Plen i lovci
Seks kao društvena, kulturna i politička tema broj jedan, samo je vrh ledenog brega priče o položaju žene danas, ali i priče o položaju čoveka uopšte. Odnosi među ljudima ogoljeni su do kože
Mlade devojke i matorci koji imaju novac – to nije samo naša tema, to je tema današnje zapadne civilizacije, od Harvija Vajnstajna, preko princa Endrua, do Epstajna, priča koja je relativizovala sve pod kapom nebeskom. A tamo gde je sve relativizovano, tamo je sve ne samo dozvoljeno, nego postaje i normalno.
Seks kao društvena, kulturna i politička tema broj jedan, samo je vrh ledenog brega priče o položaju žene danas, ali i priče o položaju čoveka uopšte. Odnosi među ljudima ogoljeni su do kože. Moćni muškarci (što bi klinci rekli, „puniše”) postaju ideal ljudske egzistencije kome svi teže. Jer moćni muškarci imaju sve – između ostalog i lepe i mlade devojke koje se u njihovim „glamuroznim” životima smenjuju kao na traci. Novac tako postaje ekvivalent za seks, a mladost – ekvivalent za novac. U toj savremenoj igri otvorenih karata, mlade devojke postaju seksualne igračke. Mladići bez novca i moći, tu nemaju šta da traže.
Jedan rijaliti-otac, povodom skandalozne afere njegove ćerke sa duplo starijim oženjenim čovekom, nedavno je sa lakoćom izjavio da njegova ćerka nije kriva i da je oženjeni muškarac, pošto kod kuće ne dobija ono što želi, morao da ode kod njegove ćerke.
Mlade devojke su putem medija i društvenih mreža indoktrinirane da izgledaju i da se ponašaju kao seksualne radnice – rijaliti-programi srušili su sve barijere privatnosti
Ovaj otac ne zna šta govori, ali upravo tuga ove izjave pokazuje sav jad današnjeg društva. Kad otac hvali seksualno umeće svoje ćerke, mi govorimo o simboličkom kraju sveta koji poznajemo.
Kamera, uvedena u prostor intimnog, i činjenica da su učesnici pristali na taj uslov svih uslova u rijalitiju, i da za to budu plaćeni, sve njih, simbolički ili stvarno, ne samo da dovodi na ivicu prostitucije (od moralne do seksualne) nego pokazuje novu normu – da je ljudski život postao, iako plaćen, potpuno bezvredan.
Tome služe društvene mreže, tabloidi, trač-rubrike, televizija, zar ne? Zabava je – seks, i „koliko se to plaća”. Svejedno da li se radi o rijalitiju, Instagramu, paparaco fotografijama u tabloidima. Čovekova cena ispisana mu je, takoreći, na čelu. „Vrednost” čoveka meri se brojem slika na nekoj jahti, satom koji nosi na ruci, poklonima koje dobija ili daje, i koje javno prikazuje.
Ljudi su postali i plen, i lovci.
Tomas Vulf bi rekao: O, izgubljeni, i vetrom oplakivani duše, vrati se.