Pravo žena da kažu – To sam ja

Bilo je to nekada davno, u jednoj zemlji koje nema, u jednom gradu koga ima, na jednoj igranci. To je nešto poput kluba u kome se pleše, uglavnom su to parovi i gde devojke stoje odvojeno od mladića. S jedne strane one, s druge oni. Odmeravaju se, nekad slobodnije i gledaju, devojke uglavnom ćućore, mahom s rukom na usnama, da se ne vidi šta pričaju, ili o kome pričaju. Mladići gledaju onako, muški, otvorenije, ali daleko od nekog provokativnog pogleda. Tek… vidi se da gledaju.

Živa muzika, poziv na ples

Muzika je bila, kako bi se danas reklo, živa, ili bi se puštala sa gramofonskih ploča. Garderoba primerena. Muškarci često u sakoima s kravatama, a devojke u haljinama ili suknjama sa žiponima. Žipon je podsuknja, tačnije dodatak haljini ili suknji kojim se izgled ovih odevnih predmeta obogaćuje rastresitošću i volumenom. Bez žipona, ništa! Nekada je bio obavezni deo ženske odeće, davno nekada, znate sa filmova ili slika starih majstora. Sada se koristi za venčanice, i vidim da ih ima sa dve ili više žica, tj. obruča. Toliko o garderobi.

Na tim igrankama, uglavnom subotom i nedeljom, jer vikend nije počinjao u petak, o užasa, bilo je normalno da su muškarci ti koji biraju devojke za ples. Ne sviđa mi se reč „biraju”, ali tako se govorilo. Drugim rečima, pozivaju na ples. Taj ples nekada bude jedan, nekada ih bude više, nekada završi prvim plesom na venčanju. Kako se kome zalomi, ili kakve je ko sreće.

Ishodi damskih izbora

Shvatili ste već da se ovde radi o jednoj velikoj nepravdi. Muškarci su bili ti koji pozivaju, devojke su smerno čekale. Ko čeka, taj dočeka, kaže naša poslovica. Tako dođe trenutak u kome konferansije, uvek muškarac koji je zadužen da igranka prođe u redu, ne kaže: „Dame biraju”. Eto belaja!

Uglavnom su dame, tj. devojke, imale ideju o tome ko im se dopada i koga bi pozvale na ples. Ali, poziv na ples je otkrivao i mnogo toga drugog. Šta ako priđem, a on se namršti, možda neće, možda gleda u neku drugu devojku. Možda mogu da priđem ovom, pa da onaj koji je zapravo moj cilj bude ljubomoran. A šta ako posle toga više neće da me pogleda. To što prilazim nekome može da znači da sam previše slobodna. Možda se taj neko dopada mojoj drugarici, a ja sam bila brža. I tako redom. Muka muku stiže. Na sreću, dileme su morale da se rešavaju brzo, pa su se tako na podijumu za igru zavrteli neki drugi parovi. Imali su ti damski izbori različite ishode, ali o tome neki drugi put.

Žensko proleće

Sve se, srećom, menja, pa i ovakve mogućnosti za upoznavanje, izbore, veze, manje ili više lepe krajeve priča. Jer, ima li nečeg iza onog „i živeli su posle dugo i srećno”? Promenio se odnos između muškaraca i žena. Žene su sada ravnopravne i nisu ni pod kakvim pritiskom u donošenju odluka da pokažu da li im se neko dopada ili ne. Lakše prilaze, neposrednije su, ne ustežu se, nije uopšte pitanje da li je to prihvatljivo ili ne.

Nekada su i aktivnije od muškaraca koji su, čini se, sve stidljiviji pred buđenjem žena. Tako probuđene žene imaju svoja prava na kojima insistiraju i koja ostvaruju, sviđalo se to muškarcima ili ne. Nije im potrebna dozvola ni poziv da biraju. Imaju i koriste svoje pravo da na život ne budu osuđene nego da mogu da biraju, ne samo partnera za ples nego i celoživotnog partnera, i svoj put kroz život. Svidelo se to nekome ili ne.

Pravo na izbor životnog puta

Dakle, dame biraju je tačno. U tome treba mudrost, obazrivost i spoznaja da izborom partnera za ples/život, zapravo ne biramo samo partnera za sebe nego i oca svoje dece. A to je važnije, složićemo se.

Prema tome, dame birajte!

Da podvučem – ne radi se samo o pravu na izbor partnera već o pravu na izbor životnog puta, načina i kvaliteta života, ostvarenja ciljeva, o pravu na maštanje, pravu na neuspehe, ali pre svega o pravu na ono što bismo nazvali „To sam ja”.

Pa sad, ko ume i sme da me prati – dobrodošao je!

Ostali… kako se snađu.