Poslovi budućnosti: naučnicima raste cena
Tokom zdravstvene krize najbolji rezultati postignuti su u raznim oblastima medicine, digitalnih aplikacija, elektronske prodaje
Kovid kriza donela je promene u načinu rada, kao i potrebu za inovacijama, a to će verovatno u budućnosti uticati da neki poslovi i kadrovi budu traženiji.
Američki biro za statistiku rada zaključio je da je u ovom periodu došlo do porasta broja zaposlenih u naučnim i tehničkim oblastima, dok je veoma opao broj radnika u ugostiteljstvu, turizmu, frizerskim i kozmetičkim salonima, spa industriji, uopšte gde god je veliki promet ljudi. Tokom krize, naročito uspešne bile su sve oblasti medicine, digitalnih aplikacija, razvoja biznisa, kao i elektronske prodaje.
Automatizacija u skladištima
Elektronskom prodajom firme su uspevale da ostvare prihode bez direktnog kontakta sa klijentima. Ovakva prodaja i kupovina uticale su na ubrzanu automatizaciju u skladištima, kao i na povećanu potrebu za transportom.
Onlajn prodaja, odnosno kupovina, porasla je tokom kovid krize čak dva do pet puta i očekuje se da se taj trend nastavi. Mnogi iz ove industrije možda će odlučiti da rade na daljinu, a ne na tradicionalan način, kao pre pandemije.
Najbolje su radile prodavnice hrane sa mogućnošću onlajn naručivanja i dostave. Slično je bilo u celokupnoj maloprodaji. Oni koji odluče da potpuno pređu na ovaj vid prodaje imaće i velike uštede, naročito kad je reč o lokalima. Ovakva ušteda biće moguća u okviru svih poslova koji mogu da se obavljaju od kuće.
Predviđanja su da će se potreba za poslovnim prostorima smanjiti čak 30 odsto. Pokazalo se, takođe, da sastanci i konferencije koji su ranije podrazumevali putovanja, mogu uspešno da se obave preko interneta, te će se poslovna putovanja sigurno smanjiti. Ipak, neke stare navike će se zadržati jer ima trenutaka kada, kao socijalna bića, posao bolje obavljamo oči u oči.
Promene u načinu rada i potreba za inovacijama stvaraju nove poslove i kadrove
Da bi se u jeku pandemije smanjila interakcija među ljudima, veštačka inteligencija postala je veoma važna u telefonskim centrima i proizvodnim prostorima. Na digitalne transakcije prešle su banke, pa čak i o investicijama sve više „odlučuju” računari.
Škole i univerziteti prešli su na učenje na daljinu i moguće je da će ubuduće veći deo podučavanja biti onlajn, što će opet smanjiti troškove u vezi sa infrastrukturom i istovremeno uticati na modernizaciju nastave. Naravno, poslovanje u nekim granama, poput poljoprivrede i građevinarstva, nije se mnogo promenilo, jer je povezano sa radom napolju i podrazumeva manje direktnih kontakata, ali i tu tehnologija ulazi na široka vrata.
Sve ovo ukazuje da će se razne grane informacionih tehnologija, veštačke inteligencije i robotike brže razvijati i da se tu mogu očekivati mnoge inovacije.
Neke stare navike će se zadržati jer ima trenutaka kada, kao socijalna bića, posao bolje obavljamo oči u oči
Brže do novih lekova
Tokom zdravstvene krize porastao je broj doktora i medicinskih sestara u bolnicama. Iako je telemedicina zabeležila ekspanziju, pretpostavlja se da će se ovaj vid pomoći smanjiti posle pandemije. Povećao se i broj zaposlenih u apotekama i istraživačkim farmaceutskim centrima. Generalno, korona je uticala da se poveća broj pozicija u oblasti nauke, naročito biotehnologije i medicine, gde su neophodna istraživanja i brzo reagovanje.
Firma Exscientia na primer, čija je specijalnost veštačka inteligencija, potpisala je ugovor sa farmaceutskom kućom Bristol Myers Squibb, kako je nedavno objavio BioWorld, cenjeni internet medijski portal posvećen inovacijama u oblasti medicinskih tehnolgija. Njihova saradnja procenjuje se na 1,2 milijarde dolara. Reč je o dizajniranju eksperimenata i uopšte otkrivanju potencijalnih lekova.
Korona je zahtevala brzu reakciju i uticala da se poveća broj pozicija u oblasti nauke, naročito biotehnologije i medicine
Taj proces biće ubrzan, jer će se koristiti automatski sistemi vođeni veštačkom inteligencijom, koji bi sami odlučivali da li eksperiment ide u pravom smeru, da li nešto treba korigovati…
Naravno, mašinama bi upravljali naučnici i softverski inženjeri. Mašine će odlučivati koji je korak najbolje preduzeti, slično kao kod automobila koji sami upravljaju, pa sistem predviđa kada treba da se koči ili, na primer, skrene u drugom pravcu.
Računari će praviti najbolje kandidate lekova u mnogo kraćem roku, koristeći genetske podatke, literaturu i znanja iz biohemijskih nauka. Ispitivanja bezbednosti, efikasnosti i kliničke studije odvijali bi se, naravno, na tradicionalan način. Očekuje se sve više ovakvih primera.
Kriza je definitivno ubrzala razvoj informacionih tehnologija, veštačke inteligencije, robotike, ali i ukazala na potrebu za specijalistima u raznim oblastima, tako da će neka zanimanja doživeti bum.