Prevarena žena

Jedna prijateljica mi se nedavno poverila da sumnja da ju je muž varao. Kao i svaki ljigavac, ostavio je mobilni pored daljinca za TV. Nije mogla da ne vidi tu poruku

„Osamdeset odsto muškaraca vara svoje lepše polovine u Americi. Ostatak vara u Evropi.”

Ova duhovita opaska američkog komičara, više nije ni samo opaska, niti je toliko duhovita, pošto se ispostavlja da je varanje neka vrsta savremenog trenda. Neverni muškarac, kao neka vrsta heroja današnjice, opisan je bezbroj puta kao Narcis, kao Petar Pan, kao kukavica, manipulant i kao nesrećnik ophrvan panikom od starenja, ali iznad svega, to je čovek na koga se, u suštini, niko ne može osloniti. Pa ipak, za nevernim tolike žene cvile.

Poznato je da oni koji varaju najčešće sami ostavljaju tragove po kojima će biti otkriveni i to je, sa stanovišta psihodrame ili „pozorišta u kući”, savršen početak za bilo koji žanr stvarnosti – komediju, horor, tragikomediju, tragediju sa elementima ucene, adrenalinske svađe, razvod ili porodični krimić koji podrazumeva i mukotrpni inspektorski posao.

Ovaj, takoreći modni trend varanja, govori i o nečemu drugom.

Ne samo da su odgovornost, poverenje, poštenje odlepršali iz moralnog koordinatnog sistema, da je laž normalizovana, nego i da je špijuniranje bračnog partnera logična posledica totalno narušenog sistema vrednosti.

„Muškarac ne vara zbog toga ko si ti”, rekla sam joj, „nego zbog toga ko nije on”

Mobilni telefoni i društvene mreže svakako su olakšali privatne istrage i omogućili da svako, zlu ne trebalo, kad god poželi, može da bude svoj sopstveni inspektor Kluzo. Otuda onoliko trkeljisanja po tuđim telefonima, porukama, lajkovima i komentarima na društvenim mrežama.

Jedna prijateljica mi se nedavno poverila da sumnja da ju je muž varao. Kao i svaki ljigavac, ostavio je mobilni pored daljinca za TV. Nije mogla da ne vidi tu poruku.

„Muškarac ne vara zbog toga ko si ti”, rekla sam joj, „nego zbog toga ko nije on.”

„Ne vara te zbog nedostatka ljubavi, nego zbog nedostatka poštovanja, zbog sebičnosti i zato što je đubre.”

Nije joj se dopalo, skoro da je htela da ga brani od mene. Nije ni stigla da izgovori onu čuvenu „ja sam kriva zato što…”, kad sam ispalila mudrost koju sam nekada davno pokupila na internetu.

„Ako ti druga žena otme muža, nema bolje osvete nego da joj dopustiš da ga zadrži. Pravi muškarac ne može biti otet.”

Pogledala me je razrogačenih očiju.

„Ali to je bilo pre godinu dana, sada je sve u redu”, rekla je, a ni sama nije verovala u to što govori.

Elegantno smo promenile temu.

Na kraju, obe znamo da varanje nije pitanje greške, nego pitanje izbora.