Prognoza za zimu: Hladnija nego prošla, više kiše i snega
Predstojeća zima biće hladnija u odnosu na prethodnu, dok se na planinama može očekivati više snega nego prošle godine.
Kiša se češće očekuje na području Vojvodine, Beograda, i u nižim predelima južno od Save i Dunava, dok se sneg očekuje samo u brdsko-planinskim oblastima zapadne, južne i jugoistočne Srbije.
Predviđanje vremenske prognoze za portal To Sam Ja najavio je Slobodan Sovilj, master meteorolog i načelnik Centra za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije.
Prethodna zima najtoplija u istoriji merenja u Srbiji
Na pitanje kakva nam zima predstoji, Sovilj navodi da se očekuje da će zima 2024/25. godine biti za oko 1 stepen toplija, odnosno iznad normale koja je osmotrena tokom referentnog perioda 1991–2020, sa srednjom sezonskom temperaturom vazduha od 1 do 4 stepena.
Procenjen broj mraznih (minimalna temperatura ispod 0 stepeni) i ledenih dana (temperatura tokom celog dana ispod 0 stepeni) je od 30 do 55, odnosno od 5 do 15.
Sovilj ukazuje i na problem klimatskih promena koje su dovele do mnogih primetnih izmena, kao što su manji broj mraznih i ledenih dana, manje dana s pojavom snega i zadržavanjem snežnog pokrivača.
Meteorolog podseća da je prethodna zima 2023/24. godine bila najtoplija u istoriji merenja u Srbiji, odnosno skoro 4 stepena toplija u odnosu na normalu. U Valjevu je 2. decembra 2023. izmereno čak 25,6 stepeni!
Ove godine procenjeno je pozitivno odstupanje od +1 stepen, što znači da će zima 2024/25. biti hladnija od prethodne, ali toplija u odnosu na zime iz druge polovine XX veka.
Kiša u gradovima, sneg na planinama
Za razliku od prethodne sušne zime, ove godine se prognozira prosečna količina padavina na nivou sezone od 110 do 160 mm u nižim predelima (odnosno od 170 do 220 mm na planinama).
Sovilj navodi primer Beograda iz druge polovine XX veka, kada je u proseku bio 31 dan sa snežnim pokrivačem, a da je poslednjih godina ta vrednost praktično prepolovljena i ima tendenciju daljeg smanjenja.
Svako pravilo ima izuzetak i to, naravno, ne znači da se više nikada neće pojaviti hladni talas s dosta snega, već da će takvi prodori biti sve ređi, dodao je.
Shutterstock
Kako se procenjuje da će temperatura ove zime biti za oko +1 stepen iznad proseka, to znači da će na području Vojvodine, Beograda, ali i u nižim predelima koji se nalaze južno od Save i Dunava dominantniji tip padavina biti kiša, dok će sneg češće padati samo u brdsko-planinskim oblastima zapadne, južne i jugoistočne Srbije.
Ipak, na pitanje u kojim gradovima i kada možemo očekivati sneg, odgovara da je to u domenu kratkoročne i srednjoročne prognoze vremena za 7 do 10 dana unapred. Dugoročnim mesečnim ili sezonskim prognozama se određuje osnovni karakter vremena (suvo / vlažno, toplo / hladno).
Više snega za ljubitelje zimskih sportova
Za ljubitelje zimskih sportova, lepe vesti su da se ove godine očekuje više snega nego prethodne. Za sada se ne prognoziraju meteorološki ekstremi, ali ipak u nižim predelima treba računati na prolaznu pojavu kratkotrajnog snega, uz kraće zadržavanje na tlu.
Najviše snega i ove godine će biti u planinskim delovima zemlje iznad 1.500 m, a Sovilj navodi i da je sam početak sezone optimističan.
Međutim, ne zaboravimo na tendencije opšteg porasta temperature, prema kojima se svake decenije ʼmoramo popetiʼ za oko 100 m kako bi propratili efekte klimatskih promena. To znači da će temperaturni uslovi koji vladaju danas na visinama od oko 1.500 m, za 10 godina biti reprezentativni za oblasti na visinama od 1.600 m, za 20 godina na 1.700 m itd….”, pojasnio je on.
Prema njegovom mišljenju, budućnost skijanja je ugrožena, naročito u oblastima ispod 1.500 m, a očekuje se i sve kraće trajanje skijaških sezona.
Primera radi, ski-centar Kopanik je na 1.770 m nadmorske visine, ali je polazna tačka za žičare na oko 1.050 m, što je daleko ispod navedene granice, naglasio je Sovilj.
Naslovna fotografija: Shutterstock