Pem Grir – priče o ženama koje uzvraćaju udarce

Priznanja koja američkoj glumici i pevačici Pem Grir stižu u njenoj 73. godini nisu standardna, niti je njena karijera išla po holivudskim pravilima. Ali su ta priznanja tim vrednija jer su prošla surovi test vremena i novih generacija.

Kao omaž onome što je uradila Pem Grir, Britanski institut za film organizovao je događaj pod imenom Pem Grir: Foksi, ljuta i neustrašiva (Pam Grier: Foxy, Fierce and Fearless). Da bi prisustvovala tom događaju, Pem Grir je doputovala u London iz Amerike, gde živi na ranču u Koloradu, okružena životinjama, među kojima su joj omiljeni konji.

U okviru tog događaja, od 16. septembra do 4. oktobra ove godine, u londonskim bioskopima prikazivan je njen film Džeki Braun iz 1997. godine.

Pem Grir – ikona Kventina Tarantina

Film Džeki Braun režirao je Kventin Tarantino, koji je glavnu ulogu posebno prilagodio svojoj glumačkoj ikoni Pem Grir.

Iako je scenario rađen po romanu Elmora Lenarda Rum-punč, u kome se glavna junakinja, crnoputa stjuardesa uhvaćena na aerodromu sa novcem i drogom, preziva Berk, Tarantino je tražio da se prezime promeni u Braun, kao podsećanje na Pem Grir u naslovnoj ulozi filma Foksi Braun iz 1974. godine.

Odnos između Pem Grir i Kventina Tarantina počeo je mnogo pre nego što su se uopšte upoznali.

U svojoj nedavno objavljenoj autobiografiji Foksi: Moj život u tri čina, Pem Grir priča kako je negde početkom 90-ih s prijateljima otišla u bioskop da gledaju film nekog mladog i nepoznatog reditelja. 

U jednom trenutku, na platnu dvojica žestokih momaka počinju da razgovaraju o crnkinjama koje su bile zvezde akcionih filmova 1970-ih i jedan od njih sa oduševljenjem izgovara ime Pem Grir.

Njeni prijatelji su oduševljeno ustali usred filma i vikali da je to ova ovde, njihova prijateljica. Za to vreme, Pem je klizila niz sedište: „Nisam bila sigurna da se radi o meni.”

Ne kačite se sa Foksi Braun

Bio je to prvi Tarantinov film Ulični psi (Reservoir Dogs) u kome je lik iznosio režiserovo lično mišljenje. Tarantino je od početka svog interesovanja za film voleo talas koji se u američkom fimu naziva bleksploitejšn (blaxploitation), a posebno je voleo Pem Grir i znao sve o njenoj karijeri, njenim ulogama, ceo njen razvojni put od sladunjavo-emotivnih filmova o ženama u zatvorima koje je snimala početkom sedamdesetih, do tvrdih akcionih filmova kakav je Foksi Braun.

U tim filmovima Pem Grir je krila pištolj u svojoj afro-frizuri, a nezaboravna je i scena u kojoj ona u bluzici sa puf rukavima cvetnog dezena i istom takvom maramom na glavi ispraši svog brata koji se odao uličnom ponašanju.

Da bi se bolje razumeo film Foksi Braun, sa kojim će dve decenije kasnije Tarantino ući u dijalog filmom Džeki Braun, dovoljno je pročitati tekst sa njegovog plakata, na kome piše: „Ne kačite se sa Foksi Braun, ona je najopasnija riba u gradu. Ona je smeđi šećer i začin, ali ako se prema njoj ne ponašate lepo, staviće vas na led.”

Bleksploitejšn – filmska gerila obojenih heroina

Mada je talas bleksploitejšn počeo kao „filmski gerilski pokret na margini”, koji je u brutalnoj akciji prikazivao stereotipe crnačke populacije iz predgrađa i bio namenjen pre svega crnačkoj publici, ubrzo je prerastao te granice. Postao je formula za uspeh po kojoj su snimljeni brojni filmovi u kojima Pem Grir nije bila jedina, ali je bila najveća zvezda. Iako su ovi filmovi u vreme kad su nastali smatrani petparačkim, vreme je pokazalo njihov značaj.

U svojoj autobiografiji Pem Grir o tome kaže: „Za mene, ono što se zaista isticalo u tom žanru bile su obojene žene koja se ponašaju kao heroji.”

Njene tipične uloge bile su „žene koje je vaspitala ulica i koje su ponosne na ono što jesu. One su daleko agresivnije i progresivnije nego holivudski stereotipi.”

Između dva čina biogarafije

Prva glavna uloga Pem Grir u tom žanru bila je 1973. u filmu Kofi. Igrala je medicinsku sestru koja se sveti dvojici dilera za sudbinu svoje mlađe sestre i nakon što je jednog ustrelila u glavu, a u drugog ispraznila špric pun droge, vraća se na posao u operacionu salu.

O tom periodu Pem kaže: „Stvarala sam tržište za filmove o ženama koje uzvraćaju udarce i koriste svoju seksualnost.”

U trenutku kad je u tami bioskopa čula svoje ime, Pem Grir je bila u pauzi između dva čina svoje biografije.

Posle tog crnog talasa iz 70-ih, Pem je igrala sporedne uloge na filmu i u televizijskim serijama , kakva je uloga u filmu Iznad zakona koji je obeležio filmski početak Stivena Sigala. 

A onda joj je 1988. dijagnostikovan kancer i predviđano joj je još 18 meseci života. U isto vreme i sestra joj se razbolela od kancera i umrla 1990, a sestrin sin je izvršio samoubistvo. Pem je rešila da promeni način života, ali o glumi nije mnogo mislila.

Pem Grir – deo ženske kinematografske revolucije

Sve se promenilo kad ju je Tarantino pozvao na razgovor o mogućoj ulozi u Petparačkim pričama. Pem u autobiografiji piše kako je ušla u režiserovu kancelariju i videla na zidovima postere njenih filmova, između ostalih i sebe na plakatu za Foksi Braun.

„Bila sam počastvovana što ih vidim jer je ono čega sam bila deo bila ženska kinematografska revolucija”, kaže Pem. Ipak, ulogu u Petparačkim pričama nije dobila jer se ispostavilo da joj je glumac koji je trebalo da joj bude partner bio do struka.

Ali, to što je u jednom mladom i perspektivnom režiseru imala obožavaoca vodilo je do filma Džeki Braun, koji se smatra Tarantinovim remek-delom, a njena gluma doživela je pohvale. 

Ipak, zamalo da scenario uopšte ne stigne do nje, jer Tarantino nije zalepio dovoljno markica na koverat u kome ga je poslao. Njoj se nije žurilo da ode u poštu po pošiljku jer je mislila da je to od nekog obožavaoca. Ispostavilo se da jeste bilo od obožavaoca, ali kakvog!

Nominacija za Zlatni globus vratila je tada 48-godišnju Pem Grir ponovo u posao, pred kamere.

Pem Grir o traumi: Nisam se sklupčala i umrla

Ni ljubavni život Pem Grir nije bio manje turbulentan. Iako potiče iz kompletne crnačke porodice, u kojoj je majka bila medicinska sestra, a otac mehaničar, kako sama kaže, već u šestoj, pa u 18. i 21. godini doživela je seksualno nasilje, ali nije dozvolila da se oseća kao žrtva. „Nisam se sklupčala i umrla. To je ono što želim da poručim ženama svojim filmovima.”

Završila je UCLA univerzitet i borila se za karijeru. „Imala sam momke koji su bili zgorženi kad bi videli da kosim travu. Bila sam rastrzana između onoga kako sam vaspitana i onoga što društvo od mene očekuje – da budem zavisna od muškarca”, rekla je u intervjuu za Njujork tajms.

Posle diplomiranja otpočela je vezu sa košarkašem koji je završio isti fakultet. On je prešao u islam i dobio ime Karim Abdul Džabar. „Želeo je da se odreknem svog života da bih pokazala ljubav prema njemu. Da bih bila njegova žena, trebalo je da izgubim svoj identitet i svoje obrazovanje”, rekla je Pem. 

On je rekao da ako ona neće da primi islam, on će se oženiti ženom koju su mu pripremili. „Pripremili, kao sendvič?”, pitala je Pem i to je bio kraj priče.

Rekla mu je samo: „Tebe to čini srećnim. Putuj s mirom.”

Pem Grir: Duša će pobediti

I kasnije je o tome govorila: „Ne želim da budem zaljubljena. Ne želim da budem udata. Želim da steknem obrazovanje. Videla sam mnogo ličnih potreba koje su fundamentalne i koje čine čovekovu sreću. Izabrala sam sreću. Karim me nije učinio srećnom.

Kasnije, oko godinu i po se zabavljala sa komičarem Ričardom Prajorom. Iz te veze ostala je poznata anegdota kad je njegovog ranjenog ponija prevezla do veterinara na zadnjem sedištu svog žutog jaguara. Rastali su se jer je on smatrao da to što ne želi da živi s njim pod istim krovom znači da ga ne voli.

Pem Grir i danas dosta radi. To što je u fokus svetske pažnje došlo ono što je radila pre tri ili pet decenija čini je ponosnom: „Ljudi su i danas još uvek očarani eksplozijom slobode iz 70-ih.”

Uprkos promenama kojih je svesna, Pem Grir tvrdi: „Duša će pobediti.”