Privatnost

Fantazam o „zaštiti privatnosti” i brojne medijske floskule s tim u vezi, sastavni su deo života i persona „veklikih zvezda”. Čim neko upućuje apele javnosti u kojima moli da se poštuje njegova privatnost, to je siguran znak da je dotična persona pre toga dala sve od sebe da u javnosti bude neprestano – od fotografija sa letovanja, do „paparaco” slika iz pedikirskog salona, a neretko se za slična „curenja” privatnosti angažuju moćne PR firme – jer, ispostavlja se da ne može biti dugovečne „slave” javne ličnosti, ako se sama ne potrudi da neprestano tu javnost hrani svojim prisustvom.

U poslednjih dvadesetak godina, „zvezde” ili oni koji su to želeli da postanu, sami su puštali u medije najprivatnije od svojih privatnosti kako bi se vinuli u „zvezdanu stratosferu”, čak i svoje „privatne” porno-snimke, kao Kim Kardašijan, čiji je pornić u javnost pustila njena majka!

Brisanje granice između privatnog i javnog jeste uvek, na neki način – pornografski, čak i kad nikakva golotinja nije u pitanju.

Ilon Mask, i čitava javnost zemaljske kugle koja se informiše preko platforme X, ostala je, najblaže rečeno, u šoku, kada je pre dva dana izvesna influenserka objavila na toj mreži da je pre pet meseci rodila sina i da je otac niko drugi nego Ilon Mask. Uz to je dodala da do sada nije htela to da otkrije da bi sačuvala privatnost deteta(!), ali da se odlučila na takav korak jer su tabloidi nešto nanjušili. Na kraju je usledio i apel: „Nameravam da dete podižem u normalnom i sigurnom okruženju, pa zato molim medije da poštuju privatnost mog deteta i da ne izveštavaju invazivno o ovome.”

Pet muva ubila je jednim potezom, ali već sutradan nije bila tajna da iza ovog njenog poteza stoji moćna PR mašinerija, odlučna da ukanali Ilona Maska, baš kad se on sprema da sa svojim saradnicima proveri šta se događa u trezoru, Pentagonu i ko se sve ovajdio od rata u Ukrajini.

Ali vratimo se na priču o privatnosti i javnosti. Perverzija ove navodne „zaštite privatnosti” leži upravo u pretvornosti samog zahteva. Kad vas molim da ne pričate o meni, radim to da bih vam bio glavna tema, samo što vi to nećete shvatiti. Čak i ako to shvatite, opet ću vam biti tema.

Jer, aždaja javnosti i takozvane „slave”, hrani se pričom. Kad nema „priče”, kao da nema ničeg, u ovom matriksu koji nas drži i ne pušta.