Pobrkani lončići

Ne da se nužno slažem da je moda važna, ali to je činjenica. Pod modom smatram opšteprihvaćene norme ponašanja ili životnog stila koje diktira neki deo društva, koji se iz nekog razloga razume u nešto. Da li je baš uvek tako, to je tema za sebe i neki duži format.

Ali, jasno je da cedimo đumbir jer je moderno, uvodimo ašvagandu, iako niko nema pojma šta je to. Žene biraju dijete, a pola jelovnika jedva znamo da pročitamo.

Kad sam ja bila devojka, sećam se, bio je blam ako neko ima čvarke na stolu. Danas, vidim, potpuno se menja naš odnos prema pečenoj svinjskoj masti.

Kako da zaboravimo decenije u kojima se favorizovao margarin kao zdrava zamena maslacu. Odrasli smo sa mišljenjem da se kalcijum dobija samo iz kravljeg mleka i sira, i da nam život visi o koncu ako ne pijemo pola litre mleka na dan.

Muškarci s bradom su nekad smatrani prljavim, odmetnicima od društva. Danas vidimo da je brada praktično modni imperativ.

Zašto smo kao društvo spremni da pratimo masu, još uvek mi nije jasno.

Danas je moderno razumeti se u razne stvari. Pevačice daju izjave o vakcini, apriori se podrazumeva da se u garderobu razumeju. Deo društva koji ima dublji džep apriori se prati kao sinonim poznavaoca modernog.

Ne kažem da je neko kriv. Čini mi se samo da smo pobrkali lončiće.

Došlo neko moderno vreme, izgleda. Svi sve znaju.

Nego, dok sunce peče sve manje se krčka domaći ajvar. Nekome moderan, nekome manje. Meni omiljen ljuti. Ipak sam ljubiteljka indijske kuhinje.

Uz Niki Minaž – Chun Li, jer Miljakovac rulz.

Dušu moju oporavlja, vodi me stazama pravednim imena radi svog. Psalam 23