Pamuk – vrste pamuka i sve o najpopularnijem prirodnom materijalu

Pamuk je najpoznatiji materijal na svetu! 

Priča o pamuku je, slobodno se može reći, i priča o istoriji ljudskog roda. Na mestima gde su tragovi bogate ljudske civilizacije skoro uvek će se naći i pamuk u tragovima. Nešto zbog načina oshbrade, nešto zbog njegovih poželjnih svojstava, pamuk i ljudska civilizacija su prijatelji koji se prate u korak, sve do današnjih dana, kada se prvi put priča i o štetnosti gajenja neorganskog pamuka po prirodnu sredinu.

U ovom tekstu vodićemo vas kroz priču o istoriji, pričaćemo o tome šta je pamuk, kao i o svojstvima i vrstama pamuka, kako bismo približili i vama i nama ono o čemu nam se čini da sve znamo, a o čemu, ipak, uvek ima ponešto i da se nauči.

Pamuk – šta je pamuk i kako se dobija?

Da li ste znali da je pamučna tkanina jedan od najčešće korišćenih materijala na svetu?

Ovo predivo je po svom hemijskom poreklu organsko, što zapravo znači da nije mešano sa bilo kojim sintetičkim materijalima u svojoj osnovnoj, izvornoj formi.

Pamučna tkanina dobija se od vlakana koja okružuju semenke biljaka pamuka, koja se pojavljuju u formi okruglastog, privlačnog cveta pahuljaste forme, nakon što semenke sazru.

Pamuk je deo našeg svakodnevnog života od trenutka kada ujutro obrišemo lice mekim pamučnim peškirom do trenutka kada se noću ušuškamo u mirišljavu i svežu posteljinu. O namenama pamuka nemoguće je ispričati priču, a da ne pomenemo sve oblasti ljudskog delovanja, od mode, preko domaćinstva, pa nadalje. Iako se najviše koristi tamo gde je i najprimetniji, u kući i za odevne predmete, ipak, industrijski proizvodi koji sadrže pamuk mere se hiljadama i hiljadama bala (mera za količinu pamuka, u SAD iznosi 226,8 kg pamuka).

Danas se u svetu koristi više pamuka nego bilo kojeg drugog vlakna, a u Sjedinjenim Američkim Državama jedan je od vodećih useva, čak i u odnosu na žitarice koje se koriste za ljudsku ishranu.

Ono što je možda manje poznato jeste da svi delovi biljke pamuka mogu da se iskoriste. Najvažnije je, svakako, vlakno koje se koristi za izradu pamučne tkanine. Linters – kratka dlaka na semenu – daje celulozu za izradu plastike, eksploziva i drugih proizvoda. Linters se takođe ugrađuje u proizvode od visokokvalitetnog papira i prerađuje u vatelin za razne tipove postava, nameštaja i jastuka za automobile.

Seme pamuka se usitnjava kako bi se odvojila njegova tri proizvoda – ulje, krupica i ljuske. Pamučno ulje, ulje od semenki pamuka, može se koristiti za ishranu, iako ćete ga u Evropi retko naći u upotrebi.

Preostalo brašno i ljuske koriste se odvojeno ili u kombinaciji, kao hrana za stoku, ali i kao đubrivo. Stabljike i lišće biljke pamuka vraćaju se u zemlju prilikom zaoravanja kako bi se obogatilo tlo.

Takođe, neke semenke pamuka koriste se kao visokoproteinski koncentrati u pekarskim i drugim prehrambenim proizvodima.

Svojstva pamuka – koje su karakteristike ovog materijala?

Pamuk ima niz pozitivnih karakteristika i svojstava koji ga čine prikladnim za tkanine i zbog kojih ga, uostalom, volimo, voleli smo, ali ćemo mu se okretati i u budućnosti.

• Pamuk je udoban. Prijatan je za nošenje, prianja uz naše telo kao druga koža i nenametljivo nam daje podršku tokom čitavog dana, a često i tokom noći.
• Pamuk je mekan. Biljka pamuka je prirodno mekana i pahuljasta, a pamučna tkanina od nje preuzima taj osećaj mekoće.
• Pamuk je prirodni materijal. Iako smatramo da su neke karakteristike veštačkih vlakana takođe poželjne i da nekada čak mešanjem popravljaju svojstva prirodnih, ipak je prirodno vlakno ono za čime ćemo najpre posegnuti kada mislimo na udobnost.
• Pamuk dobro upija vlagu. Prostor između pamučnih vlakana čini od njega visokoupijajući materijal koji može da izvuče vlagu iz kože. Ovo može biti i mana pri bavljenju sportskim aktivnostima, pa se zato izbegava u uslovima treninga na otvorenom, jer će majica ostati duže vlažna.
• Pamuk je prozračan. Praznine između vlakana čine pamučnu tkaninu prozračnom.
• Pamuk ima dobar pad.
• Pamuk je izdržljiv. On je jak i postaje još jači kada je mokar. Tajna svakog održivog ormara jeste da vaša odeća što duže traje, što pamuk čini savršenim izborom.
• Pamuk je otporan na mašinsko pranje. Snaga pamuka, kada je mokar, znači da možete pustiti mašinu da obavi težak posao i ne morate brinuti o istrošenosti materijala.
• Pamuk je jednostavan za bojenje i štampu. Pamučna vlakna dobro apsorbuju boju, što ih čini poželjnim u dekorativnim procesima industrije tekstila.
• Pamuk je materijal bez statičkog elektriciteta. Pamuk ne sprovodi struju, zato nećete imati neprijatnost statičkog udara kao kod nekih sintetičkih tkanina.

Sve ove karakteristike pamuk čine ljubimcem proizvođača, ali i potrošača. Zato smo ponekad spremni da mu progledamo kroz prste sklonost da izbledi na suncu ili tendenciju belog pamuka da požuti od stajanja, pa i to što se sporo suši, jer dobre osobine prevladavaju loše.

Vrste pamuka – koje vrste pamuka postoje?

Donedavno smo iz grupe proizvođača pamuka uglavnom izdvajali egipatski, jer je zbog idealne klime on bio najkvalitetniji i najpodatniji. Poslednjih godina se sve češće srećemo sa pričom o organskom pamuku i njegovim benefitima za okruženje u kojem živimo.

Organski pamuk ukazuje na proces gajenja pamuka bez potrebe za hemijskim sprejovima, pesticidima ili đubrivom. Izbegavanjem ovih otrovnih hemikalija štitite okolinu i živote onih koji ga gaje.

Ovo ga razlikuje od konvencionalnog pamuka koji je vrlo hemijski intenzivan usev. Iako pokriva samo 2,4 odsto poljoprivrednog zemljišta, na njega otpada 5,7 odsto svetske upotrebe pesticida i 16,1 odsto insekticida. Najbitnije je da zapamtite da je organski pamuk bolji za okolinu, ljude koji ga uzgajaju, a takođe je bolji i za vaše zdravlje.

Nažalost, ne možemo reći da je pamuk prijatelj prirodi, uprkos tome što se prirodno uzgaja.

Razlog za to uglavnom leži u intenzivnoj upotrebi hemikalija koje se prskaju po pamuku kako bi se ubrzao njegov rast. Ove hemikalije mogu da uzrokuju štetu, npr. mogu da opustoše lokalnu prirodnu sredinu, da dovedu do degradacije tla, smanjenja biološke raznolikosti i zagađenja vode, kao i do zdravstvenih problema. Čini se da ima malo razloga koji govore u prilog tome da je običan pamuk ekološki prihvatljiv materijal.

To ne znači da bi trebalo izbegavati pamuk. Umesto običnog, potražite sertifikovani organski pamuk ili reciklirani pamuk. Na kraju, kvalitet odeće proizvedene od organskog pamuka obično je vrhunski i pruža viši standard, udobniji finiš, kao i komad odeće koji će trajati duže.

Druga podela pamuka je, kao što smo već napomenuli, po mestu na kome se gaji; do pre desetak godina ova podela bila je zapravo jedina relevantna, a izgledala bi ovako:

• Gorski (planinski) pamuk – ima visok prinos i lako se uzgaja, što znači da je to vrsta pamuka koju ćete najčešće videti u radnjama. Procene su da čini 90 odsto svetske proizvodnje pamuka. Poreklom je iz Južne i Srednje Amerike.
• Egipatski pamuk – ima duže, svilenkastije niti od većine vrsta pamuka. Mekan je, fin i izdržljiv, što mu daje reputaciju kvalitetnog, ali ga je teže proizvoditi u velikim količinama nego planinski pamuk. Iako se često naziva egipatskim pamukom, njegovo poreklo leži u Južnoj Americi.
• Indijski pamuk – poreklom je iz Indije i Pakistana koji spadaju u najstarije civilizacije koje su uzgajale i prerađivale pamuk.
• Levantski pamuk – poreklom je iz Afrike i sa Arabijskog poluostrva.

Ipak, indijski i levantski pamuk čine manje od 2 odsto tržišta pamuka, pa ćete zapravo o njima čuti retko ili nikad.

Istorija pamuka – pamuk kroz istoriju

Kao i svi moderni usevi, biljke pamuka koje danas rastu na farmama potiču od vrsta koje su živele u divljini. Mnoge od njih i danas postoje u prirodi u svom izvornom obliku. Ovi divlji rođaci nisu toliko različiti od domaćeg pamuka. Rastu na toplim i suvim mestima i stvaraju velike pufnaste mahune semena, ispunjene semenkama prekrivenim dugim, svilenkastim vlaknima.

Pre nekoliko hiljada godina drevni ljudi počeli su da koriste vlakna iz ovih divljih predaka današnjeg pamuka. Preli su ih u užad ili pređu i tkali u tkaninu. Na kraju su ga pripitomili i počeli da uzgajaju. Kao što su rani farmeri radili s mnogim vrstama useva, koristili su prednosti prirodnih varijacija. Primietili su da su neke biljke korisnije od drugih.

Možda su im, na primer, vlakna bila duža ili jača, što je činilo bolju pređu, pa su zato bila poželjnija. Ili su, možda, neki davali veće semenke s više vlakana. Poljoprivrednici su znali da se osobine prenose semenom s roditelja na potomstvo. Tako su, sakupivši seme s najboljih biljaka, njega posejali sledeće godine. Selektivnim uzgojem postupno su razvili pripitomljeni oblik koji je bio još korisniji.

Niko ne zna tačno koliko je star pamuk. Naučnici su u Meksiku pronašli komadiće pamučnih koštica i komade pamučne tkanine za koje se pokazalo da su stari najmanje 7000 godina. Takođe, otkrili su da je sam pamuk sličan onom koji se danas uzgaja u Americi.

U dolini reke Ind u Pakistanu pamuk se uzgajao, ispredao i tkao u tkaninu 3000 godina pre nove ere. Otprilike u isto vreme, egipatski starosedeoci u dolini Nila izrađivali su i nosili pamučnu odeću.

Arapski trgovci doneli su pamučnu tkaninu u Evropu oko 800. godine. Kada je Kolumbo otkrio Ameriku 1492, prvi pamuk na koji je naišao bio je na području Bahama. Do 1500. godine pamuk je bio već opštepoznat i željen u celom svetu.

Ovo će dovesti do onoga što se pomalo prećutkuje kada je istorijat pamuka u pitanju, a to je njegova mračna strana i bela boja zaprljana krvlju afričkih robova.

Britanska država je u 18. veku jačala svoju privredu, u velikoj meri pamukom. Mnogi britanski partneri u afričkom ropstvu i indijskom pamuku bili su dobrovoljni partneri. Iako se danas doba robovlasništva prebacuje na teren američkog kontinenta, zaboravlja se da su interesi bili evropski i da se ova nepogodnost glasno prećutkivala.

Do 1861. sirovi pamuk činio je 61 odsto američkog izvoza. Robovi su u tom periodu ručno brali 80 odsto pamuka koji je naknadno ispredan u britanskim fabrikama. I dok je britanska država zabranjivala brodove s robovima, njeni trgovci su profitirali na istim, jačajući ekonomiju zemlje.

Ako se vratimo ipak na čisto industrijsku istoriju, znamo da je pamuk prvi put ispreden na industrijskim mašinama u Engleskoj 1730. godine. Industrijska revolucija u Engleskoj i izum mašina za čišćenje pamuka u SAD utrli su put važnom mestu koje pamuk danas zauzima u svetu i ostvarili mogućnost za masovnu proizvodnju kakvu danas poznajemo.

U 20. veku, istorija revolucije će se još jednom preplesti sa istorijom pamuka, kako to obično biva sa proizvodima od profitnog interesa.

Godine 1920. Gandi je shvatio da je pamuk esencijalan za temu nezavisnosti Indije. Povevši kadi pokret, podsticao je Indijce da bojkotuju britanski pamuk i koriste domaću robu, ili kadi. Drugi svetski rat izazvao je i veću potražnju za kadijem.

Nakon toga, Indija je uspela da mehanizuje svoju industriju pamuka i ponovo stvori veliku proizvodnju. Industrija se sve više selila u Aziju nakon Drugog svetskog rata. Britanska proizvodnja tekstila nije mogla da drži korak s jeftinijom radnom snagom izvan zemlje i mnoge fabrike tekstila su zatvorene.

Isto se događalo u SAD, ali i širom Evrope. Proizvodnja pamuka u Americi oporavila se nakon 1950. i SAD je ponovno počeo da dominira svetskim tržištem u proizvodnji sirovog pamuka.

Kako god da je tekla istorija pamuka i koliko god bila povezana sa istorijom čovečanstva, ostaje činjenica da je pamuk materijal koji volimo i kojem se vraćamo, zatvarajući oči na trag koji za sobom ostavlja na licu naše planete i njenih stanovnika.