kultura-odmor
Pozoriste u kuci

“Pozorište u kući” – prvi sitkom u našim kombinovanim sobama

Jao, što ja volim pozorište, ali ne u svojoj kući – prvi put se čulo pre pola veka, a mnogi zetovi i danas svoje tašte konspirativno zovu Nikolajevićka

U oktobru ove godine navršiće se pola veka od kad su u udarnom terminu sa malih ekrana Sedmorica mladih zapevala: Niko nema ništa preče nego što je dom, trči domu svom... Već prva sezona od 28 epizoda TV serije Pozorište u kući praznila je ulice u vreme emitovanja, pa su snimljene još četiri sezone. Njeni glavni glumci postali su zvezde, replike su postale deo komunikacije miliona Jugoslovena, a i danas mnogi zetovi svoje tašte konspirativno zovu Nikolajevićka.

U vreme kad je nastajao fenomen Pozorišta u kući verovatno ni scenarista Novak Novak, ni milionski auditorijum, nisu bili svesni da je u pitanju prvi jugoslovenski sitkom. Danas, Pozorište u kući postalo je tema ozbiljne antropološke studije koju je nedavno objavila dr Ildiko Erdei, redovna profesorka na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu pod naslovom Moderni život u udarnom terminu, izdavač Evoluta, Beograd. Knjiga je dobila nagradu „Dušan Bandić” za najbolju monografiju objavljenu u oblasti etnologije i antropologije za 2021.

Pozorište u kući postalo je tema ozbiljne antropološke studije koju je nedavno objavila dr Ildiko Erdei pod naslovom Moderni život u udarnom terminu

Obred zajedničkog gledanja televizije

Stihovi uvodne pesme koju izvode Sedmorica mladihA kod kuće sin i žena, naravno, i majka njena, jedan mali raj… uvodili su gledaoce u dom pravnika Rodoljuba Rođe Petrovića, koga je maestralno igrao Vlastimir Đuza Stojiljković.

Porodice širom Jugoslavije tačno u određeno vreme okupljale su se pred svojim novim EI Niš ili Rudi Čajavec televizorima u svojim kombinovanim sobama. Jer, bilo je to vreme kada se porodica iz kuhinje preselila u kombinovanu sobu u čijem centru je bio TV ekran. „Obrok kao osnovni porodični obred, zamenjen je zajedničkim gledanjem televizije”, kaže dr Erdei.

„Ljudi su uglavnom gledali tu porodicu želeći da budu kao oni, a ne zato što su bili kao oni”, kaže Ildiko Erdei

U Pozorištu u kući mogli smo da vidimo sve odlike tog novog, modernog života, a njegove karakteristike u tom trenutku bile su, kako kaže dr Erdei, „obrazovanje kao ključ društvenog uspeha, dolazak iz sela u grad, život u soliteru kao simbol modernosti i urbane transformacije društva i skladan porodični život više generacija u kome se uspešno mire tradicija i nova vizija moderne jugoslovenske porodice”.

Ali ne u svojoj kući…

Pozorište dom je svaki, a vodvilji svakojaki teku svaki dan čim uđeš u stan. Jao, što ja volim pozorište, ali ne u svojoj kući… pevala su Sedmorica mladih, najavljujući nove peripetije u stanu na Karaburmi u kome osim Rođe, njegove žene Olge (koju je u prvih osam epizoda igrala Ljerka Draženović, a potom Stanislava Pešić) i sina osnovca Borka (u najvećem broju epizoda igrao ga je Goran Trifunović), živi i kućna pomoćnica i Rođina rođaka studentkinja Tina (Ljiljana Lašić), i naravno, tašta Snežana Nikolajević (Olga Ivanović).

Glavna linija sukoba u seriji uglavnom se odvija na relaciji zet – tašta, dok supruga Olga igra prilično iscrpljujuću ulogu stalnog medijatora.

Rođa je predstavnik nove socijalističke građanske klase, poreklom sa sela, ali pravnik po obrazovanju, i jedini zaposleni u kući. Tašta Snežana Nikolajević je predstavnica predratne građanske klase, koja zetu stalno zamera nedostatak manira. Ipak, njihove razmirice uglavnom su na nivou peckanja i oni jedno drugo u osnovi tolerišu i poštuju, što ukazuje da je u tom periodu, tokom 70-ih godina 20. veka, uspostavljen pomirljiv odnos između do tada oštro sukobljenih društvenih slojeva.

Rodoljub Rođa Petrović je predstavnik nove socijalističke građanske klase, poreklom sa sela, ali pravnik po obrazovanju, i jedini zaposleni u kući

Ko je glavni?

Doduše, u uvodnoj špici postavlja se i pitanje prvenstva: Nemam ništa protiv scene, nek svi glume oko mene, al’ da mi se da da sam glavni ja. Ildiko Erdei o tome kaže: „Iako izgleda da je Rođa glavni, ’boga mu poljubim’ je vrhunac njegovog otpora”.

Četiri ključna ženska lika takođe ukazuju na pomake u poziciji žene toga vremena. Rođina žena Olga, arhitekta po obrazovanju, ali bez posla, trebalo bi da odrazi modernu, emancipovanu ženu u socijalističkom društvu, što je ona pre svega po tome što gradi partnerske odnose sa svojim mužem.

Kroz seriju su prodefilovali ne samo najpoznatiji jugoslovenski glumci već, kao i u današnjim svetskim sitkomima, poznate ličnosti iz drugih oblasti života

Nikolajevićka nastoji da održi ponašanje i položaj predratne dame, što u novim društvenim okolnostima dobija humornu notu, ali ni Rođina majka Vuka (Radmila Savićević), koja povremeno dođe u posetu i iz sela donese domaću slaninu i sarmu, više nije sasvim u duhu vremena. Gledaoce je osvojio lik Tine, kojoj je to što je kućna pomoćnica kod Petrovića samo način da sebi obezbedi uslove za studiranje i traženje boljih uslova života u velikom gradu. Ona je otresita i samosvesna, nosi modernu frizuru i mini-suknju.

Još jedan prođe dan…

Iako su se milioni gledalaca identifikovali sa zapletima unutar porodice, zasnovanim na odnosu među likovima, antropološka analiza pokazuje da Petrovići ipak nisu bili tipična jugoslovenska porodica. „Ljudi su uglavnom gledali tu porodicu želeći da budu kao oni, a ne zato što su bili kao oni”, kaže dr Ildiko Erdei. Radi se o tome da srednja klasa i urbana građanska porodica, uprkos velikim pomacima, u tadašnjem jugoslovenskom društvu ipak nisu činile većinu.

Kroz seriju su prodefilovali ne samo najpoznatiji jugoslovenski glumci već, kao i u današnjim svetskim sitkomima, poznate ličnosti iz drugih oblasti života: Mića Orlović, Kamenko Katić, Miljan Miljanić ili Predrag Cune Gojković. Epizode su se završavale odjavnom pesmom u kojoj nas je Đuza sa olakšanjem obaveštavao: Još jedan prođe dan uzburkan ko more...