Ožiljci od akni – kako ukloniti ožiljke od bubuljica

Ožiljci od akni su ne samo estetski izazov, već često i emotivno opterećenje. Mnogi pacijenti koji su se borili sa aknama znaju da borba ne prestaje njihovim nestankom – ožiljci koji ostaju mogu uticati na samopouzdanje i kvalitet života. Iako su prirodan deo procesa zarastanja kože, njihov intenzitet i vidljivost zavise od mnogih faktora, poput tipa akni, genetike i načina na koji je koža tretirana tokom upalnih faza.

Iako akne najčešće prolaze bez trajnih posledica, kod određenog procenta pacijenata ostaju ožiljci koji mogu varirati u težini i obliku. Epidemiološki podaci pokazuju značajnu učestalost ovog problema, čineći ga ne samo estetskim, već i zdravstvenim pitanjem. Prema procenama, akne pogađaju između 80 i 90 odsto adolescenata, a kod 20–30 odsto njih javljaju se ožiljci koji ostaju i nakon što se akne povuku. Učestalost ožiljaka se povećava kod težih oblika akni, kao što su nodularne i cistične akne, koje izazivaju dublje upale u koži. Ožiljci su češći kod osoba koje neadekvatno tretiraju akne, poput samostalnog istiskivanja ili nepravilne nege kože tokom akutnih (upalnih) faza.

Upoznajemo vas sa vrstama i metodama za njihovo smanjenje i uklanjanje.

Ožiljci od akni su podjednako česti kod oba pola, ali se mogu razlikovati u težini i obliku. Uglavnom se javljaju na licu, dok su akne i bubuljice na leđima ređe.

Kod muškaraca su češće duboke i atrofične vrste ožiljaka, dok žene često imaju blaže promene na površini kože.

Najčešći su u adolescenciji i ranoj odrasloj dobi, jer se u tom periodu akne najviše javljaju. Međutim, ni starije osobe nisu pošteđene, posebno ako su akne bile prisutne tokom mladosti. Geografske razlike u učestalosti ožiljaka od akni takođe su prisutne, što može biti posledica genetskih faktora i različitih tipova kože. Na primer, tamniji tipovi kože skloniji su postinflamatornoj hiperpigmentaciji i hipertrofičnim ožiljcima, dok svetliji tipovi kože češće razvijaju atrofične ožiljke. Epidemiološki podaci ukazuju da osobe s vidljivim ožiljcima često pate od nižeg samopouzdanja, anksioznosti i depresije. Upravo zbog toga, značaj edukacije, prevencije i dostupnosti tretmana za lečenje ožiljaka od akni postaje ključan deo javnozdravstvenih strategija.

U ovom tekstu istražićemo zašto i kako nastaju ožiljci od akni, koje vrste ožiljaka postoje, kao i najefikasnije metode za njihovo smanjenje i uklanjanje.

Zašto nastaju ožiljci od akni?

Ožiljci od akni nastaju kao rezultat složenog procesa zarastanja kože nakon upale izazvane aknama. Kada se izvodni kanali lojne žlezde u koži zapuše sebumom, mrtvim ćelijama i bakterijama, dolazi do upale. U težim slučajevima, ova upala može oštetiti dublje slojeve kože, što pokreće proces regeneracije. Način na koji koža reaguje tokom ovog procesa određuje da li će ostati ožiljak i kakav će on biti.

Kada se koža ošteti usled upale, telo reaguje pokretanjem prirodnog procesa zarastanja.

U inflamatornoj (upalnoj) fazi dolazi do povećanja protoka krvi u zahvćenom području kako bi se uklonile bakterije i oštećene ćelije. U fazi formiranja novog tkiva, fibroblasti proizvode kolagen, protein koji pomaže u obnavljanju kože. Novoformirani kolagen se organizuje kako bi obnovio strukturu kože u fazi poznatoj kao remodeliranje tkiva.

Međutim, ako je proizvodnja kolagena prekomerna, mogu se formirati ožiljci. Previše kolagena dovodi do hipertrofičnih ili keloidnih ožiljaka, dok nedovoljna proizvodnja kolagena uzrokuje atrofične ožiljke, poput udubljenja ili „rupica”.

Najznačajniji faktori rizika za nastanak ožiljaka od akni

Tip akni

Tip akni igra ključnu ulogu kao faktor rizika za razvoj ožiljaka, jer različite forme akni imaju različit potencijal da oštete dublje slojeve kože. Upalne i cistične akne posebno su povezane sa većim rizikom od ožiljaka. Upalne akne, kao što su papule, pustule, nodusi i ciste, uključuju intenzivan upalni proces koji može uništiti kolagen i elastin u dermu. Ovaj proces često dovodi do stvaranja atrofičnih ožiljaka (poput „jamičastih” ili „ice-pick” ožiljaka). Kod cističnih akni, koje su duboke i bolne, upala se proteže dublje u kožu, povećavajući šanse za trajna oštećenja tkiva. S druge strane, neupalne akne, poput mitisera (komedona), imaju minimalan rizik od ožiljaka jer ne uključuju značajno oštećenje derma. Međutim, nepravilna manipulacija ovim lezijama, poput ceđenja ili grebanja, može izazvati sekundarnu upalu i potencijalno dovesti do nastanka ožiljaka.

Trajanje akni

Dugotrajne akne povećavaju rizik od oštećenja derma jer se inflamatorni procesi nastavljaju, a regeneracija kože je otežana. Povrh toga, ponavljane epizode akni uzrokuju stalnu traumu tkiva, što dodatno doprinosi nastanku atrofičnih ili hipertrofičnih ožiljaka.

Nepravilno tretiranje akni

Ceđenje akni i nepravilna manipulacija povećavaju rizik od povrede kože i dubljih inflamatornih reakcija. To dodatno otežava zarastanje i ostavlja tragove u obliku atrofičnih (udubljenih) ili hipertrofičnih (izdignutih) ožiljaka. Korišćenje agresivnih preparata ili kućnih metoda, bez konsultacije sa dermatologom, često iritira kožu, pogoršava upalu i produžava trajanje akni. Uz to, ignorisanje potrebe za stručnim lečenjem ili oslanjanje na neproverene savete može rezultirati neadekvatnim tretmanom, koji ne rešava osnovni problem, već omogućava dalje oštećenje kože. Ovo je posebno izraženo kod teških oblika akni, gde je inflamacija intenzivnija i rizik od ožiljaka veći.

Genetska predispozicija

Način na koji se koža oporavlja nakon inflamatornih procesa često je uslovljen genetskim nasleđem. Osobe koje imaju genetsku sklonost ka formiranju ožiljaka mogu imati povećanu tendenciju ka abnormalnom zarastanju rana. Kod ovih pojedinaca, fibroblasti, ćelije koje proizvode kolagen, mogu stvarati ili premalo kolagena, što dovodi do atrofičnih (udubljenih) ožiljaka, ili previše kolagena, što rezultira hipertrofičnim ili keloidnim ožiljcima. Takođe, genetski faktori mogu uticati na intenzitet upalne reakcije, produžavajući inflamaciju i povećavajući rizik od oštećenja dubljih slojeva kože. Pored individualne sklonosti, porodice sa istorijom teških oblika akni ili izraženih ožiljaka često prenose ovu predispoziciju na potomke.

Tip kože

Karakteristike kao što su debljina kože, sadržaj sebuma i elastičnost, utiču na to koliko je koža sklona oštećenju i formiranju ožiljaka. Osobe sa masnijom kožom, iako su sklonije aknama zbog viška sebuma i začepljenja pora, često imaju deblju kožu, što može donekle smanjiti rizik od dubokih ožiljaka. Međutim, povećana produkcija sebuma i veći rizik od upale kod ovog tipa kože povećavaju šanse za formiranje hipertrofičnih ožiljaka. S druge strane, suva koža, koja je obično tanja i manje elastična, sklonija je pucanju i težem zarastanju, što povećava rizik od atrofičnih ožiljaka.

Melaninski sadržaj kože takođe igra ulogu. Osobe sa tamnijim tenom češće razvijaju postinflamatornu hiperpigmentaciju i keloidne ožiljke, dok svetliji ten može biti skloniji atrofičnim ožiljcima zbog tanje kože i manjeg kapaciteta za kolagensku obnovu.

Shutterstock.com

Vrste ožiljaka od akni

Atrofični ožiljci od akni su rezultat složenog procesa u kojem je balans između destrukcije i reparacije tkiva narušen. Kolagen, ključni protein odgovoran za čvrstoću i elastičnost kože, igra centralnu ulogu u ovom procesu.

Tokom faze zarastanja, telo prirodno proizvodi kolagen kako bi popravilo oštećenje. Međutim, kada je proizvodnja kolagena nedovoljna, nastaju udubljenja u koži poznata kao atrofični ožiljci.

Postoji nekoliko tipova atrofičnih ožiljaka, a svaki od njih nosi jedinstvene karakteristike

Ice-pick ožiljci su vrsta ožiljaka koji se često javljaju kao posledica teških akni. Ime su dobili zbog svog specifičnog izgleda — ovi ožiljci su duboki, uski i nalik na rupice, podsećajući na tragove koje bi ostavio šiljak za led (eng. ice-pick). Obično su duboki, ali relativno uski, imaju V-oblik, sa užim otvorom na površini kože koji se širi ka dnu. Najčešće se pojavljuju na obrazima, bradi i čelu, gde su lojne žlezde najaktivnije.

Boxcar ožiljci su široki, plitki ili srednje duboki, sa definisanim ivicama i često imaju pravougaoni ili ovalni oblik, otuda i naziv. Nastaju kada upala od akni uništi kolagen i tkivo ispod kože, ostavljajući udubljenje. Za razliku od ice-pick ožiljaka, boxcar ožiljci su širi i imaju ravno dno. Obično se javljaju na obrazima i slepoočnicama.

Shutterstock.comRolling ožiljci su vrsta ožiljaka od akni koji se prepoznaju po talasastom izgledu kože. Oni su posledica oštećenja dubljih slojeva kože, što rezultira neravnom površinom. Ovi ožiljci daju koži neujednačen izgled, sa blagim ulegnućima koja podsećaju na talase ili „rolanje”. Nastaju zbog vezivnog tkiva koje se formira ispod kože kao odgovor na upalu. Ovo tkivo „povlači” kožu nadole, stvarajući ulegnuća i neujednačenost. Gubitak kolagena tokom zarastanja akni doprinosi ovom efektu. Često se javljaju na obrazima i donjem delu lica.

Hipertrofični i keloidni ožiljci su posledica nepravilnog zarastanja kože nakon teških oblika akni, posebno kod cističnih i nodularnih. Ovi ožiljci nastaju zbog prekomerne proizvodnje kolagena tokom procesa zarastanja, ali se razlikuju u obliku, veličini i ponašanju.

Hipertrofični ožiljci su izbočeni ožiljci koji ostaju ograničeni na područje gde je koža bila oštećena. Nastaju zbog viška kolagena, ali ta proizvodnja nije nekontrolisana. U početku mogu biti crveni ili ružičasti i tvđi, dok kasnije postaju bleđi i mekši. Kako vreme prolazi, uglavnom dolazi do njihovog povlačenja, iako uvek ostaju primetni. Njihovom nastanku najviše doprinose povrede ili iritacije tokom zarastanja, ali i genetska predispozicija.

Keloidni ožiljci predstavljaju ozbiljniji oblik ožiljaka, kod kojih ožiljno tkivo raste izvan granica prvobitne traume tkiva. Ova prekomerna reakcija je takođe rezultat nekontrolisanog stvaranja kolagena. Uglavnom su nepravilnog oblika, crvene ili ljubičaste boje, sa površinom koja je glatka i čvrsta na dodir. Njihova glavna karakteristika je da rastu izvan granica prvobitne povrede, za razliku od hipertrofičnih ožiljaka koji ostaju ograničeni na oštećeno područje. Često su praćeni svrabom, peckanjem ili bolom, posebno u fazi aktivnog rasta. Najčešće se javljaju na grudima, ramenima, leđima, vilici i ušnim resicama, ali se mogu pojaviti i na licu. Pojava keloidnih ožiljaka u bližoj porodici i tamniji tip kože su značajni faktori rizika.

Tretman ožiljaka od akni i preventivne mere

Iako se prvenstveno doživljavaju kao estetski izazov, ožiljci od akni imaju i duboke psihološke i zdravstvene efekte. Sa zdravstvenog aspekta, ožiljci mogu biti rezultat upalnih procesa i nepravilnog zarastanja tkiva, što može izazvati komplikacije kao što su infekcije ili hronične iritacije kože.

Estetski, prisustvo ožiljaka često narušava samopouzdanje i percepciju fizičkog izgleda, dok psihološki efekti uključuju nisko samopouzdanje, socijalnu anksioznost i depresiju.

Upravo zbog ovih kompleksnih posledica, terapija i prevencija ožiljaka od akni zauzimaju značajno mesto u dermatologiji i psihologiji.

Ožiljci od akni lečenje

Terapija ožiljaka od akni zasniva se na vrsti i težini oštećenja kože. Svaki od tri osnovna oblika akni zahteva specifičan pristup lečenju. Jedna od najčešće korišćenih metoda za terapiju atrofičnih ožiljaka je hemijski piling, koji podstiče regeneraciju kože uklanjanjem površinskih slojeva i stimulacijom proizvodnje kolagena. Hemijski piling može biti efikasan deo terapije za atrofične ožiljke od akni, ali se mora pažljivo odabrati i primeniti prema tipu kože, dubini ožiljaka i ciljevima tretmana. Hemijski piling je medicinski postupak koji koristi različite kiseline za uklanjanje površinskih slojeva kože. To stimuliše regeneraciju kože, povećava proizvodnju kolagena i pomaže u ublažavanju nepravilnosti, uključujući ožiljke od akni.

Ožiljci na licu od akni nisu nimalo laki za uklanjanje, međutim postoji niz pristupa,  a od lekara zavisi za koji će se odlučiti odnosno preporučiti.

Površinski pilinzi (npr. glikolna kiselina, salicilna kiselina, mandelična kiselina) koriste se za blage ožiljke i ujednačavanje teksture kože.

Srednje duboki pilinzi (npr. trihlorsirćetna kiselina – TCA) efikasniji su za umereno duboke ožiljke. Mogu se koristiti direktno za tretiranje pojedinačnih atrofičnih ožiljaka.

Duboki pilinzi (npr. fenolni piling) retko se koriste zbog intenzivnih nuspojava i dugog oporavka. Pogodni su za duboke i izražene ožiljke.

Većini pacijenata je potrebno nekoliko tretmana (3–6 u razmacima od 4–6 nedelja) da bi se postigli željeni rezultati. Za optimalne rezultate, obavezna je konsultacija sa dermatologom ili licenciranim kozmetologom koji će na osnovu tipa kože, uzrasta, porekla atrofičnih ožiljaka, njihovog trajanja i intenziteta odabrati najadekvatniju proceduru.

Laserski tretmani su jedno od najefikasnijih rešenja za ublažavanje atrofičnih ožiljaka od akni. Laseri deluju tako što uklanjaju oštećena tkiva, podstiču proizvodnju kolagena i poboljšavaju teksturu i ton kože.

Frakcijski ablativni laseri koriste se za uklanjanje oštećenog epidermisa i podsticanje regeneracije dermisa stimulacijom proizvodnje kolagena.

Shutterstock.com

Frakcioni CO2 laser pravi mikroskopske opekotine u koži, čime uklanja oštećeno tkivo i stimuliše proizvodnju novog kolagena. Pogodan je za duboke atrofične ožiljke, poput ice-pick ili boxcar ožiljaka.

Erbijum-YAG (er-YAG) laser deluje slično kao CO2 laser, ali sa manjim termičkim oštećenjima, što skraćuje oporavak. Pogodan je za površinske i umereno duboke atrofične ožiljke.

Frakcijski neablativni laseri deluju na dublje slojeve kože bez uklanjanja epidermisa.

Fraxel Dual laser (1550/1927 nm) deluje tako što stimuliše kolagen u dermisu bez značajnog oštećenja površine kože. Koristi se za blage do umerene atrofične ožiljke.

Pulsni laseri (Pulsed Dye Laser – PDL) koriste se za smanjenje crvenila ožiljaka i poboljšanje njihovog izgleda. Deluju tako što ciljaju krvne sudove koji uzrokuju crvenilo, čineći ožiljke manje uočljivim. Mogu imati dobar efekat kod atrofičnih ožiljaka sa crvenilom koje je posledica upale.

Pikosekundni laseri su noviji tip lasera koji koriste ultrakratke impulse za poboljšanje teksture kože. Dovode do stimulacije proizvodnje kolagena bez termičkog oštećenja. Pogodni su za površinske i blage atrofične ožiljke. Njihova prednost je minimalni rizik od pigmentacije; pogodni su za tamnije tipove kože.

Subzicioni laseri deluju tako što usmeravaju svoje dejstvo ka dubljim slojevima kože kako bi razgradili vlakna koja povlače ožiljak prema unutra.

Pogodni su za duboke atrofične ožiljke koji ne pokazuju značajnije znake poboljšanja standardnim tretmanima. Mogu dovesti do „podizanja” dubokih atrofičnih ožiljaka.

Laserski tretmani se često kombinuju sa TCA pilingom za precizno uklanjanje dubokih ice-pick ožiljaka, dermalnim filerima za popunjavanje dubljih ožiljaka, mikroiglicama sa radiofrekvencijom za dodatnu stimulaciju kolagena. Rezultati su vidljivi već nakon prvog tretmana, ali se često preporučuje serija tretmana (2–5, zavisno od vrste lasera). Poboljšanje može biti od 30 do 80% u zavisnosti od vrste ožiljaka i individualnog odgovora kože.

Nanofrakcioni microneedling je napredna verzija klasičnog microneedling-a koja koristi mikroiglice u kombinaciji s radiofrekvencijom (RF) za tretiranje atrofičnih ožiljaka. Ova tehnologija pruža dublji i precizniji tretman uz dodatnu stimulaciju kolagena i elastina. Idealna je za poboljšanje teksture kože, smanjenje dubine ožiljaka i podizanje tonusa. Mikroiglice prodiru u kožu do određene dubine (do 3 mm, zavisno od uređaja i cilja tretmana), stvarajući mikrokanale koji stimulišu regeneraciju kože. Radiofrekvencija emituje kontrolisanu toplotu u dermis kroz mikroiglice. Ova toplota dodatno podstiče proizvodnju kolagena i elastina. Zagreva dublje slojeve kože, podstičući zatezanje i remodeliranje dermalnog tkiva.

Shutterstock.com

Prednosti nanoRF terapije: kombinacija iglica i RF energije omogućava ciljanu terapiju za različite dubine ožiljaka. Preciznost se ogleda u tome što mikroiglice i RF energija ciljaju samo oštećena područja, štiteći okolno zdravo tkivo. Za razliku od nekih lasera, nanofrakcioni microneedling ima niži rizik od postinflamatorne hiperpigmentacije, kraće vreme opravka u poređenju sa frakcijskim laserima. Efikasan je za boxcar i rolling ožiljke, dok može pružiti blago poboljšanje i kod ice-pick ožiljaka. Obično se preporučuje 3–5 tretmana u razmacima od 4 do 6 nedelja, u zavisnosti od intenziteta ožiljaka. Prvi rezultati su vidljivi nakon nekoliko nedelja, dok se potpuni efekti razvijaju kroz nekoliko meseci zbog stimulacije kolagena. Većina pacijenata primećuje smanjenje dubine i vidljivosti ožiljaka za 50–80% nakon serije tretmana.

Fileri (dermalni implanti) na bazi hijaluronske kiseline ili kolagena koriste se za popunjavanje udubljenja i poboljšanje teksture kože. Efekat je privremen, obično traje od nekoliko meseci do godinu dana.

U težim slučajevima mogu se, u izvesnim situacijama, koristiti i subcizija, procedura kojom se hirurški oslobađa vezivno tkivo koje vuče kožu nadole, čime se poboljšava izgled ožiljka, kao i hirurško uklanjanje ožiljaka gde hirurg može ukloniti atrofične ožiljke i rekonstruisati kožu.

Lečenje hipertrofičnih i keloidnih ožiljaka

U slučaju postojanja hipertrofičnih ili keloidnih ožiljaka lečenje može biti izazovno, ali postoje različite terapije koje se koriste zavisno od veličine, starosti i tipa ožiljka. Terapija zahteva individualizovan pristup, jer su ovi ožiljci skloni recidivu i često različito reaguju na tretmane. Evo glavnih metoda za lečenje ovih vrsta ožiljaka.

Intraleziona primena lekova (injekcije) – efikasan način tretmana za hipertrofične ožiljke i keloide, uključujući ožiljke nastale od akni je intraleziona primena kortikosteroida triamcinolon-acetonida (npr. Kenalog). Cilj je smanjenje volumena ožiljka, ublažavanje crvenila, svraba i neprijatnih simptoma. Kada se injektuje direktno u tkivo ožiljka, smanjuje proizvodnju kolagena i inhibira prekomerni rast fibroblasta, što dovodi do spljoštavanja ožiljka i poboljšanja teksture kože. Injekcije se obično ponavljaju na četiri nedelje, sve dok se ne postigne zadovoljavajući rezultat. Ova terapijska opcija daje dobre rezultate, ali se mora voditi računa o dozi, kao i o broju tretmana, da bi se izbegli neželjeni efekti kao što je na primer atrofija kože.

Laserski tretmani mogu imati dobar efekat ali se uglavnom koriste u kombinaciji sa drugim tretmanima. Najčešće se koriste PDL, frakcioni CO2 ili er-YAG laseri. Njihov efekat se ogleda u tome što dovode do uklanjanja površinskog sloja kože, stimulisanja regeneracije tkiva, smekšavanja i ravnanja ožiljaka. Takođe, utiču i na i vaskularizaciju keloida tako da dovode do smanjenja crvenila i eventualnih tegoba u vidu bola i svraba.

Hirurško uklanjanje hipertrofičnih i keloidnih ožiljaka je specifičan pristup koji ima za cilj poboljšanje funkcionalnosti i estetike kože. Međutim, zbog visokog rizika od recidiva, posebno kod keloida, hirurška intervencija se obično koristi u kombinaciji sa drugim terapijama kako bi se poboljšali rezultati i smanjila mogućnost ponovnog nastanka ožiljka.

Hirurška terapija je rezervisana za hipertrofične ožiljke ili keloide koji ne reaguju na prethodne metode, a pritom uzrokuju značajne estetske ili funkcionalne smetnje kao što je, na primer, ograničenje pokreta. Mogu se primeniti hirurška ekscizija (kompletno uklanjanje uz zatvaranje rane šavovima), debulking (ili smanjenje mase velikih keloida, kada se uklanja deo ožiljka pre primene dodatnih terapija), kožni graftovi ili rekonstrukcija kože (u težim slučajevima, koža se presađuje kako bi se pokrila rana nakon ekscizije). Hirurška terapija se obično dopunjuje metodama kao što su kortikosteroidne injekcije, radioterapija, laserski tretmani.

U slučaju keloidnih ožiljaka, rizik od recidiva je veliki čak i uz primenu dodatne terapije. Takođe, hirurška intervencija sama po sebi može izazvati stvaranje novog ožiljka.

Radioterapija se koristi kao adjuvantna terapija u tretmanu hipertrofičnih i keloidnih ožiljaka, posebno kod intenzivnijih slučajeva ili nakon hirurškog uklanjanja ožiljka kako bi se smanjio rizik od recidiva. Njena glavna prednost je inhibicija prekomerne proliferacije fibroblasta i sinteze kolagena, što su ključni mehanizmi nastanka keloida i hipertrofičnih ožiljaka. Radioterapija koristi niske doze jonizujućeg zračenja kako bi smanjila proliferaciju fibroblasta, povećala razgradnju viška kolagena u tkivu i smanjila dotok krvi u ožiljak što sve utiče na smanjenje veličine i crvenila ožiljka. Zračenje se obično primenjuje lokalno na područje ožiljka, ali je važno da se primeni u preciznim dozama, jer prekomerno zračenje može izazvati oštećenje zdravog tkiva.

Iako postoje brojne terapijske opcije, rezultati su individualni, zahtevaju posvećenost i strpljenje, a uglavnom i kombinaciju različitih tretmana.

Ključ za smanjenje potrebe za tretmanima ili kasnije bolje reagovanje na terapiju leži u prevenciji ožiljaka. Preventivne mere uključuju ranu i adekvatnu terapiju akni kako bi se sprečilo stvaranje dubokih lezija. Takođe, važno je izbegavati ceđenje akni i manipulaciju kože, jer to povećava rizik od ožiljaka.

Shutterstock.com

Redovnim dermatološkim konsultacijama, blagovremenim lečenjem akni i pravilnom negom kože, mogu se postići optimalni rezultati, kako u prevenciji tako i u terapiji ožiljaka, čime se poboljšava kvalitet života i samopouzdanje pacijenata.