O praznicima, tramvajima i drugim busterima raspoloženja
Šta od astronauta, dece i vojnika možemo da naučimo o održavanju sopstvenog raspoloženja, koje je važno koliko i zdravlje
Pokušajte da napravite spisak od, recimo, deset stvari u svom životu za koje ste lično odgovorni. Neka to budu stvari o kojima svakodnevno razmišljate, o kojima se brinete i negujete ih, od kojih ne odustajete ni ako ponekad pogrešite. Stvari koje su važne za kvalitet vašeg života.
I? Da li se na tom spisku našlo sopstveno raspoloženje? Ako jeste, onda spadate u ozbiljnu manjinu. Jer velika većina nas pušta da nam se raspoloženja dešavaju, da se menjaju pod uticajem okolnosti, da zavise od tuđeg ponašanja, tuđih reči, a često i od vesti iz zemlje i sveta.
Mi smo lično odgovorni za brigu o svom raspoloženju, bar koliko i o zdravlju, a to nas niko nije učio
Raspoloženju trebaju redovne buster doze
Mi smo lično odgovorni za brigu o svom raspoloženju, bar koliko i o zdravlju, a to nas niko nije učio, niti mi učimo svoju decu, mada od toga kako upravljamo sopstvenim raspoloženjima zavisi kvalitet našeg života. U nekim mirnim vremenima možemo i da se provučemo na autopilotu, ali kad je kao što je sada, nema nam druge nego da svom raspoloženju obezbedimo redovne buster doze.
Ljudi su to oduvek znali i zato su izmislili bustere širokog spektra – praznike. Iščekujemo ih, planiramo, radujemo se unapred, smišljamo pokone, kitimo gradove, ulice i kuće. Praznične haljine, praznične trpeze, praznična putovanja, sve nabijeno adrenalinom! Ali ove godine, kao i prošle, doza adrenalina ne samo da je smanjena, nego su praznici postali izvor još većeg nezadovoljstva, a broj onih koji tvrde „ne volim praznike” drastično je skočio. Sigurno smo upali u tu veliku grupu, ako smo dozvolili da naše raspoloženje zavisi od okolnosti.
Čak i u vremenima mnogo gorim nego što su ova pandemijska, neki ljudi su umeli da praznik pretvore u buster
Važno je izaći iz svog rova
„Nije ključ u onome što nam se dešava, već u onome kako mi to interpretiramo”, tvrdi doktor Majkl Japko u predavanju „Zašto veštine deluju bolje nego pilule”. Čak i u vremenima mnogo gorim nego što su ova pandemijska, neki ljudi su umeli da praznik pretvore u buster. Istorija beleži takozvano Božićno primirje, kada su tokom Prvog svetskog rata nemački i britanski vojnici izašli iz svojih rovova, jedni drugima čestitali praznik i odigrali fudbalsku utakmicu, iako su znali da će opet sutra pucati jedni na druge.
Upravljanje raspoloženjem ne rešava probleme, već nas osposobljava i daje nam više energije i bolje rasuđivanje kad se opet vratimo u svoj rov. Ova priča nam upravo na to ukazuje, da ako hoćemo da uradimo nešto dobro za funkcionisanje mehanizma svog raspoloženja, moramo povremeno da iskoračimo iz svog rova, iz zone komfora i iz standardnog načina mišljenja. Nema boljeg bustera za raspoloženje od makar i kratkotrajne promene rutine.
Nema boljeg bustera za raspoloženje od, makar i kratkotrajne, promene rutine
Kad je raspoloženje u pitanju, ne postoji jedan univerzalno dobar buster, smatra doktor Japko. Naravno, tu su uvek korisne univerzalne i odavno proverene metode, kao što su šetnja u prirodi, crna čokolada, smeh, zagrljaj. Ali, takođe, ako se oslobodimo predrasuda i rigidnog mišljenja, za koje doktor Japko kaže da su putokazi za depresiju, možemo da nađemo za sebe vrlo originalne i delotvorne stimulanse.
Deca i kosmonauti znaju
Svi koji imamo posla s malom decom, mogli smo da primetimo da ona, uprkos mnogim sofisticiranim igračkama, uvek imaju po neku običnu stvar kojoj se mnogo više raduju. Tako moja unuka od godinu dana obožava tramvaje. Kad ih je prvi put videla, pokazala je nesvakidašnje oduševljenje. Kad god se unervozi i ništa drugo ne pomaže, odvedem je na raskrsnicu gde ona svojim jezikom priča s tramvajima, smeje se iz glasa i maše im kad odlaze. Ta praksa je, naravno, izazvala oštre unutarporodične polemike. Na jedan tas je stavljena štetnost izduvnih gasova, na drugi korist od detetovog oduševljenja, pa je roditeljski dvojac odobrio „do 15 minuta gledanja tramvaja dnevno”.
Svako od nas ima svoje tramvaje i svako ima bar 15 minuta dnevno da porazmisli šta je učinio da tog dana popravi sopstveno raspoloženje. Oboren nos i kiselo raspoloženje mogu se braniti sa hiljadu razloga, ali je mnogo korisnije naći svoju buster inspiraciju.
Jer reč buster, pre nego što se zalepila za vakcine, značila je nešto sasvim drugo. Odnosila se na onaj deo rakete koji proizvodi energiju kako bi letelica savladala zemljinu težu i vinula se u svemir. Na isti način, busteri raspoloženja neće rešiti naše probleme i odvesti nas na Mars, ali će nam dati energiju potrebnu da savladamo ono što nas parališe. A na nama je da vidimo da li je to vežbanje, čitanje, crna čokolada ili mahanje tramvajima.