Primena probiotika u dermakozmetičkim preparatima

Naučnici su uspeli da uspostave vezu između tipa kože i specifične populacije bakterija. Ovo otvara vrata za prilagođavanje kozmetičkih proizvoda pojedincima na osnovu slike mikrobioma njihove kože

Odabir probiotika zavisi od toga kojoj površini kože su namenjeni, kako se aplikuju, tj. da li se nanose u vidu spreja, kreme, losiona, a da naneta količina spreči kontaminaciju, kolonizaciju, rast i unakrsnu kontaminaciju patogenih bakterija.

Aplikovani probiotici na koži stvaraju zaštitni film koji sprečava kontaminaciju kože, kao i inhibiciju patogenih mikroorganizama koji ne mogu da se razmnožavaju zbog prisustva drugih bakterija – probiotika. Za terapijske svrhe vrlo je važno da se preparat nanosi duže vreme.

Na ovaj način može se boriti i protiv vrlo upornih bakterija koje izazivaju neželjene promene na koži u dužim vremenskim intervalima. Zavisno od vrste promena na koži, mogu se birati različite vrste probiotika, koje će delovati na jednu ili više vrsta patogenih mikroorganizama.

Pomoć u lečenju akni

Probiotici na koži stvaraju zaštitni film koji sprečava kontaminaciju kože

Probiotici dobijeni iz mlečnih proizvoda imaju dobra bakteriocidna dejstva. Dokazano je da dobro deluju: Lactobacillus, Lactococcus, Pediococcus, Propionibacterium, Leuconostoc i Carnobacterium. Istraživanja su pokazala da Lactococcus suzbija upale kože i pomaže u lečenju akni, jer smanjuje rast inflamatornih bakterija kao što su Staphylococcus aureus, Streptococcus pyogenes i Propionibacterium acnes. Zahvaljujući tome što Lactococcus ima dobra antimikrobna svojstva, stvara se mogućnost za njegovu primenu u različitim oblicima kozmetoceutskih preparata koji će se koristiti za rešavanje problema na koži.

Preparati sa probioticima i prebioticima iz mlečnih proizvoda poslednjih godina veoma su popularni na tržištu, u vidu kupki, losiona, preparata za pranje lica, hidratantnih krema, gelova…

Kombinacijom određenih probiotika dobija se prirodni proizvod koji se koristi za održavanje pH kože na fiziološkim vrednostima, s ciljem da se uništi patogena mikroflora, poboljša izgled kože i podstakne njeno lečenje. Odabrani probiotici otporni su na ostale sastojke u kozmetičkom preparatu.

Pored probiotika, vrlo često se koriste i prebiotici. U kozmetičkim formulacijama prebiotici se mogu direktno primenjivati na koži. Njihova uloga je da selektivno povećavaju aktivnost i rast korisne, normalne mikrobiote kože. Prebiotike je znatno lakše inkorporirati u kozmetičke proizvode od samih probiotskih bakterija, pa su zato ovakvi preparati na tržištu znatno češći i ima ih u svim oblicima: sapuni, šamponi, kreme, gelovi za pranje, losioni…

Zavisno od vrste promena na koži mogu se birati različite vrste probiotika

Aktivne supstance iz jogurta

Preparati sa prebioticima, poput inulina, podstiču stvaranje korisnih bakterija i tako stimulišu očuvanje mikroflore kože. Ove supstance se nalaze kako u preparatim za pranje lica, tako i u serumima i kremama za negu lica i tela. Pored toga, u kozmetičkim preparatima mogu se naći i probiotske bakterije, često su to aktivne supstance iz jogurta, koje takođe veoma blagotvorno deluju na kožu i njenu mikrofloru.

Ove supstance su pažljivo osmišljene i patentirane da aktiviraju, zaštite i uravnoteže mikrobiotu kože. Neke od njih ubrzavaju obnavljanje kože, istovremeno štiteći mikrobiotu, druge svojim probiotskim sastavom aktiviraju prosvetljivanje i tonus kože, dok treći, poput derivata jogurta, uravnotežuju sastav mikrobiote. Takođe, sve popularniji su sapuni i losioni sa probioticima koji vraćaju balans koži koja se prekomerno pere i suši.

Probiotski preparati najčešće se koriste u tretiranju opekotina, masne i problematične kože, zapaljenskih promena poput ekcema, atopijskog i seboroičnog dermatitisa, koji su veoma česti u zreloj dobi kao posledica stresa i savremenog načina života i ishrane.

Opekotine su vrsta rana koje sporo zarastaju i zahtevaju duži period lečenja, što može da predstavlja i veliki trošak. Kako je kod opekotina poremećen integritet kože i smanjena njena imunološka reakcija, dolazi do neometanog razvoja bakterija. U konvencionalnom obliku lečenja opekotina često se zbog bakterijske infekcije koriste antibiotski preparati, koji često ne daju zadovoljavajuće rezultate.

U situacijama kada imunosistem uz pomoć antibiotika i antiseptika ne može da se izbori sa upornim bakterijama, potreban je novi pristup u lečenju. Ovde bi probiotici mogli da pomognu, tako što bi omogućili da se smanji broj bakterija i da se uspostavi zdrava mikroflora kože. Primećeno je da pri upotrebi probiotika, pored smanjenja bakterija, dolazi i do pozitivnog dejstva na ubrzanje epitelizacije granulacionog tkiva.

Ova iskustva su primenjena i kod upornih rana kod dijabetičara. Probiotici u lečenju opekotina i rana mogli bi da predstavljaju jeftiniji, jednostavniji i delotvorniji, odnosno savremeniji i brži vid lečenja.

Acne vulgaris su stanje kože nastalo usled dejstva više faktora za koje je karakteristična hiperkolonizacija kože bakterijama Propionibacterium acnes, usled čega dolazi do pojave upalnih procesa i imunološkog odgovora organizma. Probiotici u ovom slučaju nude rešenje u pogledu smanjenja bakterija Propionibacterium acnes.

Probiotici dobijeni iz mlečnih proizvoda imaju dobra bakteriocidna dejstva

Ekcem, atopijski dermatitis, seboroični dermatitis su zapaljenske promene na koži koje karakteriše povećana pH vrednost kože. Zato se u ovim slučajevima primenjuju probiotici u preparatima za negu i pranje kože koji u sebi sadrže bakterije mlečne kiseline, koje imaju sposobnost stvaranja mlečne kiseline i korekcije pH kože. Vremenom primena probiotika daje zdravstvenu korist.

Probiotici jačaju imunitet kože, zaustavljaju i ublažavaju zapaljenske reakcije koje su u osnovi fotostarenja. Preparati koji ih sadrže veoma su blagotvorni  za sprečavanje fotostarenja, jer jačaju lipidnu barijeru i povećavaju hidrataciju kože.

S obzirom na to da je mikrobiom naše kože jedinstven, poput otiska prsta, samo što se s njim ne rađamo već na njega utiču faktori poput pola, godina, klime i načina života, razumevanje veze između mikrobioma i tipa kože daje mogućnost razvoja novih preparata koji su trenutno u žiži dermokozmetičkih istraživanja.

Ovi preparati baziraće se na dekodiranju mikrobiote kože – naučnici su već uspeli da uspostave vezu između tipa kože (mlada, stara, osetljiva) i specifične populacije bakterija. Ovo otvara vrata za prilagođavanje kozmetičkih proizvoda pojedincima, na osnovu slike mikrobioma njihove kože.

Preparati sa prebioticima, poput inulina, podstiču stvaranje korisnih bakterija i tako stimulišu očuvanje mikroflore kože

Tako će svaki pojedinac moći da ima mikrobiotski profil svoje kože, što je stabilniji parametar od hidratacije (nivo hidratacije može se menjati tokom dana). Na taj način, kada definišemo mikrobiotski profil neke kože, možemo reći da li ima tendenciju da bude suva, da prerano stari, da je osetljiva.

Zbog toga se mikrobiomu kože i njegovom uticaju u terapiji različitih stanja i oboljenja kože pridaje sve veća pažnja, pa se mikroflora kože naziva „novim organom”, zbog dokaza o njenoj ulozi u sveukupnom zdravlju organizma.

Sada, kada imate detaljne informacije o blagotvornom efektu preparata koji sadrže probiotike i prebiotike, potražite onaj koji odgovara upravo vama!