Osedeli i ostali odlični frajeri

Ja ne znam kako vi, ali meni kad je neko, kako bi se reklo, odličan frajer, meni to važi zauvek.

Ne zameram ni stomačić, ni manjak kose, ni višak žena oko njega.

Gledam naše miljenike iz osamdesetih, i ima tu svašta. Ofarbanih deka, ovih što misle da su zauvek dečaci, pa nose samo farmerke i one moderne patike-cipele, pa onda oronulih pankera… Vidim i dosta muškaraca nekako tužnih. Stoje sa svojom lepšom polovinom, i ne prozbore ni reč.

Naravno, ima i svetlih primera oko nas.

Pa vitki i nasmejani, osedeli, ali smeje im se brk.

Šta mi možemo u ovom životu ako odustanemo od smejanja?

Zadržati radost oko nas i između nas. Ne podsmevati se ničemu, nikada.

Svako ima oko sebe primer takvog jednog druga/muža/momka/zeta/šuraka koji prkosi vremenu i nosi se sa životom kao s najboljim drugom. Za njih danas zagrljaj.

Beograd je najlepši na jesen. Ogoljeno lep. Čuje se voda u radijatorima, jer se grad sprema za zimu, a deca su sva na okupu obuzeta temom obrazovanje.

Željni smo svi novih projekata i novih znanja, a imamo i duge večeri pred nama da ih popunimo čitanjem.

Za ručak čorba od bundeve, a za glavno jelo bilo šta.

Danas Brajan Feri – Slave to Love.

To je to. Nema bolje!

Spasi bože nas grešne. Amin.