Pileća krilca u medu za svu moju decu

Ja sam jedan zabrinuti roditelj. Moje ćerke imaju plave nokte, a najstarija em ne živi sa mnom, em mi već odavno ne podnosi račune. Svoja na svome, što bi se reklo.

Imam više dece nego što je uobičajeno u gradskim sredinama. Kad su bili manji jedva sam čekala da mi pomogne bilo ko. Komšinice su dolazile redovno i donosile kolače. Godinama smo imena kolačima davali po imenu komšinice koja ih pravi. Pa smo imali Gocine i Anine kolače. Te su najviše voleli.

Sa pedijatrom, kao nadzorom u vidu moje baka Seje, i ishrana je bila izbalansirana, te sam kuvala i cedila, da nedajbože neko ne popije veštački sok.

Decenijama već lečim supom. Boga mi, sve boljke. I povređena srca, i temperature. Ako u kući imate i alkohol da se prave oblozi, premazi, ne treba vam praktično ništa drugo osim srpske majke i bake.

Odrasli su svi, i majku prerasli. Navikla da je stalno gužva, teško mi pada što ptići odlaze.

Smeju mi se drugarice, i ne veruju.

Ja se setim jednog razgovora s nekim starijim Indijcem koji mi kaže da ima sedam sinova i da su svi oženjeni i da svi žive s njima. Meni to bilo em smešno, em zastrašujuće.

Nije mi više smešno. Volela bih da moja deca žive nekako jako blizu mene. Da mogu da vidim u pogledu njihovo raspoloženje, pa da im napravim omiljeno jelo, da ih oraspoložim ako zatreba.

Danas, za svu moju decu, naš porodični recept – pileća krilca u medu.

Ide naša pesma – Drake – God’s plan.

Presveta Bogorodice, sačuvaj pod pokrovom tvojim svu našu decu.