Povratak emocija na početna podešavanja

Svima nam je potrebna uteha, reč podrške. Meni je svaki zadatak, ma koliko težak bio, lakši uz muziku. Svima teško pada prelazak iz sumorne, sive zime u proleće koje traži akciju i zahteva od nas život.

Sećam se, u srednjoj školi bilo je vreme ratova na teritoriji bivše Jugoslavije, pa me je drugarica pristigla iz Bijeljine učila šta je behar. Još je bio sneg po ćoškovima ulica oko IV beogradske gimnazije, a drveće je bilo puno behara. Za mlađe generacije, to su mali, sveži, novi pupoljci na svakom listopadnom drvetu.

Škole je i bilo i nije je bilo, nas je bilo 45 u jednom odeljenju, ali učenje nije prekidano.

Bosnom behar probeharao je, bez ulaženja u muzički žanr, divna slika koja nam se odmah javlja. Sezonski hit Đurđevdan i stihove: „Proleće na moje rame sleće”, svako od nas je zapevao barem jednom u svom životu.

Beogradski veliki hit – April u Beogradu – uvek nas pljusne, pa osećamo sreću, tugu, ljubav i prolaznost svakog životonog problema.

Nećemo zaboraviti ni Beogradsko proleće kada je Milan Mladenović održao antiratni govor koji puni i danas naša srca tugom, ali i nadom.

Na prolećnu plej-listu uvek dodam: Samo par godina za nas, jer je meni stih: Voli me onako kako nikad nisi volela, i zakon i zadatak i životna mislija.

Svako da se isplače uz svoj prolećni bluz pa možemo da pređemo na Vivaldijeva Četiri godišnja doba, sa naglaskom na Proleće, i garantujem brz povratak emocija na početna podešavanja.

Uz Vivaldija, predlažem prolećno jelo sa zeljem po vašem izboru, za povratak osmeha na lice i topline u naša srca.