Pokloni – oprez, klizavo! Priča o malim i velikim gedorama

Poklon je uvek deo onoga ko poklanja, bilo da daruje nešto što sam voli ili da ima sluha i bira ono što će nekoga usrećiti

Vreme poklanjanja se baš približilo. Poklanjamo mi za razne prilike, od rođenja, rođendana, slava, godišnjica, prve plate, odlaska u penziju, materica, očeva, detinaca, raznih jubileja, svih verskih praznika, kada se vraćamo s putovanja, da ne govorimo o Božiću i Novoj godini.

Mislim, samo mislim, ne tvrdim, da ne postoji niko na ovom svetu ko se ne obraduje poklonu. Neko nas se setio, birao, izabrao i doneo nam. Poklon je uvek deo onoga ko poklanja, bilo da poklanja ono što sam voli, bilo da ima sluha, pa poklanja ono za šta misli da bi usrećilo onoga ko prima poklon.

Sakrivanje razočarenja

Ima ljudi koji više vole da poklanjaju nego da dobijaju poklone. Obrnuto takođe važi. Konačno, s nekim ljudima koje volimo toliko dugo smo zajedno da znamo i ovu nikad izgovorenu tajnu. Pod uslovom da je tajna.

Kada se već toliko dugo znamo, pretpostavka je da znamo i ko šta voli. Ali, nije uvek tako. Sigurno ste bili svedoci neuspeha u sakrivanju razočarenja.

Sećam se jedne prilike u kojoj je suprug doneo svojoj supruzi, rekla bih, pedesetu po redu šatulu. To su one male, ili malo veće kutije, u kojima može da se čuva nakit… spajalice… sve neke neophodne sitnice.

Na tu pedesetu, supruga zavapi: „Ali, ja uopšte ne volim šatule”. Nemam reči da opišem šok kod oboje. I kod prisutnih, takođe. Tek, više nije bilo šatula, sem povremenih šala njihovih prijatelja koji bi donosili šatule najnemogućijih dizajna i neukusa, šale radi.

Ili, priča o tome kako je suprug želeo da napravi poklon koji bi bio identičan onome što je kupio sebi, jer to baš voli. Tako je sebi kupio velike gedore. Za one koji ne znaju šta znači ta reč, evo objašnjenja: gedore su ključevi, posebno dizajnirani, koji imaju dva kružna dela na obe strane i namenjeni su zahtevnim poslovima zavrtanja i odvrtanja.

Dar će biti pun pogodak ako se setite detalja – šta neko voli da čita, koju boju voli…

Dakle, stopostotno muška stvar. Da bi obradovao suprugu, kupio joj je tzv. male gedore, tj. manje ključeve, u manjoj kutiji. Epilog ovog izuzetno originalnog poklona bio je – razvod. Sigurno je da se nisu razveli zbog gedora, ali je to bila kap u već punoj čaši.

Koliko puta ste dobili poklon koji niste želeli, možda čak i naglasili da niko, ama baš niko, ne kupuje baš to što ne želite. A onda, eto toga! I toga se setilo više njih. Zanimljivo. Ili biste baš nešto drugo. Kad, toga se niko nije setio. Da ne govorim o ormanima punim nekih delova garderobe koji nisu ni nalik onome što nosite, vašem stilu, potrebama.

Bude baš neprijatno da vratite, zahvalni ste u meri u kojoj vam se usta ne iskrive u onu grimasu koja vas odaje. Nemate kome ni da poklonite, jer će darodavac to videti na nekom drugom, i eto problema bez potrebe.

Bezlično, ali praktično

Sigurno ste i vi poklanjali ono što vam se baš dopalo, ali nema se baš za sve, pa hajde da kupim to nekom drugom koga volim. A i taj neko gomila te poklone s kojima ne zna šta će.

Originalni pokloni, poput gedora, mogu da budu mač sa dve oštrice

Najupadljiviji primer je sa venčanja. Doskora se dešavalo da mladenci dobiju po nekoliko kompleta nečega, od čega im možda nijedan ne treba, ili nije po njihovom ukusu. Onda su počeli da se prave spiskovi, pa svako precrta ono što namerava da kupi. Danas se donosi novac. Jeste bezlično, ali je praktično. Ko kući kuću? Mi ili oni? Čije potrebe su bitne? Naše ili njihove? Čiji ukus je presudan? Naš ili njihov?

Tačni su odgovori da je za sve bitniji, najbitniji njihov odnos prema onome što će uneti u kuću i čime će biti okruženi.

Da ne pominjemo čuvena slavska pića i bombonjere koje su godinama kružile sa slave na slavu, dok ne bi završile u kanti kod nekoga ko se setio da proveri rok trajanja. Od koga je krenulo, niko se više i ne seća.

Da se vratimo temi poklanjanja. Kada odlučite nešto da poklonite, setite se tog nekog do detalja – o čemu se pričalo, kakve su bile neostvarene želje, šta voli da čita, koju boju voli, da li baš mi da mu kupimo stoti par minđuša, možda više voli nešto što sami napravimo, možda torticu, kolačić, neko piće koje sebi ne kupuje, ali voli da popije kod vas.

Kupujemo drugome, ne sebi. Možda od toga treba poći i s tim završiti

Da su bolja vremena, rekla bih i karte za neku predstavu, koncert, vaučer za spa centar, ako vas je više, vaučer za vikend negde gde može brzo da se stigne, a lepo je.

Nekad čokolada, ručno napravljen šejk, par čarapa za koje je rekla da su fenomenalne, „gde si ih kupila?”, krema za lice za koju ne bi dala novac, možda i za njega krema za lice, iako nije od onih koji o tome vode računa.

Sada ima i raznih gedžeta za one koji to baš vole, sitnica za žensku tašnu za koje ne nalazimo novca, ni ideje. Ali, nikako ponovo kravata, stota košulja, džemper jer je zima, već pročitana knjiga ili parfem za koji je nečija drugarica rekla da je super.

Poklon govori o nama, i o tome koliko nam je zaista važan onaj kome poklanjamo

Kupujemo drugome, ne sebi. Možda od toga treba poći i s tim završiti. Biće lepše i lakše svima.

Poklon govori o nama, i o tome koliko nam je zaista važan onaj kome poklanjamo. To će prepoznati i taj neko.

A i to je već veliki poklon – voditi računa o drugome na zaista pravi način.