Pravilno čuvanje hrane štedi zdravlje i vreme

Povrće, voće ili meso zadržaće hranljivu vrednost i zauzimaće manje mesta ako ga pravilno odložimo u ostavu ili frižider

Kada dođemo iz kupovine uvek se iznenadimo kada vidimo količinu voća i povrća i pomislimo koliko nam prostora treba za skladištenje, bilo da ga držimo u ostavi ili frižideru. Zato povrće i voće najpre treba očistiti od suvišnog lišća i na taj način mu smanjiti volumen. Mladom luku i praziluku odstrane se suvišna pera, a salati i kupusu listovi. Sa šargarepe, cvekle, celera, paškanata, odstranjuju se zeleni izdanci, a grašak se očisti od mahuna. Jagode koje ćemo pojesti u toku dana, na primer, možemo da očistimo, eventualno pošećerimo, poklopimo i odložimo u frižider. Na ovaj način će sve biti organizovano i spremno za korišćenje.

Neobična osobina krompira

Ako voće i povrće čuvamo na sobnoj temperaturi, postepeno će gubiti vitamine i, uopšte, hranljive sastojke, tako da je najbolje čuvati ga na 10 stepeni Celzijusa, u donjem delu frižidera, u zatvorenoj fioci, kako bi gubilo manje vlage. Ove namirnice nikako ne treba čuvati u zatvorenim plastičnim kesama, jer će bez vazduha brzo početi da trule. Ako ipak želimo da ih u nešto upakujemo, najbolje su papirne kese ili celofan.

Sa šargarepe, cvekle, celera, paškanata, odstranjuju se zeleni izdanci da lišće ne bi izvlačilo hranljive sastojke

Zimi, šargarepa, kupus, krompir i luk mogu da se čuvaju u podrumu, ako nije vlažan i temperatura ne pada ispod nule. Interesantno je da krompir na temperaturi ispod četiri stepena postaje slatkast, jer se skrob pretvara u šećer, ali taj sladak ukus gubi se čim krompir odstoji na sobnoj temperaturi. Kod nas se krompir zimi uglavnom skladišti na hladnijim mestima, a pakuje se u mrežaste džakove koji ne propuštaju svetlost, ali omogućavaju cirkulaciju vazduha. Bitno je da krompir bude na tamnom mestu, jer bi svetlost uticala na stvaranje opasnih alkaloida, kao što je solanin.

Voće i povrće pere se neposredno pre upotrebe da se ne bi ubuđalo ili počelo da truli.

Na voću treba ostavljati peteljke, jer tako duže ostaje sveže, dok lišće sa korenastog povrća, šargarepe, cvekle, peršuna, treba skinuti da ne bi izvlačilo hranljive sastojke.

Začin bez arome

Ako ne gajimo sami razne biljne začine, a želimo da kupovni duže ostanu sveži, najbolje je oprati ih i staviti u čašu s vodom, pokriti plastičnom kesom i držati u frižideru. Suve začine u listićima možemo da čuvamo u dobro zatvorenim kutijama do dve godine, mlevene od dve do tri godine, a ako su izmešani i do četiri, i to na tamnom mestu gde nisu visoke temperature i nema vlage. Nikako ih ne treba čuvati blizu ili iznad šporeta, mašine za sudove, mikrotalasne rerne ili sudopere, zbog toplote i vlage. I sami možemo primetiti kada su propali: boja će biti bleđa, nestaće specifične arome, a kad ih probamo biće gorkasti ili lošeg ukusa.

Suve začine u listićima možemo da čuvamo u dobro zatvorenim kutijama do dve godine, a mlevene od dve do tri godine

Voće i povrće može i da se zamrzne, kako bi uvek bilo dostupno, naročito u zimskim mesecima. Naravno, njegova struktura može biti malo izmenjena jer, ako dođe do formiranja ledenih kristala, to će uticati na razgradnju ćelijskih zidova. Hrana se pakuje u kese za zamrzavanje, vazduh se istisne, a vrećice se dobro zatvore, u suprotnom hrana ima lošiji izgled i ukus.

Ako sami zamrzavamo maline, borovnice…, najbolje je poređati jedan sloj na pleh, a kad bobice očvrsnu mogu da se pakuju u kutije sa poklopcem. Na kupljenom zamrznutom voću i povrću obično piše rok trajanja, a u domaćoj verziji sami možemo da napravimo etikete i iskoristimo ih dok na pijace ne stigne novo. Drugi dugoročni način čuvanja je priprema naše tradicionalne zimnice o čemu smo pisali u „Zimskoj kolekciji – slatkoj i slanoj”.

Interesantno je da voće i povrće koje kupujemo zamrznuto u supermarketima može biti hranljivije nego sveže, jer se bere kada je u najboljem stanju i brzo zamrzava (nema skladištenja) da bi zadržalo svoj izgled i hranljivu vrednost. U sezoni, najbolje je voće i povrće koje je ubrano zrelo, a ne ono koje je dozrevalo u hladnjačama ili tokom transporta. Zrelo i sveže voće i povrće prepoznajemo po zelenim peteljkama i lišću.

Voće i povrće koje kupujemo zamrznuto u supermarketima može biti hranljivije nego sveže, jer se bere kada je u najboljem stanju i brzo zamrzava

Meso, živina, riba

Meso i ribu odmah nakon kupovine trebalo bi staviti u staklenu posudu sa poklopcem i čuvati u frižideru na gornjoj polici, gde je uglavnom najhladnije. Najbolje je iskoristiti ih u roku od dva dana ili barem termički obraditi, pa onda držati u frižideru.

Pre korišćenja, riba i bilo koja živina opere se hladnom vodom i malo istapka papirnim ubrusom da se osuši. Preporučuje se i ispiranje razblaženim rastvorom sirćeta, što predstavlja odličnu prevenciju protiv bakterija.

Morski plodovi, kao što su školjke i račići, u frižideru mogu da se drže samo nekoliko sati, a na ledu ili temperaturi od 0 stepeni Celzijusa, od dva do tri dana. Suhomesnati proizvodi koje kupujemo u vakuum pakovanju u frižideru mogu stajati neotvoreni do isteka roka trajanja, a ako ih otvorimo, potrebno je prebaciti ih u staklenu posudu sa poklopcem i pojesti za nekoliko dana. Dimljeni suhomesnati proizvodi (pršuta, suvi vrat) mogu zavijeni stajati duže vreme, naročito ako su u komadu. Bitno je da se baci meso koje je izmenilo boju, počelo neprijatno da miriše ili se na njemu pojavila buđ.

Pre korišćenja, ribu i živinu treba oprati hladnom vodom i prosušiti papirnim ubrusom, a preporučuje se i ispiranje razblaženim rastvorom sirćeta

Ako planiramo da zamrznemo meso i ribu, treba ih upakovati u papir koji može da ide u zamrzivač ili u posudu koja se hermetički zatvara. Prilikom odmrzavanja najbolje je staviti ih na donju policu frižidera da se postepeno otope i ostanu na hladnom do upotrebe. Nešto što je jednom odmrznuto nikako ne sme opet da se zamrzava.

Mlečni proizvodi

Mleko, čokoladno mleko, pavlaku, jogurt, kefir, najbolje je staviti odmah u frižider, osim ako mleko nije dugotrajno. Ovi proizvodi treba da ostanu u ambalaži u kojoj su kupljeni, jer ih štiti od direktnog svetla koje bi razložilo vitamin A i riboflavin (koji se u njima nalaze). Mleko u prahu treba držati u dobro zatvorenoj kutiji na hladnom i tamnom mestu. Dodatni razlog da ove proizvode držimo zatvorene je njihovo svojstvo da lako upijaju mirise iz okoline i frižidera.

Meke sireve i puter treba staviti u posude, najbolje staklene ili keramičke, koje imaju dobre poklopce. Kajmak se čuva na sličan način. Ako želimo da sir i kajmak duže ostanu sveži treba ih dodatno posoliti. Idealno vreme da se kajmak i meki sirevi iskoriste je pet-šest dana. Tvrdi, takozvani žuti sirevi, odnosno kačkavalji, čuvaju se u komadu u nekoj posudi i seku po potrebi, jer tako ostaju svežiji i sočniji. Parmezan koji se kupuje u komadu i struže, isto može stajati u frižideru, a zimi može i na nekom hladnijem, tamnom mestu, jer će tako biti malo mekši za rendanje.

Sladoled se naravno čuva u frizu, a nikada se ne sme ponovo zamrzavati. Ako će se relativno brzo iskoristiti, dobro ga je pokriti plastičnom folijom i to će sprečiti pojavu ledenih kristala.

Jaja se obično drže u frižideru, s tim što je u redu držati ih i van njega, u zimsko vreme kada nije mnogo toplo. Postoji način da proverimo da li je jaje upotrebljivo – ako ga potopimo u vodu, pokvareno odmah ispliva na površinu.