Od crvenih cvetova do slasne crne paste

Mak ima divne crvene, bele ili žute cvetove, koji su ukras bašte, a gaji se radi semena koje se nalazi u mahunama i koristi se u kulinarstvu i za pravljenje ulja, dok se mahune i stabljike koriste za proizvodnju opijuma

Mak potiče iz Istočnog Mediterana, a na latinskom se naziva Papaver somniferum. Biljka ima divne crvene, bele ili žute cvetove, koji su ukras bašte, a gaji se radi semena koje se nalazi u mahunama i koristi se u kulinarstvu i za pravljenje ulja, dok se mahune i stabljike koriste za proizvodnju opijuma.

Seme je veoma sitno, bubrežastog oblika, tamnoplave do crne boje ili tamnosivo. Manje je od milimetra po dužini, a oko 3.300 semenki čini jedan gram.

U Egiptu su pronađeni papirusi u kojima se seme maka opisuje kao sedativ

Vreme berbe

Seme maka koristi se hiljadama godina. U Egiptu su pronađeni papirusi iz 1550. godine p. n. e. u kojima se seme maka opisuje kao sedativ. Na Kritu su čak pronađeni podaci iz bronzanog doba; tamo je mak gajen za seme i koristio se, između ostalog, sa mlekom i medom.

Naročito se koristi u Centralnoj Evropi i Južnoj Aziji. Upotrebljava se celo zrno, kao i samleveno, u raznim pecivima, hlebu i kolačima, pa i u slanim jelima.

Poslednjih godina svetska proizvodnja maka je oko 75.000 tona godišnje; najveći proizvođač je Turska, sa 35 odsto, a prate je Češka i Španija.

Za kvalitetno seme, mahune se beru kada su potpuno zrele i suve. Tradicionalno se berba za opijum obavlja dok su mahune zelene i seme je tek počelo da se formira; one tada sadrže dosta lateksa. Slamke ove biljke su nusproizvod proizvodnje semena i mahuna. U poređenju sa slamkama i mahunama, seme sadrži mnogo manje količine opijata.

Sto grama semena ima oko 525 kalorija

Seme maka se pere da bi se dobio čaj, ali za to je potrebno puno semenki, oko 300–400 grama. Spoljna površina semena sadrži morfijum koji prelazi u vodu, tako da treba biti obazriv, jer ta voda može da sadrži ovaj opijat.

Od semena se dobija i ulje koje se koristi za pravljenje farbi, sredstava za premazivanje nameštaja, a u kozmetici se može koristiti za pravljenje sapuna, kao i melema za kožu.

Lažni pozitivni testovi

Sto grama semena ima oko 525 kalorija. Seme je bogato tiaminom, folnom kiselinom, kalcijumom, gvožđem, magnezijumom, manganom, fosforom, cinkom i bakrom. Mangan je bitan za zdrave kosti i zgrušavanje krvi. Bakar je koristan za vezivna tkiva i transport gvožđa. Sadrži po 20 odsto ugljenih hidrata i proteina i oko 40 odsto masnoća. Hladno ceđeno ulje sadrži dosta omega šest i omega devet masnih kiselina, kao i polifenole, dobre za zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Ulje blagotvorno deluje na kožu, a koristi se i za zarastanje rana.

Opijati iz ove biljke koriste se za proizvodnju lekova protiv bolova.

U tradicionalnoj medicini semenke se oralno uzimaju za astmu, probavu, varenje, kašalj izazvan infekcijama, probleme sa spavanjem i glavoboljama. Veruje se da će san biti dublji i kvalitetniji, ako se pre spavanja popije šolja mleka sa semenkama maka.

Ako neko, na primer, pojede kolač s makom, može imati lažni pozitivni test na narkotike

Iako se opijum dobija iz nezrelih mahuna, svi delovi biljke sadrže opijumske alkaloide, kao što su morfijum i kodein. Tako da ako neko pojede kolač sa makom, na primer, može imati lažni pozitivan test na narkotike, mada to neće biti nivo koji je prisutan kod ljudi koji stvarno koriste narkotike. Razlika je ogromna.

Kada se seme maka opere, oko 90 odsto opijata se ukloni. Kada se mak konzumira, male količine kodeina i morfijuma mogu se zadržati u organizmu oko 48 časova. Količina za pozitivan test će zavisiti od standarda koje koristi laboratorija, ali i od toga koliko je seme dobro oprano. Tako da se atletičarima koji se takmiče savetuje, na primer, da ne jedu hranu sa makom pre sportskih događaja.

Orašast ukus

Seme maka koje se kupuje i koristi u kulinarstvu smatra se sigurnim, jer se konzumiraju male količine maka koje sadrže minimalne ili nikakve količine opijata. Inače, mak je blago orašastog ukusa. Celo seme se često koristi za dekoraciju ili kao začin. Posipa se po pecivu, hlebu ili se koristi za neke kolače. Od obarenog semena, pomešanog sa šećerom ili medom, mogu se praviti hranljive pločice. Neko ga koristi i za poridž.

Seme maka može se usitniti u avanu ili samleti u električnom mlinu za kafu ili u specijalnoj spravi za mlevenje maka. Dobijeno seme se koristi za pravljenje paste koja se upotrebljava za punjenje peciva, makovnjača, rolata, kolača, kroasana, palačinki i meša se sa puterom, mlekom, šećerom ili medom.

Seme maka manje je od milimetra po dužini, a oko 3.300 semenki čini jedan gram

Mogu se dodati i kora dobro oprane i izrendane pomorandže ili limuna, rum, vanila, suvo grožđe, krem, cimet. Dobar dodatak su i usitnjeni bademi ili orasi. Bitno je da seme bude sveže samleveno.

U prodavnicama može da se kupi i samleveni mak u vakuumiranim kesama, ali on uglavnom sadrži šećer, vodu, kao i neke konzervanse.

Kod nas se mak naročito jede u Vojvodini, a Mađarska je poznata po odličnom pecivu sa makom.

PROBAJTE RECEPTE

---

Fil od maka