. Kao da bi to trebalo da bude smešno, šašavo, luckasto i zanimljivo, pa samim tim i društveno prihvatljivo.

A radi se o opasnoj bolesti, koja je danas zadobila gotovo razmere epidemije – u psihijatriji, to se zove erotomanija, i može imati ozbiljne posledice.

Međutim, posmatrano u kontekstu društvenih fenomena, taj novi princip „osvajanja” sada postaje i bukvalna borba za simboličku teritoriju, koja je u ovom slučaju – pažnja drugoga.

To što su sada i žene postale progoniteljke govori o prirodi sveta u kome živimo

Poznato je da su mnoge zvezde imale svoje progonitelje, ali se u civilizovanim zemljama to rešava prilično efikasno – uhapse ludake i osude ih najmanje na zabranu prilaska. Kod nas se od toga prave bombastični naslovi i šarmantna zabava, a jedna od progoniteljki koja je, kako su pisale novine, ofarbala i pudlicu svoje žrtve(!), u međuvremenu je postala rijaliti zvezda.

Rijaliti televizija živi od haosa, drame, odbijanja, i srozavanja – nije zato čudo što se takve priče potenciraju, ali je tragedija u tome što rijaliti „vrednosti” sa patološkog TV terena lako skliznu u stvarnosnu svakodnevicu.

Devojka koja ubeđuje dečka da je on, u stvari, voli i da je zaljubljen u nju, samo što to neće da prizna ni sebi ni drugima, model je ponašanja koji sve više postaje standard. Progonitelj zna, u stvari, bolje od žrtve, šta žrtva oseća, pa shodno tome i polaže prava na beskonačno maltretiranje i proganjanje, sve dok se žrtva ne uzme u pamet, i ne popusti pred tom „ljubavlju”.

To što su sada i žene postale progoniteljke govori o prirodi sveta u kome živimo.

A to je svet agresije, otimanja, svet novih „pobednika” kojima je pojam dostojanstva potpuno nepoznat. Drugim rečima, radi se o simboličkom silovanju, o posebnoj vrsti agresije prema „neuzvraćenoj pažnji”, o standardu novog „prevaspitavanja” koje je uzneseno na nivo opšte zabave.

A društvo kome je ova agresija zabavna, širom je otvorilo vrata za normalizovanje svakog drugog nasilja.