Ponoćni kauboj

Epidemija usamljenosti nije zaobišla čak ni popularnog žigola u najboljim godinama, koji zarađuje prodajući zadovoljstvo usamljenim ženama

U jednom izvanrednom dokumentarnom serijalu koji pratim na Jutjubu, a koji se bavi uglavnom sudbinama slomljenih ljudi američkog društva, onih koji su i bukvalno i simbolički dotakli dno američkog sna, pre nekoliko dana naletela sam na intervju koji me je isprva privukao zbog svoje bizarnosti.

Američki žigolo, ili narodski rečeno – muška kurva, jedini od ličnosti iz serijala koji nije dotakao društveno dno – naprotiv, u međuvremu je postao slavna ličnost, životni učitelj, a čak je i napisao dve knjige o onome što najbolje zna – o seksu i o poslu žigola u savremenoj Americi, pristao je da otvoreno govori o svom poslu.

Iako se trudio da ostavi utisak čoveka koga prostituisanje nije emocionalno oštetilo i koji se oseća uspešnim i ispunjenim, odmah mi se učinilo da iza te maske samouverenosti, iza tih modernih rečenica o samopouzdanju, smislu života i međuljudskim odnosima, pokupljenih na nekom od bezbrojnih onlajn časova savremenih „životnih gurua”, čuči i drhti jedna duboka nesigurnost, kajanje i izgubljenost. I, nisam se prevarila.

Pa ipak, zapanjio me je na kraju kada je rekao da ljudi, u stvari, samo žele bliskost. Ne seks, nego bliskost.

Na neki način, taj tužni čovek postao je metafora „izgubljenih u svemiru” globalizacije

Američki žigolo, posle dvadeset godina provedenih u seks-biznisu, koji mu je doneo mnogo novca, ne može da sakrije zjapeću prazninu koja se raspojasala po njegovom biću.

Na neki način, taj tužni čovek postao je metafora „izgubljenih u svemiru” globalizacije i postseksualne revolucije – tamo gde je ljubav zamenjena seksom, a romantika novcem, usamljenost i praznina postaju opšte mesto. Epidemija usamljenosti nije zaobišla čak ni popularnog žigola u najboljim godinama, koji zarađuje prodajući zadovoljstvo usamljenim ženama. Seks je sredstvo, moć, metafora, božanstvo.

Pa ipak, plejbojeva sudbina više ne izgleda tako glamurozno kao što je predstavljana decenijama unazad.

Moderni „ponoćni kauboj” nije ništa zadovoljniji od junaka iz istoimenog filma, iako je njegov američki san „ostvaren”.

Na kraju je, potpuno iskreno, priznao da nije nikada mogao da ima bilo kakvu vezu i da sada najviše voli da bude sam.

Ona čuvena izjava Vudija Alena : „Ne znam šta je pitanje, ali seks je odgovor”, izgleda da više ne važi.