Prenošenje Sars-Cov-2 seksualnim kontaktom ne može biti potpuno isključeno
Većem riziku od prenosa SARS-CoV-2 između partnera doprinose respiratorni sekreti (kapljice) nego sperma tokom seksualnog kontakta
Glavni putevi interhumanog prenošenja SARS-CoV-2 (teški akutni respiratorni sindrom koronavirus 2, Severe acute respiratory syndrome coronavirus 2) jesu – respiratornim kapljicama, direktnim i indirektnim kontaktom.
RNK SARS-CoV-2 otkrivena je u različitim biološkim uzorcima, kao što su stolica, urin i krv. Interesantno je da se RNK SARS-CoV-2 otkriva u stolici kod velikog broja obolelih, kao i da je dokazivanje prisustva virusa u stolici duže nego u farinksu (ždrelu).
Međutim, udeo pacijenata sa RNK SARS-CoV-2, otkrivenom u urinu i krvi, prilično je nizak. Nedavne studije ukazale su da je SARS-CoV-2 dugo prisutan u pljuvački. Takođe, neki autori smatraju da se SARS-CoV-2 može preneti putem sluzokože, uključujući sekrete konjunktive i suze, a drugi govore o prisustvu SARS-CoV-2 u spermi.
Sve navedeno otvara brojna pitanja o putevima transmisije SARS-CoV-2, a jedno od njih je – da li se ovaj virus prenosi seksualnim kontaktom?
SARS-CoV-2 u spermi
U studiji Pana i saradnika prisustvo RNK SARS-CoV-2 u spermi nije otkriveno kod pacijenata mesec dana od dijaganoze kovid-19, što je ukazalo da prenošenje infekcije polnim putem nije moguće kod rekonvalescentnih pacijenata. Takođe, Guo i saradnici nisu dokazali prisustvo RNK SARS-CoV-2 u uzorcima sperme pacijenata sa kovid-19, kako u akutnoj fazi tako i u fazi oporavka.
Ako virus može dovesti do infekcije testisa, onda može biti prisutan i u spermi
Kvalitativna analiza uzoraka sperme, prikupljene od obolelih od kovid-19 u akutnoj fazi i rekovalescenata, sprovedena je u studiji Holtmann-a i saradnika. Ni u ovoj studiji nije dokazano prisustvo RNK SARS-CoV-2 ni u jednom od prikupljenih uzoraka.
Ali, utvrđeno je da je kvalitet sperme narušen po pitanju ukupnog broja spermatozoida i njihove pokretljivosti kod pacijenata sa blagom infekcijom i onih koji su zahtevali hospitalizaciju, u odnosu na kontrolu, kao i da infekcija nije uticala na funkcije testisa i epididimisa.
Li i saradnici su nakon ispitivanja uzoraka sperme utvrdili da devet od 23 pacijenta, tj. 39,1 odsto ispitanika, sa potvrđenim kovid-19, ima koncentraciju spermatozoida manju od 15×106/ml, što je preporučeni kriterijum Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za dijagnozu oligozoospermije (koncentracija spermatozoida ispod referentne vrednosti).
Svih devet pacijenata, kod kojih je bila utvrđena oligozoospermija, imalo je potomstvo bez podataka o korišćenju asistirane reproduktivne tehnologije ili lečenju neplodnosti. Najniža prosečna koncentracija spermatozoida (10,7×106/ml) bila je kod pacijenata sa kovid-19 infekcijom koji su imali temperature 39°C i više.
Nalazi ove studije ponovo su otvorili diskusiju o mogućem prisustvu virusa u spermi i prenošenju kovid-19 infekcije seksualnim putem. Rezultati studije govore o značajnom uticaju SARS-CoV-2 na reproduktivni sistem muškaraca, što se manifestovalo oštećenom spermatogenezom sa nižim brojem spermatozoida, inflamatornim (zapaljenskim) odgovorom u testisima i epididimisu i izmenjenim imunološkim markerima koji označavaju imunološko oštećenje uzrokovano kovidom-19.
Takođe, ovo potvrđuju neke druge studije koje ukazuju na pojavu autoimunog orhitisa (zapaljenje testisa) kod nekih pacijenata sa kovid-19.
Međutim, ova studija imala je nekoliko ograničenja: mali broj ispitanika i nepostojanje podataka o načinu sakupljanja sperme. Postoji sumnja da su uzorci sperme mogli biti kontaminirani fragmentima RNK SARS-CoV-2 tokom manuelnog uzimanja uzoraka ili respiratornim kapljicama.
SARS-CoV-2 može se preneti sekretom očiju i suzama
Orhitis (zapaljenje testisa)
Do sada se govorilo o orhitisu, zapaljenu testisa, uglavnom kao o posledici infekcije virusom parotitisa. Virus parotitisa odgovoran je nastanak akutne virusne respiratorne infekcije pod nazivom zauške ili epidemijski parotitis ili mumps, koju karakteriše otok i bol pljuvačnih žlezda, i to najčešće parotidnih. Komplikacije mumpsa su orhitis, meningoencefalitis i pankreatitis.
Interesantno je da se orhitis usled epidemijskog parotitisa javlja kod 20–30 odsto muškaraca postpubertetskog doba. Kod 1/4 muškaraca s jednostranom i kod 2/3 sa obostranim orhitisom dolazi do smanjivanja plodnosti.
Prenos kovid-19 infekcije između seksualnih partnera
Većem riziku od prenosa SARS-CoV-2 između partnera doprinose respiratorni sekreti (kapljice) nego sperma tokom seksualnog kontakta.
Stoga, dostupni podaci ukazuju da nije isključena mogućnost prenošenja SARS-CoV-2 seksualnim/polnim putem. Čak i ako se SARS-CoV-2 može preneti putem sperme, seksualni prenos imaće zanemarljiv uticaj, jer će se virus pretežno prenositi između partnera respiratornim kapljicama.
Udeo pacijenata sa RNK SARS-CoV-2, otkrivenom u urinu i krvi, prilično je nizak
Međutim, neophodne su dalje studije za procenu štetnog uticaja SARS-CoV-2 na spermatogenezu, kao i za ispitivanje reverzibilnosti oštećenja i neophodne terapije.
Da li je moguće prenošenje SARS-CoV-2 seksualnim kontaktom?
Ekspresija ACE2 (angiotenzin konvertirajući enzim-2) i TMPRSS2 (transmembranska serinska proteaza 2) u testisu i muškom genitalnom traktu ukazuje da je testis visokorizičan organ podložan infekciji SARS-CoV-2. Vang i saradnici ukazali su da receptor CD147 predstavlja još jedan mogući put invazije ovog virusa.
Liu i saradnici analizirali su nivo ekspresije CD147 i utvrdili su da je CD147 izražen u svim ćelijama testisa. Ekspresija gena uključenih u višestruke puteve infekcije pruža veće mogućnosti za invaziju virusa. Ako virus može dovesti do infekcije testisa, onda može dovesti i do virusne kontaminacije sperme.
Prethodne studije pokazale su da u spermi osoba koje su preživele ebolu, virus može biti prisutan do 272 dana nakon pojave simptoma. Takođe, zika virus može se otkriti u spermi izlečenih muškaraca do jedne godine. Postojanost virusa ukazuje da sperma može biti rezervoar za ebola i zika viruse, i da se infekcija može seksualno prenositi. Otvoreno je pitanje da li je to slučaj i sa SARS-CoV-2 virusom.
Međutim, prisustvo virusne RNK u stolici ukazuje da se virioni izlučuju iz ćelija zaraženih virusom. Takođe, zna se da se SARS-CoV-2 prenosi pljuvačkom i da je ACE2 otkriven u sluznici usne duplje koja je bogata epitelnim ćelijama. Stoga, ako su pljuvačka i stolica sposobni da prenose virus, ako je ACE2 prisutan i u ćelijama žlezda rektalnog epitela i u oralnoj sluznici – ne možemo biti sigurni da seksualni odnosi ne predstavljaju još jedan način širenja infekcije.
Dokazano je da RNK SARS-CoV-2 može biti prisutan u stolici mnogo duže nego u farinksu (ždrelu)
Može se pretpostaviti da određeni vidovi seksualnog ponašanja mogu predstavljati dodatni način zaražavanja, bilo direktno (npr. putem oralno-analnih kontakata) ili indirektno (npr. izlaganje rektalne sluznice pljuvački za podmazivanje tokom analnog seksa).
Posebno treba obratiti pažnju na činjenicu da rektalni bris oporavljenih pacijenata može dugo da bude pozitivan na SARS-CoV-2, čak i nakon negativnih rezultata nazofaringealnog brisa. To znači da je moguće da se SARS-CoV-2 može preneti seksualnim putem, uprkos oporavku osobe.