Pretvorila sam se u misionara

Drugarice sam danas sakupila, da se proćaska i oseti volja. Jedna drugoj ogledalo, da kaže gde smo

Vrlo ozbiljno shvatam izreke: za bolje sutra, sutra će biti/je bolje. Znači, pretvorila sam se u misionara i nepokolebljivo tvrdim da nam sledi svetla budućnost.

Dan-dva pred kinesku Novu godinu hvata me blaga neizvesnost, neki neizdrž. Znate onaj osećaj blage treme prožete uzbuđenjem, a sve radujući se danu pred nama.

Drugarice sam danas sakupila, da se proćaska i oseti volja. Jedna drugoj ogledalo, da kaže gde smo.

Realno, nema razloga za brigu. Napolju je hladno, što volim, zagađeno, što ne volim, s tobom ću šetati, klizati se, jesti, razgovarati kao i do sada, što volim. A najviše volim kad pažljivo slušaš moje poslovne ideje koje idu od nemila do netraga. Klimaš glavom i voliš me. Srećni se gledamo u oči, a ja čuvam taj momenat, da mogu da ga nosim sa sobom na pijacu, koju ne volim.

I, još te volim

Gledam smrznute ruke i zabrinuta lica oko mene i brinem što se ne grle. Znam da je lek u zagrljaju, u dodiru, u osmehu. Radije se beži u bolest nego u zagrljaj. Beži se konstantno, da te sreća slučajno ne dotakne.

Filozofiju mog života čine ovi što malo kreću u školu, pa onda ne kreću. Prošle godine sam prestala da crtam tabelu ko je kad u školi. Jedino je važno gde smo u glavi!

Veeeliki ručak kuvam, deco, danas, da pojedete/udahnete svu ljubav, da možete spremni da volite i sebe i druge i spasete ovu planetu.

Da pođem i dolinom sjena smrtnoga, neću se bojati zla, jer si ti sa mnom. Da! Dobrota i milost tvoja pratiće me u sve dane života mojega. Psalam 23

Za danas, samo Čajkovski – Labudovo jezero.

I, još te volim.