Predstava

Na ovogodišnjoj dodeli Oskara, koja se smatra jednim od najvećih televizijskih spektakala na kugli zemaljskoj, kao i svake godine do sada, mogle su se videti zvezde koje su, u stvari, samo manekeni za ekskluzivne modne brendove. Mogle su se videti providne haljine, i gole zadnjice, mogli su se primetiti svi verbalni i neverbalni simboli staljinizma političke korektnosti, mogla se videti praznina, i buka i bes, mogao se čak pročitati i sindrom „tamnog vilajeta” prokletog grada zvezda – Hju Grant koji prezire Holivud, ali ne može da odoli da bude prisutan, pa otuda obrće očima na glupa pitanja voditeljke ove holivudske „šarenice”. Mogle su se praviti tabloidne ekskluzive na temu ko je bio pozvan a ko nije. Mogli su se na ovom vašaru taštine, i straha i moći, na kome su do pre samo nekoliko godina holivudske zvezde proglašavale bogom Harvija Vajnstajna (u međuvremu osuđenog za silovanje i seksualno zlostavljanje holivudskih žena), videti i sjaj, ali i očaj industrije koja svetu objašnjava kako da misli.

Zanimljivo, nekada su mediji živeli od Holivuda, danas, sa rastućim uticajem društvenih mreža, ispostavlja se da Holivud zavisi od medija. Otuda se sve oko Oskara, crvenog tepiha, redosleda sedenja, i bezbrojnih fotografija sa žurki posle ceremonije dodele Oskara, ispostavlja kao jedan gigantski PR – i Holivud je, drugim rečima, postao influenserka. Nije čudo da je tri minuta na crvenom tepihu važno skoro kao i uloga u filmu.

Tako je Nikol Kidman, koja je po nalogu sa vrha onako zdušno jela bube u kampanji za našu mračnu budućnost, shvatila da je ovogodišnji crveni tepih idealna prilika da popravi utisak, i da se na njeno politički korektno žvakanje buba zaboravi. Pa se sa svojim mužem dohvatila na crvenom tepihu. Ona je njega ljubila i mazila po licu, a on nije mogao da skine ruke s nje. Tako su svetu prikazali da su još uvek u ljubavi i da imaju srećan brak (mada, koga je briga za to?), ali su prikazali i još nešto – da će za marketing da urade sve.

Srećan brak se ne prikazuje na crvenom tepihu. Srećni ljudi se ljube i grle kod kuće. Srećni ljudi nemaju potrebu da bilo šta bilo kome prikazuju. Srećni ljudi ne glume sreću. Srećni ljudi ne rade ništa da bi ostavili utisak. Sreća ne podnosi pompu, a ljubav ne podnosi reflektore.

Ali, i dodela Oskara je samo jedna od mnogih predstava koje nam prikazuju u ovom matriksu koji posmatramo široko zatvorenih očiju.