Privilegije izolacije – relaksirano ignorisanje grudnjaka

Kad god su žene tražile i osvajale više prava i slobode, ovaj deo rublja ih je u tome pratio, po cenu da i sam nastrada; to pravilo ne treba menjati ni u pandemiji

Internetom trenutno kruži šarmantna karantinska krilatica – Dom je tamo gde se ne nosi brus – verovatno zato što je on uz nas više nego bilo ko drugi. Takođe, u toku su burne rasprave treba li nastaviti sa tom novostečenom, relaksirajućom praksom „kućne privilegije” i kada se stvari donekle vrate u normalu.

Zove se grudnjak, brusthalter, ali se ne ljuti ni ako mu izostavimo jedno t, ili mu tepamo brus, a imponuje mu i ako koristimo sad već malo retro termin – prsluče.

Internetom trenutno kruži karantinska krilatica – Dom je tamo gde se ne nosi brus

U Evropi i Severnoj Americi 90 odsto žena nosi ga svakodnevno. Jedno vreme bio je oklevetan da izaziva rak dojke, ali je te sumnje definitivno oslobođen. Štaviše, u Engleskoj je napravljen prototip jednoga koji pomaže u ranom otkrivanju ove bolesti.

Ključna stvar je lični stav

Ima ga u stotinama varijanti, postoji model za svaku priliku i svaku fazu u životu žene, od onoga za devojčice, preko puš-apa do specijalnog modela za dojilje. Za bavljenje sportom žene i danas koriste model sličan onome koji je prikazan na podnom mozaiku nazvanom Atletičarke u Vila Romana del Kasale na Siciliji. Postoje udobni i postoje luksuzni, kakav je, na primer, jedan od crvenog satena, ukrašen dijamantima i rubinima, prodat za petnaest miliona dolara. Ali, zapravo, svi oni se prema funkciji dele u tri grupe: zdravstveni, modni i erotski.

Ako se sa situacijom nosimo tako što smo je proglasile pauzom u svojoj životnoj rutini, onda se i ovaj deo intimnog rublja može, ali i ne mora, naći na klupi

Od B. B. do Rijane

Ne bi trebalo da iznenadi ako se uskoro pojavi i karantinski model brusthaltera. Jer se još nismo usaglasile da li ga treba ili ne treba nositi u okolnostima koje su nas zadesile. Ako prema drugim stvarima primenjujemo strategiju da je sve normalno, samo malo izmenjeno, onda treba isto da se ponašamo i prema njemu. Ako smo ga nosile ranije, treba i sada redovno da ga oblačimo i to mnogima neće pasti teško. Ipak, prema brojnim svedočenjima, olakšanje su doživele najviše one žene koje još nisu pronašle grudnjak koji im omogućava savršenu udobnost. Otuda i onaj mim o domu kao slobodnoj zoni za poprsje.

Pa tako, ako se sa situacijom nosimo tako što smo je proglasile pauzom u svojoj životnoj rutini, onda i ovaj deo intimnog rublja može, ali i ne mora da sačeka povratak u normalno stanje. Ključna stvar je naš lični stav, odnosno koliko ste imale sreće sa idealnim modelom koji ne utiče na koncentraciju (kao da ga nema), ne ostavlja žlebove i crvene pruge, a kožu i siluetu čini prirodno ženstvenom. Naravno, ne treba zaboraviti plejadu poznatih dama koje su smatrale da je u redu ne nositi gornji deo rublja, čiji su advokati bile poznate žene od B. B. i Džejn Birkin do Kejt Mos i Rijane.

U toku su burne rasprave treba li nastaviti sa tom novostečenom, relaksirajućom praksom „kućne privilegije” i kasnije

Zato su stav i ovaj deo veša oduvek išli zajedno, još od vremena korseta. Prva žena koja je presekla korset da bi od njega napravila dva dela, jedan za utezanje struka, a drugi za podupiranje grudi, bila je francuskinja Emini Kadol. Žene su spočetka bojažljivo dolazile u radionicu madam Kadol, ali kad je njen izum osvanuo na stranicama Voga, korsetima je odzvonilo. Ipak, i taj držač za grudi bio je suviše glomazan i težak. Pripremajući se za bal, Amerikanka Meri Felps Džejkobs shvatila je da nešto tako ne može da obuče ispod svilene haljine. Zato je napravila predmet od dva komada svile i tankih svilenih traka. Svoj patent registrovala je kao brusthalter 3. novembra 1914.

Brus na pauzi, ali vonder nikad

Plejadu poznatih dama koje su smatrale da je u redu ne nositi gornji deo rublja, čine mnoge poznate žene od B. B. i Džejn Birkin do Kejt Mos i Rijane

Prvi svetski rat nije samo skratio žensku suknju nego je i uključio mnogo veći broj žena u proizvodni proces, za šta je i brusthalter morao da dobije nove praktične forme. Kad god su žene tražile i osvajale više prava i slobode, brusthalter ih je u tome pratio. Čak i po cenu da sam nastrada, kao što se desilo tokom jednog protesta feminstkinja 1968. Buneći se protiv izbora za mis, učesnice protesta postavile su „kantu slobode” u koju su bacale predmete koji simbolizuju mediokritetsku ulogu žene, a među njima i brusthalter. Danas organizatorka tog protesta Robin Morgan tvrdi da nije bilo paljenja brusthaletera (brus burning), kako su pisale tadašnje novine, već je on samo završio u kanti slobode. Morgan kaže da bi i danas u tu kantu bacila previsoke štikle, korsete, primerke pornografije i lekove za mršavljenje.

Jedno od prava za koje su žene počele da se bore posle simboličnog „spaljivanja” bilo je i pravo da ne skrivaju svoju erotičnost. Taj stav doneo nam je vonderbra, proizveden 1991. Potom je mašta proizvođača i kreatora dala sebi na volju, da bi nedavno jedan predstavnik visoke mode izjavio kako će u budućnosti ekspanzija plastične hirurgije učiniti brusthaltere nepotrebnim.

Jedno od prava za koje su žene počele da se bore bilo je i pravo da ne skrivaju svoju erotičnost. Taj stav doneo nam je vonderbra

Iako nas pandemija kovida uverava da su neprijatna iznenađenja uvek moguća, u krajnjoj instanci sve zavisi od našeg stava i procene. Pa i to da li ćemo prihvatiti krilaticu sa početka teksta – da li je izolacija kratki predah ili ćemo brusthalter ipak poslati na prinudni godišnji odmor?