Sakura, cvetanje japanske trešnje – kad polete oblaci latica

Nema velike svetske metropole niti urbane sredine u svetu koja ne oživi kad procvetaju drvoredi japanskih trešanja. Japanci su sadnice ovog svog nacionalnog drveta rado poklanjali drugim narodima u znak prijateljstva.

U postojbini, sakura, kako Japanci zovu cvetanje trešnje, ima kulturni i spiritualni značaj. U celoj zemlji neguje se običaj hanami – posmatranje trešanja u cvetu, koji ima tradiciju dugu 1.200 godina. To je važan događaj u godišnjem kalendaru Japanaca. Japanci pažljivo biraju i često dugo putuju da bi odabrali mesto s najlepšim pogledom na oblake ružičastih latica.

Izlaze u parkove i u prirodu da bi se pod rascvetalim granama podsetili kako je život lep i prolazan.

Sakura, cvetanje japanske trešnje – sezona i klimatske promene

Cvetanje trešnje – sakura – u Japanu je ove godine počelo 14. marta u Tokiju, što je nedelju dana ranije nego ikada do sada. Pre toga, rani početak cvetanja japanske trešnje zabeležen je 2021, istog datuma kada i 1612, 1409. i 1236. godine, kako izveštava japanska agencija koja prati cvetanje trešnje. To što trešnje sve ranije cvetaju objašnjava se klimatskim otopljavanjem.

Ali i inače, trešnje u Japanu ne cvetaju uvek i svuda u isto vreme. Obično, početak cvetanja vezuje se za april, ali se datumi pomeraju kako se ide ka severu zemlje, pa u snežnom Saporu, recimo, vrhunac cvetanja trešnje dolazi tek u maju.

Hanami, svečanost posmatranja cvetanja trešnje

Japanska trešnja je nacionalni cvet ove zemlje, a poštovanje cvetanja trešnje i običaj posmatranja cvetanja trešnje koji Japanci zovu hanami sežu u duboku prošlost. U zapisima iz osmog veka naše ere stoji da je običaj posmatranja rascvetalih trešanja počeo da se praktikuje u trećem veku. Naravno, tokom 1.200 godina trajanja, običaj je donekle menjao formu, ali suština je ostala ista.

U vreme kad se trešnje potpuno zaogrnu cvetovima, Japanci s porodicom i prijateljima izlaze na piknik i dan provode napolju, sedeći na travi ispod rascvale trešnje, uz hranu i piće. Danas, hanami prate i brojni kulturni i zabavni programi, a milioni turista iz celog sveta hrle u Japan da osete lepotu i mistiku cveta koji je zaštitni znak zemlje izlazećeg sunca.

Duhovno značenje sakure

Ono što turistima uglavnom izmiče jeste duhovni smisao ovog japanskog običaja. Poštovanje sakure proističe iz šinto filozofije, po kojoj je rascvetala trešnja simbol nade i obnove, prefinjenosti i prolaznosti ovozemaljskog života. Upravo zato, Japanci koji razumeju značenje sakure odlaze na hanami – posmatranje cvetanja trešnje – tek kada prođe puni zenit cvetanja trešnje.

Ključni trenutak sakure je onaj kada latice počnu da otpadaju, kada nošene povetarcem prave lelujave oblake oko stabala i ružičaste tepihe po mladoj travi ispod drveća. Posebno je fascinantan prizor kada latice prekriju površinu jezera nad kojima se nadvijaju krošnje. Upravo taj trenutak Japance svake godine podseća kako je ovozemaljski život lep, ali istovremeno kratak i prolazan.

Zato je za hanami najvažnije pažljivo odabrati mesto s dobrim pogledom na cvetne oblake, udobno se smestiti na ćebence i opustiti, kako bismo s lepotom prizora upili i tu važnu misao. 

Sve je počelo od endemske divlje trešnje

Cvet japanske trešnje utkan je u kulturu i ikonografiju japanske umetnosti, čest je detalj na tkaninama, porcelanu i posuđu, a nalazi se i na novčiću od sto jena. Japansku trešnju koja se sadi u drvoredima i parkovima zbog raskošnog cveta ne treba mešati sa trešnjom koja se gaji zbog plodova i ima bele cvetove. Plodovi nijedne, od više stotina podvrsta japanske trešnje, nisu jestivi. Sve one potiču od endemske divlje trešnje koja je samoniklo rasla samo u drevnom Japanu. Tokom vekova negovanja i kultivacije, japanski vrtlari razvili su je u više različitih pravaca.

Neke vrste prilagođene su južnim, a neke severnim klimatskim uslovima. Boja im se kreće od gotovo sasvim bele, s naznakama ružičastog samo u sredini cveta, do intenzivne pink nijanse. Osim onih koje imaju obične cvetove sa pet latica, razvijeni su i hibridi sa bogatim višestrukim cvetovima. Neki cvetovi imaju opojan miris, dok drugi gotovo uopšte ne mirišu.

Kako je sakura već dugo značajan turistički događaj, razvijene su vrste koje imaju različit početak cvetanja, kako bi se svečanost produžila sa dve nedelje na više od mesec dana. Napravljene su i žalosne japanske trešnje, danas vrlo popularne, kod kojih se grane spuštaju ka zemlji, kao kod žalosne vrbe. One posebno lepo izgledaju kad su posađene uz obale reka ili jezera. 

Najlepša mesta u Japanu za posmatranje cvetanja trešnje

Najatraktivnija mesta za sakuru su ona s mnogo stabala na jednom mestu, botaničke bašte, dvorišta dvorova i hramova.

Osvetljene krošnje u Tokiju

U Tokiju, posebno je popularan Ueno park zbog bogatog programa koji prati hanami. Oko hiljadu stabala oivičava ulice koje vode do parka i okružuje jezerce koje se nalazi u sredini. Ipak, najatraktivnijim mestom za posmatranje cvetanja u prestonici smatra se Carska palata, odnosno brojni vrtovi oko palate, u koje je ulaz besplatan svakim danom sem ponedeljka. Sumida park poznat je po tome što se može iznajmiti čamac za laganu plovidbu rekom, posebno atraktivnu noću, kada su samo rascvetale krošnje osvetljene. U Tokiju postoje parkovi u kojima se i u vreme svetkovine čuva mir za posmatrače cvetanja tako što je zabranjeno konzumiranje pića.

Žalosne trešnje i sto vrsta u Osaki

U Kjotu, Staza filozofa koja vodi do Srebrne palate oivičena je raskošnim i veoma starim stablima trešnje. Među lokalnim stanovnicima omiljeno mesto okupljanja je velika žalosna trešnja u blizini jednog hrama. Kjoto je poznat po velikom broju ove vrste trešnje koja cveta nedelju dana posle „običnih” trešanja. Ipak, mesto sa najviše najlepših žalosnih trešanja je gradić Kakunodate i njegova samurajska četvrt.

U Osaki ne možete da se odlučite da li je atraktivnije posmatrati kako 5.000 stabala pravi ružičasti cvetni tunel duž reke ili kako se 4.000 rascvetalih krošnji prepliće sa arhitekturom drevnog zamka. Još 5.000 stabala grupisano je na mestu gde je 1970. održana svetska izložba, a sada su uslovi za hanami idealni. U Osaki postoji i park u kome je posađeno sto različitih vrsta japanske trešnje.

Najstarija trešnja od hiljadu godina

Čuven je i Micuke park u Jokohami sa tri jezerca i hiljadu stabala različitih vrsta trešnje. U Japanu je hortikultura na najvišem nivou, a tačke za posmatranje sakure su brojne i pažljivo uređene. Mnogima su omiljene one kraj pet jezeraca, oko kojih su trešnje tako grupisane da se krošnje mešaju sa krovovima hramova, dok se u pozadini pogled završava na snežnim padinama planine Fudži.

Ipak, najstarije i još uvek najatraktivnije mesto za posmatranje sakure je planina Jošinojama, na kojoj je grupisano oko 30.000 stabala trešnje. Pojedinačno, najpopularnije drvo trešnje za koje se procenjuje da je staro oko hiljadu godina, jeste divno oblikovana „trešnja vodopad”, kako je zovu Japanci, na padini gradića Miharu.

Trešnja vodopad

Širenje japanske trešnje po svetu

Japanska trešnja raširila se u sve delove sveta, ali to se nije desilo slučajno. I pojedinačno, Japanci svih društvenih slojeva i zanimanja, od emigranta do političara, sportista i umetnika, kao i japanska država, već gotovo dva veka poklanjaju sadnice svog nacionalnog drveta drugim gradovima i državama.

Zajedno sa širenjem ovog drveta, proširio se i običaj posmatranja cvetanja trešnje od Vankuvera, preko Vašingtona i Pariza, do Brazila i Australije. A s njim i poruka drevnog Japana – da je život lep i prolazan!