Penušavo praznično vino – u skladu sa dobrim zdravljem?
Za razliku od običnog belog i roze vina, penušava sadrže veće količine fenolne kiseline i njenih jedinjenja – antioksidanasa koji su veoma moćni u očuvanju zdravlja krvnih sudova
Malo mehurića u čaši daje takav osećaj raskoši i radosti da mnogi smatraju da bez penušavog vina nema praznične trpeze. To je gotovo svuda u Evropi nezaobilazni mali praznični luksuz.
A šta kaže moja nauka o tome – da li je šampanjsko, penušavo vino „zdravo”?
Dobro vino koje će se vama dopasti i u kome ćete uživati ne mora i ne treba da košta čitavo bogatstvo. Rukovodite se svojim ukusom
Elegantan eksperiment
Iz ranijih tekstova o vinu znate da su belo i roze vino veoma siromašni rezveratrolom – glavnim sastojkom koji čini crno vino superiornim u smislu prevencije bolesti srca.
Za razliku od običnog belog i roze vina, penušave vrste sadrže značajno veće količine fenolne kiseline i njenih jedinjenja – antioksidanasa koji su veoma moćni u očuvanju zdravlja krvnih sudova, ali i boljeg mentalnog zdravlja.
Najviše objavljenih podataka ima iz istraživanja sprovedenih na Reding univerzitetu u Velikoj Britaniji. Koga interesuju detalji može da ih nađe na njihovom sajtu, ali za ove potrebe samo kratko.
Oni su uradili elegantan eksperiment: dobrovoljci su unosili – u unakrsnom dizajnu – 375 ml šampanjskog vina (sorte Chardonnay, Pinot Noir i Pinot Meunier, 12 odsto alkohola), ili 375 ml alkohola kome su bili dodati aroma, boja, mehurići…
I za penušavo vino važi pravilo – najbolje se zadržati na jednoj, a nikad više od dve čaše
U grupi koja je pila šampanjac došlo je do značajnijeg širenja krvnih sudova – posledica stvaranja veće količine azotnog oksida – nego kod onih koji su uzimali čist alkohol. Šta nam to govori? Pozitivni efekti na kardiovaskularno zdravlje nezavisni su od efekta samog alkohola, već se mogu pripisati prisutnim antioksidativnim jedinjenjima!
Pored toga, pokazano je, ali ovog puta na životinjama, da hronični umereni unos dovodi do poboljšanja tzv. radne memorije, pa odatle i zaključci da je mala količina penušavog vina dobra u prevenciji nekih oblika demencije.
Sad kad smo ih toliko nahvalili, ima li nešto negativno kod penušavaca? Količina, pod jedan – i za penušavo vino važi isto pravilo: najbolje se zadržati na jednoj, a nikad više od dve čaše. I drugo, ugljen-dioksid, koji čini te lepe mehuriće, sam po sebi ubrzava apsorpciju alkohola. To znači: brže ćemo se „napiti”. I treće, nije baš najpogodnije za osobe s povišenom želudačnom kiselinom!
Ugljen-dioksid, koji čini one lepe mehuriće, sam po sebi ubrzava apsorpciju alkohola. To znači – brže ćemo se „napiti”
Odnos kvaliteta i cene
U celoj priči o vinu uvek me je intrigiralo pitanje odnosa kvaliteta vina i cene. Ova penušava vina umeju da koštaju celo bogatstvo. Da li su zaista tako različita?
Nisam se oslanjala na sopstvene procene, nego sam malo iščitala vinsku literaturu. Kada su stručnjacima, degustatorima vina, dali da testiraju različite šampanjce po tzv. slepoj probi – nisu videli bocu i pili su iz crnih čaša – niko nije sa sigurnošću dao tačnu procenu šampanjaca čija se cena, inače, kretala od 14 do 400 funti!
Malo mehurića u čaši daje takav osećaj raskoši i radosti da mnogi smatraju da bez penušavog vina nema praznične trpeze
I još jedan zanimljiv eksperiment, belo vino obojili su crvenom bojom bez ukusa i mirisa i dali na testiranje. Stručnjaci su masovno pripisivali osobine crnog vina (po tipu složenog, intenzivnog…) ovom obojenom belom vinu! I treći eksperiment koji je meni bio upečatljiv – isto vino su sipali u boce sa običnim etiketama i u one koje nose etikete luksuznih vina kontrolisanog porekla, godina proizvodnje itd. Degustatori su masovno ocenjivali to vino kao vrhunsko, a ono iz običnih boca kao prosečno i ispodprosečno.
Ukratko, dobro vino koje će se vama dopasti i u kome ćete uživati – ne mora i ne treba da košta čitavo bogatstvo. Rukovodite se svojim ukusom i osećajem zadovoljstva.
Srećni vam praznici!