PREPORUKA: Dina – ljubavno pismo velikom platnu
Sve najbolje karakteristike spektakla, koji je zadržao odlike umetničkog filma, začinjene su dramatičnom lepotom pustinjskih pejzaža
Dugo očekivani film Dina, premijerno prikazan 3. septembra na Venecijanskom festivalu, već se prikazuje i u našim bioskopima. Ovaj blokbaster, jedan od najvećih projekata realizovanih od početka pandemije, režirao je Deni Vilnev, Kanađanin iz frankofonog Kvebeka, a scenario je rađen na osnovu istoimenog kultnog SF romana Frenka Herberta iz 1965, koji i danas ima posebno mesto u okviru SF žanra. U svakom slučaju, Dina je globalna filmska atrakcija za sadašnju publiku, ali i za one čiju mladost je obeležio roman, odnosno istoimeni film iz 1984.
Pustinjski zalasci sunca su poseban začin ovog filma
Timoti Šalame, tumač glavne uloge, opisao je Dinu kao „film koji ima sve najbolje odlike spektakla, a zadržava karakteristike umetničkog, nezavisnog filma”. Takav spoj do sada je uspevao samo velikim majstorima filma, kakvi su Spilberg ili Kjubrik, ali ni Vilnev nije bez iskustva u obe kategorije. Radio je još jedan kultni film – Blejd raner 2049. iz 2017, sa Harisonom Fordom u jednoj od uloga, a u karijeri ima i brojne umetničke filmove.
U svoju verziju filma Dina (po Herbertovom romanu Dejvid Linč je snimio istoimeni film iz 1984) Vilnev je, osim znatno boljih tehničkih performansi, uneo i svoj lični pečat. Naravno, nemoguće je porediti dva toliko različita rediteljska senzibiliteta, vizije i tehnike, pogotovo kada je reč o adaptaciji romana. Upečatljive scene u pustinji nisu snimane u studiju, već je cela ekipa provela mesece snimajući u pustinjama Jordana i Saudijske Arabije. Jeste da su se glumci znojili u složenim kostimima, ali su zato pustinjski zalasci sunca postali poseban začin ovog filma.
Da bi se dramatičnost pustinje doživela u punoj jačini, film treba gledati na velikom bioskopskom platnu. To smatra i režiser, koji je upravo ušao u polemiku sa svojom producentskom kućom Vorner bros, koja je nepun mesec posle početka prikazivanja filma u američkim bioskopima, odobrila prikazivanje trodelne serije (koja je proširena verzija filma) na Netfliksu.
U kolumni u listu Varajeti, Deni Vilnev je napisao da je Dina „ljubavno pismo velikom platnu”.
Jeste komfornije gledati filmove u papučama, ali neki filmovi zaista zaslužuju odlazak u mrak bioskopske sale. Naročito ako se zna da Vilnev smatra da je „bioskop oruđe pomoću kojeg istražujemo svoje senke”. Priča, zbog koje vredi da se ide u bioskop, biće nastavljena i u filmu Dina 2, koji se već snima.