Pariska nedelja visoke mode 2023 – eksplozija kreativnosti
Postoji u našem jeziku kolokvijalna interpretacija Njutnovog trećeg zakona o sili akcije i reakcije, koja kaže da pritisnuto jače više skače.
Kada pogledamo rezultate Pariske nedelje visoke mode, koja je upravo ovih dana ostala za nama, čini se da se baš tako nešto dešava pred našim očima.
Naime, dizajneri i modni stilisti koji su držali poslednjih sezona podignutu ručnu kočnicu od straha pred nadolazećim neizvesnim vremenima, kao da su odlučili da je vreme da život ponovo postane život.
Tako su piste, i to ovoga puta ponovo u zatvorenom, prepravile razne vizije i interpretacije života.
Dok pišemo o najupečatljivijim momentima, o kojima se ovih dana više ili manje priča, radujemo se kreativnosti, pa čak i kada deluje preterano.
Skjapareli – kontroverza ili koreni
Nadrealisti su u ona neka davna, sad već stotinu godina udaljena vremena, često bili meta podsmeha. Trebalo je da prođe neko vreme i da ih i javnost, a ne samo istoričari umetnosti, uvrste u nešto što bi se moglo tumačiti kao mejnstrim umetničkih tokova.
Danas, kada se kreativni direktor kuće Skjapareli poigrava sa nadrealističkim nasleđem i duhom koji je brend nasledio od Else Skjapareli, ponovo se pokreću pitanja.
I dok su stilizovani prikazi Danteovog Pakla (inspiracija za ovu kolekciju) prolazili pistom, na globalnom nivou – brzinom širenja epidemije eksplodirali su mimovi koji parodiraju pojedine modele.
Ako na stranu stavimo predimenzionirane glave životinja, koje su imale za cilj da skrenu pažnju na problem upotrebe prirodnog životinjskog krzna u modnoj industriji, nama je pažnju privukao baš onaj deo revije koji se doslovno oslanja na nadrealističko nasleđe ranog dvadesetog veka.
Torzoi bojeni zlatom i metalne skulpturalne glave odavali su počast osnivačici kuće i i njenim vezama s nadrealističkim umetnicima poput Mena Reja, Salvadora Dalija i Mere Openhajm tokom 1930-ih.
Ovo je ujedno bila i tema nedavne retrospektive u Musée des Arts Décoratifs u Parizu prošle godine, a njena saradnja sa ovim umetnicima donela je i sklonost ka šokiranju publike neobičnim odevnim predmetima koji su ponekad spajali ljudska tela sa životinjskim elementima.
Koperni (Coperni) – rađanje haljine
Sa željom ili bez nje da se poziva na reviju Aleksandera Makvina za proleće-leto 1999, tokom koje je model Šalom Harlou poprskana crnom i žutom bojom po besprekornoj haljini od šifona, oponašajući tako kapljanje apstraktnih Polokovih slika, Koperni je postigao sasvim novi poetičan i inovativan pristup.
Čini se da je ovo bila prezentacija na pisti koja je, kako se kaže, ukrala šou svima ostalima. Koperni brend je na impresivan način, u trajanju od 15 minuta, prikazao nastajanje umetničkog dela koje se odvijalo na središtu pozornice. Bez prethodne probe, samo su dva raspršivača (sa Belom Hadid u ulozi modela) bila sve što im je bilo potrebno za stvaranje istorije na Pariskoj nedelji mode.
Viktor i Rolf – iz drugog ugla
Brend od koga se uvek očekuje da pomera granice i da po skulpturalnosti bude za dva koraka ispred nosivosti, ni ovog puta nije razočarao svoje poklonike.
Igrajući se jednostavnom siluetom klasične haljine sa krinolinom, ovaj holandski dizajnerski tim je sa namerom ili bez nje prikazao pomereni i iščašeni pogled na svet u kome je moguće nemoguće, čak i kada je naoko obično i očekivano. I dok su njihove brojne revije, koje smo do sada imali prilku da gledamo, često dovodile igru sa krojem do granica ispitivanja izvodljivosti, ovoga puta nije u fokusu bila njihova veština vajanja već baš način na koji na objekat gledamo.
Rahul Mišra – novi kosmos
Indijski dizajner Rahul Mišra doneo nam je svoj kosmos na dlanu, preko svoje istoimene kolekcije. Dok se pravi selekcija onoga što je značajno na nekoj modnoj manifestaciji, teško je izdvojiti samo nekoliko i imati jake argumente zašto su baš to oni na koje treba obratiti pažnju.
Sa Mišrom se ove godine desilo nešto posebno i pomalo magično, ako to nije pomalo prejaka reč.
Prvi indijski dizajner koji se pojavio na zvaničnoj selekciji Pariske nedelje mode prikovao je poglede ka svome bogatom kosmosu.
Ovo je bila jedna od onih postavki kolekcije koja vas tera da se vraćate ponovo na pojedine detalje, a da ni sami niste sigurni zbog čega.
Neprestano stičete utisak da ste nešto propustili, da još neki detalj može da ispriča priču. Ovo je svakako kolekcija detalja više nego koncepta i celine, a naš pogled uprt je ka daljem razvoju evropske karijere ovog azijskog dizajnera.
Za kraj ovog veoma kratkog osvrta na nedelju mode u Parizu, na koju ćemo se nesumnjivo vraćati još dosta puta tokom narednih meseci, možemo samo reći da se radujemo svežini koja nas je zapahnula.
Nakon prošle godine, koja je sa sobom nosila sumoran miris rata na pragu, i prethodnih koje su se borile sa organizacionim izazovima kovida, možemo sa zadovoljstvom reći – osmeh se vratio u grad ili, u ovom slučaju, na modne piste!