Odstupanje od trendova – novi oblik slobode

Često pišemo o trendovima, pratimo ih i proučavamo, jer su nezaobilazni. Oni nas okružuju, pa ih zato primećujemo, seciramo i analiziramo. Ipak, nemoguće je da prema njima nemamo i neki sasvim ličan odnos, a takođe i da primetimo novi trend – odustajanje ili bežanje od trendova.

Svet koji se menja

Negde u prostranstvima i događanjima protekle dekade izmenila su se brojna pravila igre. Teško je reći šta je na to tačno uticalo. Neki okrivljuju kovid, izmenu obrazaca ponašanja, neki misle da su u pitanju društvene mreže (za modni svet posebno zanimljivi Instagram i Tiktok), nekima se čini da je demokratizacija i globalizacija pravila dovela do suštinskih promena.

Kako god bilo, da je neko prespavao poslednjih desetak godina, danas bi bio u prilici da postavi brojna pitanja, a najviše bi ga, čini nam se, zbunila atmosfera u velikim svetskim gradovima.

Modna industrija, za koju je upravljanje po trendovima svojevremeno bilo imperativ, olabavila je pritisak, i ovaj koncept joj promiče sve više. Na tom putu najveći neprijatelj su joj ljudi čiji je lični uticaj postajao sve jači – razni oblici influensera.

Danas ćete češće nego ikada ranije naići na ljude koji sasvim opušteno poručuju – Ne pratim trendove.

Mreže koje su promenile svet

Da bismo mogli da shvatimo kako situacija s modnim tendencijama funkcioniše na današnji dan i zašto je trend postao na neki način zabranjena reč u pojedinim krugovima, moramo se vratiti nepunih desetak godina unazad, kada mreže od kojih smo postali zavisni nisu ni postojale.

Modna industrija nekada je funkcionisala po modelu diktata od vrha ka dnu piramide, a luksuzni brendovi i insajderi određivali su šta će biti aktuelno. Za sledeći nezaobilazni trend, svi pogledi bili su uprti u piste, časopise i slavne osobe. Trebalo je neko vreme da se trendovi filtriraju do robnih marki i trgovaca za masovno tržište.

Slavne ličnosti bile su na vrhu liste uticaja, kada je kultura trendova u pitanju. Postojala je u jednom trenutku čak i legenda u markentiškim krugovima da ne postoji proizvod čiju prodaju ne bi mogla da podigne Skarlet Johanson.

Ako se preselimo desetak godina unapred, odnosno u danjašnji trenutak, videćemo da tendencije više ne diktiraju odabrani.

Nagla demokratizacija u modnom svetu i brze promene, u velikoj meri mogu se pripisati usponu društvenih medija, a u vezi s tim i usponu influensera. Posao postavljanja trendova sada je više vođen uticajnima na svim nivoima, bez obzira imaju li milion pratilaca ili tek hiljadu visokoaktivnih prijatelja.

Najbolji primer ove vrste uticaja je ulična moda koja ne bi imala popularnost tako velikih razmera da nije svakodnevnih (izraz možda nešto prihvatljiviji od odomaćenog – običnih) ljudi koji koriste društvene medije kao moćan instrument samoizražavanja.

Trend koji je pojeo sebe

Verovatno već i sami možete da naslutite zašto je reč trend izgubila na značaju. Za početak, tu je prebrz, neodrživ ciklus smenjivanja, koji se od dve godine osamdesetih godina dvadesetog veka sveo na svega par meseci ovih dana. Za trenutkom uvođenja trenda brzo sledi njegova prezasićenost i njegova zastarelost.

Dok je demokratizacija mode donela i puno pogodnosti, skraćeni ciklus života trendova odražava sve što nije u redu sa industrijom mode – podsticanje prekomerne potrošnje i stvaranje otpada. Drugim rečima, kultura trenda postala je sinonim za kulturu bacanja. Naime, dok vi investirate u trend, u istom trenutku on je na nekom delu sveta već na izlasku.

Tu su i druge brojne konotacije povezane sa trendom, često negativne, koje ga takođe čine opterećujućim za mnoge konzumente, kao što je na primer površnost, iako to nije uvek slučaj. Postoji veliki broj ljudi koji žele da ostanu i budu u toku, što za njih može biti način razmišljanja koji odražava otvorenu i radoznalu prirodu.

Na kraju krajeva, nove ideje podstiču rađanje sledećih. Kreativnost podstiče kreativnost.

To je, zapravo, dobra polazna tačka da se trend preformuliše (barem onaj brzi koji jede sam sebe). Sa ovom evolucijom dolazi i potencijal osvežene definicije onoga što je trend i uloge koju ima u industriji, kao i mogućnost da se stvori novi – više usmeren na kreativni identitet, a manje na potrošnju.