„Ometačima” na poslu doskočite slušalicama, saksijom sa cvećem ili šumom kancelarijskog pribora

Kada smo nezadovoljni, jer nam se čini da previše zaostajemo s poslom, možda nije loše da izračunamo koliko nam vremena u kancelariji ode u vetar

Nestanak struje i druge nepredviđene situacije na poslu mogu da naprave pometnju, a sličan metež dešava se u našim glavama svaki put kada nas kolege i šefovi prekinu usred posla ili rečenice.

Ovakvi prekidi, bez obzira na to da li je reč o pitanjima u vezi s poslom, o iznenadnim sastancima ili neobaveznim razgovorima, izazivaju stres, a dugoročno gledano, zbog toga su na gubitku i kompanije.

Kada smo nezadovoljni, jer nam se čini da uprkos trudu previše zaostajemo s poslom, možda nije loše da najpre izračunamo koliko nam vremena u kancelariji ode u vetar.

Jednostavno je – ako po pet minuta dnevno potrošimo na komplimente, ćaskanje o vremenu i razgovor sa ljubaznim šefom koji je došao da se raspita kako napredujemo s poslom, a zatim po pet minuta za ponovnu koncentraciju kako bismo se maksimalno posvetili poslu, skratili smo svoj radni dan za pola sata.

Nervoza zbog vremenskog pritiska zahteva dodatni napor za postizanje koncentracije

Uz još dva kurtoazna poslovna mejla, to čini 40 minuta. Nervoza zbog vremenskog pritiska zahteva dodatni napor za postizanje koncentracije, pa nekada uludo potrošimo i ceo sat, a nakon posla osećamo veliki umor.

Ukoliko nije reč o profesijama u kojima se prekidi podrazumevaju, „ometačima” se može doskočiti slušalicama, saksijom sa cvećem ili kancelarijskim priborom koji će imitirati barijeru, pa i zatvaranjem vrata kancelarije, ako je to moguće. Na kraju, uvek postoji mogućnost obavljanja posla pre dolaska kolega ili zadržavanja u kancelariji nakon radnog vremena, kada se posao može završiti bez ometanja.

Sa ovim problemom suočavaju se, možda u najvećoj meri, ljudi koji rade od kuće, a mnogi od nas iskusili su ga tokom karantina. Tada je frustrirajuće delovalo kada nas usred posla prekidaju psi željni pažnje ili ukućani koji nastoje da nam ugode kafom.

Tokom karantina frustrirajuće je delovalo kada nas usred posla prekidaju psi željni pažnje ili ukućani koji nastoje da nam ugode kafom

Znatno komplikovaniji slučaj je kada započeti posao prekidamo zbog novog. Našem mozgu nije lako da preusmeri pažnju s jednog na drugi zadatak, pa u takvim slučajevima rizikujemo da u oba zabrljamo. Pošto deo naše pažnje ostaje u poslu koji prekidamo, a prirodno želimo što pre da završimo, u novi zadatak ne ulazimo sa svim potencijalima.

Da bismo izbegli loše rezultate, stručnjaci preporučuju da najpre napravimo plan za nastavak posla, odnosno da zabeležimo gde smo stali i šta smo želeli da uradimo. Time ćemo „osloboditi” mozak i omogućiti mu da se u potpunosti pozabavi novim zadatkom.

Znatno komplikovaniji slučaj je kada započeti posao prekidamo zbog novog

Na poslu nas najčešće frustriraju dve situacije: ona u kojoj sležemo ramenima jer nemamo poslovne ideje, ili kada ne možemo da ih lansiramo, jer nas šef neprestano prekida.

Neprijatna iskustva kad ne možemo da se setimo gde smo stali i odakle da ponovo počnemo nakon prekida u pola rečenice, najčešće se ne iscrpljuju u misli koja nas možda nagriza, da nas šef namerno sabotira.

Reč je zapravo u loše savladanoj lekciji iz komunikacije ili bolje rečeno –šef nas verovatno prekida jer ne ume da sluša.