Ponovo igra Mister Dolar – 160 godina od Nušićevog rođenja

Piše: Novinarka i književnicaMirjana Mitrovićapril 30, 2024april 30, 2024

Nušićeva komedija Mister Dolar od ove sezone može se gledati na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Ovo je prvo izvođenje u 21. veku komedije koja je praizvedbu imala davne 1932. Ovom predstavom se obeležava i 160 godina od rođenja Branislava Nušića, našeg najvećeg komediografa.

Mister Dolar spada u ređe izvođene Nušićeve komedije, ili bar ređe nego Gospođa ministarka, Narodni poslanik, Ožalošćena porodica ili Sumnjivo lice. Ali u našem vremenu, u kome je novac definitivno zavladao svim segmentima čovekovog života, čini se da Nušićev Mister Dolar nikada nije bio aktuelniji ni potrebniji našoj publici.

Dolar vlada i uz čarlston i uz rejv

Novo izvođenje Mister Dolara u Narodnom pozorištu režirao je Miloš Lolić, a dramaturgiju je uradio Periša Perišić, uz odlični glumački ansambl. Novi Mister Dolar smešten je u ovo naše vreme, pa umesto na zabavi sa čarlstonom u snobovskom auto-klubu, kao u Nušićevo doba, sada se zaplet odvija u ambijentu rejv žurke. U oba slučaja, pred gledaocem se razotkriva društvo u kome „sve može da se kupi, i čast i počast”.

„Mister Dolar je vrlo simptičan čovek. Mister Dolar je vrlo dobra prilika. Mister Dolar je vrlo dobar kandidat. Mister Dolar je neodoljiv”, kaže Nušić podrugljivo kroz svog glavnog junaka, ciničnog i inteligentnog mizantropa, rentijera Matkovića.

Da bi razobličio (malo)građansko društvo, u kome se i sam kreće, Matković sprovodi jedan socijalni eksperiment. Objavljuje da je kelner Žan dobio iz Amerike nasledstvo od tri miliona dolara! A onda posmatra kako ugledne dame i gospoda iz korena menjaju svoj odnos prema novom bogatašu, kako mu se dodvoravaju, kako ga odlikuju, kako se s njim bratime. Muzičar mu komponuje marš, jednoj ulici daju ime po njemu, kao i jednom brodu i novom modelu šešira. A na kraju mu nude svoje ćeke za ženu.

Traži se bogatiji verenik

Matkovićevo ogorčenje potiče delom i otuda što ga je verenica iz tog kruga ostavila kad je našla bogatijeg prosca. U ovome ima i deo ličnog Nušićevog iskustva, koji je i sam u mladosti bio zaljubljen u devojku iz visokog društva, čak se s njom i verio, a kad se ona razbolela, poslao je svog prijatelja doktora da je leči.

Deo iz predstave Mister Dolar © fotograf Marko Krunić / Narodno pozorište u Beogradu

Devojka i devojčini roditelji su procenili da je doktor bolja i svakako bogatija prilika od tada nesolidnog Nušića, sklonog otvorenom kritikovanju vlasti, pa je Nušić otpao, a devojka se udala za doktora.

Samo iz takvog ličnog ogorčenja mogla je da proizađe rečenica koju Matković upućuje dami iz visokog društva: „Dakle, vi imate jedan ugled na prodaju?”

Biografija pre ženidbe

Još za života, Branislav Nušić je rekao: „Moj humor, izazivajući smeh na usnama, ublažava surovosti života.” A ni tih surovosti, kao ni trenutaka slave, nije bilo malo u životu našeg najvećeg komediografa.

Rodio se 8. oktobra 1864. kao Alkibijad Nuša. Otac Georgijas (Đorđe) Nuša bio je trgovac cincarskog porekla, a majka Ljubica bila je Srpkinja. Rodio se u kući u blizini Saborne crkve, tačno na mestu gde se danas nalazi stara zgrada Narodne banke Srbije. To saznajemo iz čuvenog Nušićevog dela Autobiografija, u kojoj je ispričao najzanimljivije anegdote iz svoje mladosti. Događaji se završavaju njegovom ženidbom. Kad su ga pitali da li će napisati nastavak, Nušić je odgovorio da „čovek posle ženidbe i nema biografije”.

Bogati Georgijas Nuša je iznenada osiromašio, pa se porodica preselila u Smederevo gde je Nušić učio osnovnu školu i deo gimnazije, ali su se potom vratili u Beograd. Čim je napunio 18 godina, Alkibijad Nuša je i zvanično promenio ime u Branislav Nušić.

Sumnjivi stihovi, a lice u Zabeli

Rano je, već sa 19 godina, napisao svoju prvu komediju Narodni poslanik, ali je ona na sceni izvedena tek 13 godina kasnije. A njegovo Sumnjivo lice na izvođenje će čekati čak 33 godine i prvi put će biti postavljeno 1923, kad je kritika društva mogla da se objasni time da to Nušić ismeva bivšu, obrenovićevsku vlast, a ne aktuelnu.

© fotograf Marko Krunić / Narodno pozorište u Beogradu

I zaista, Nušić je pod Obrenovićima kao mlad pristupio opozicionoj stranci i po novinama kritikovao vlast koliko god je to cenzura dozvoljavala. U novinama je objavio pesmu Dva raba, u kojoj na sebi svojstven način kritikuje kralja Milana što je, između dve sahrane koje su se održavale u isto vreme, izabrao da ode na sahranu babe svog prijatelja, a ne ratnog heroja iz oslobodilačkih ratova. Pesmu završava rečima: „Srpska deco, postanite babe.”

To je kralja mnogo naljutilo, pa je naložio da se autor pošalje „u Požarevac na hlađenje”. Osuđen je na dve godine, a pomilovan je posle jedne godine odležane u zatvoru u Zabeli.

Ženidba i poroci

Ubrzo, kralj je verovatno procenio da se Nušić dovoljno ohladio, pa mu je odobrio državnu službu u Ministarstvu spoljnih poslova. Dok je službovao u Bitolju, oženio se Darinkom Đorđević, sestrom svog konzula. Pred venčanje Nušić je Darinki rekao da on ima tri poroka: kocku, alkohol i žene i da je spreman da se odrekne dva, ali ne i sva tri, pa da ona izabere koji će zadržati.

Darinka je razmišljala: kocka – ode kuća, piće – ode zdravlje. I tako mu je dozvolila žene. Ali je upravo zato kasnije, kad je bio stalni gost beogradske Skadarlije i drugih boemskih kafana, Nušić uvek naručivao samo kafu.

Branislav Nušić sa ženom i dvoje dece, crno bela fotografija.

Nušić sa porodicom © Vikipedija

Dobili su troje dece, ali je najmlađe, ćerka Olivera, rano umrlo.

Sin Strahinja Ban i ćerka Margita su kao deca glumili u dečjem pozorištu koje je Nušić osnovao dok je službovao u Novom Sadu.

Deca, dečja pozorišta i ratovi

Ideju o dečjem pozorištu Nušić je u Beogradu ostvario mnogo kasnije. Pokrenuo je Povlašćeno pozorište za decu i omladinu Roda, čija prva predstava je bila zakazana za 19. januar 1937. godine, ali je baš toga dana Nušić umro pa je predstava odložena za 23. januar.

Rodinim pozorištem je do rata rukovodila Nušićeva ćerka Margita Gita Predić Nušić, a posle rata ona je 1950. godine uspela da dobije saglasnost za pokretanje novog dečjeg pozorišta „Boško Buha”.

Nušićev sin Strahinja poginuo je kao srpski vojnik u Prvom svetskom ratu 1915. Posle toga, Nušić deset godina ništa nije pisao, da bi u spomen sinu iznedrio potresni roman Devetstopetnaesta.

Ali kad je ponovo počeo da piše, nastale su komedije Gospođa ministarka, Ožalošćena porodica, Dr, Pokojnik, pa i Mister Dolar.

Nušić i fotografija

Za Nušićev 60. rođendan održana je velika svečanost u Narodnom pozorištu, a kad je umro, to pozorište bilo je prekriveno crnim platnom. Umro je posle dve godine bolovanja, u kući koju je ped kraj života sagradio u Šekspirovoj ulici broj 1 i koja je pod zaštitom države. Na radnom stolu mu je ostala nezavršena komedija Vlast.

Osim neprocenjivog značaja koji ima za književnost i pozorište, malo se zna da je Nušić bio i pionir fotografije kod nas. Učesnik je prve izložbe foto-amatera održane 1901. godine. Svojim fotografijama je obogatio putopise sa Kosova i Metohije, koje je pisao dok je bio konzul u Prištini, kao i još dve svoje putopisne knjige.

Nušić u stripu, na filmu i televiziji

Još za njegovog života, knjige Put oko sveta, Hajduci i Opštinsko dete adaptirane su u stripove. Kasnije, po njegovim delima je snimljeno pedesetak televizijskih i bioskopskih filmova.

Tako je Mister Dolar 1974. snimljen kao televizijski film u režiji Save Mrmka, sa Slobodanom Đurićem i Petrom Slavenskim u glavnim ulogama, a rimejk je napravljen 1989. u režiji Slobodana Radovića, sa Milenkom Pavlovim i Đuzom Stojiljkovićem u glavnim ulogama (može se pogledati na Jutjubu).