Ponovo radi Felinijev bioskop u Riminiju
Iz crvenih plišanih sedišta Fulgor bioskopa, obnovljenog u okviru novog muzeja u rodnom mestu velikog režisera Federika Felinija, posetioci će svakog dana moći da gledaju Amarkord
Mnogo više nego po peščanim plažama Jadranskog mora, italijanski gradić Rimini poznat je po tome što je u njemu rođen i sahranjen velikan filmske umetnosti Federiko Felini. Mada je stogodišnjica umetnikovog rođenja padala prošle godine, zbog pandemije, ali i drugih komplikacija, obeležavanje te godišnjice organizovano je ove godine nizom manifestacija, a kulminiralo je 19. avgusta otvaranjem novog Muzeja Federika Felinija u Riminiju.
Felinijev muzej, koji je otvoren pre nekoliko dana, prostire se na tri lokacije u starom jezgru grada, u kome je slavni reditelj rođen i odrastao
Crvena plišana sedišta
Muzej se prostire na tri lokacije u starom jezgru grada, u kome je slavni reditelj rođen i odrastao. Kastel Sismondo, tvrđava iz 15. veka, u kojoj je nekada bio zatvor, i koji je predstavljao „mračno prisustvo” iz njegovog detinjstva, pretvoren je u izložbeni prostor gde će biti prikazani rani crteži, fotografije, filmski isečci, kostimi. Multimedijalna izložba pružiće posetiocima utisak da su okruženi Felinijevim filmovima.
Novi Muzej Federika Felinija nije prvi te vrste u Riminiju. Posle umetnikove smrti bilo je mnogo problema oko nasledstva
Iz tvrđave se izlazi na Pjaca dei sonji (Piazza dei Sogni – Trg snova), urbanu zelenu površinu sa video-bimovima, koja upotpunjava utisak i vodi do žižne tačke Felinijeve umetnosti, do palate Valoni iz 18 veka. U toj zgradi je, negde u vreme Felinijevog rođenja, osnovan bioskop Fulgor. U najranijem detinjstvu Felinija je otac vodio da iz njegovog krila gleda filmove. Dečak se od prvog trenutka zaljubio u umetnost svetlosti.
Kasnije, pošto je lepo crtao, Federiko je oslikavao plakate i ulaznice za taj bioskop, a za svaku sliku dobio bi da tri projekcije gleda besplatno. Sada je bioskop renoviran po projektu Felinijevog prijatelja, kostimografa i scenografa, dobitnika tri Oskara, Dantea Feretija, a na osnovu Felinijevih sećanja na crvena plišana sedišta iz njegovog detinjstva.
Iako je iz Riminija u Rim otišao kad mu je bilo 19 godina, Felini je redovno dolazio u svoje rodno mesto
Rimini Felinjeve mladosti
Posetioci Riminija će u Fulgor bioskopu svakog dana moći da gledaju remek-dela Federika Felinija, a potom da pretražuju grad u potrazi za ostacima umetnikove inspiracije. Radnju čuvenog Amarkorda (što na lokalnom dijalektu znači – sećam se), za koji je dobio jednog od pet Oskara, Felini je smestio u Rimini svoje mladosti. Međutim, Felini nije snimao u gradu, već je toponime rekonstruisao u studijima Činečita.
Iako je iz Riminija u Rim otišao kad mu je bilo 19 godina, Felini je redovno dolazio u svoje rodno mesto. Ne samo da je svoja sećanja na njega koristio u filmovima, već je napisao i esej pod naslovom Moj rodni grad, u kome o Riminiju kaže da je „zbunjen, uplašen, nežan, sa sopstvenim velikim dahom i svojim praznim, otvorenim morem”.
Turisti dubokog džepa mogu da rezervišu Felinijevu sobu u Grand hotelu, koja je i danas onakva kakva je za njega opremljena – sa nameštajem u crvenom plišu i sa pogledom na baštu
Kad god je dolazio, odsedao je u Grand hotelu, koji je i danas glamurozno zdanje na obali, u art nuvo stilu. Tu je kao dečak prvi put mogao da vidi ono što je kasnije prikazao u filmu Dolče vita, ali hotel, koji danas ima pet zvezdica, proslavio je film Amarkord.
Turisti dubokog džepa mogu da rezervišu Felinijevu sobu, koja je i danas onakva kakva je za njega opremljena – sa nameštajem u crvenom plišu i sa pogledom na baštu.
U toj sobi Felini je 1993, u svojoj 73. godini, doživeo srčani udar, posle koga je prevezen u Rim, gde je posle tri meseca umro. Sahranjen je na groblju u Riminiju.
Umetnik bi se nasmejao
Novi Muzej Federika Felinija nije prvi te vrste u Riminiju. Posle umetnikove smrti bilo je mnogo problema oko nasledstva. U vlasništvu ćerke njegove sestre, Frančeske, našli su se četiri od pet Oskara, biblioteka od 2000 knjiga, mnoge fotografije i važni artefakti, ali njena narav se pokazala vrlo sličnom naravima žena iz Felinijevih filmova.
Kastel Sismondo, tvrđava iz 15. veka u kojoj je nekada bio zatvor, pretvoren je u izložbeni prostor gde će biti prikazani rani crteži, fotografije, filmski isečci, kostimi
Ona je osnovala fondaciju i otvorila muzej, ali nije time naročito vešto upravljala, pa je čak sedište fondacije preselila u Švajcarsku. Uz to, organizovala je neuspelu manifestaciju dodele nagrade koja nosi Felinijevo ime, na kojoj se dobitnik nije pojavio, iako je u Rimu takva nagrada zvanično dodeljena.
Između ostalog i na te probleme misli gradonačelnik Riminija Andrea Njasi kad za novi Muzej Federika Felinija kaže da je „ovaj jedinstveni muzej stvaran mnogo godina”.
Felinijevi prijatelji kažu da bi se autor remek-dela Ulica (La strada), Sladak život (La dolce vita), Osam i po, Amarkord, na sve ovo samo nasmejao.