O krizi i stresu iz drugog ugla
Iako je stres zvezda večeri vremena u kome živimo, i o njemu se neprestano govori, specijalista psihijatrije dr Milan Milić u svojim tekstovima navodi da mu to nije omiljena tema, i da mu deluje prilično nezanimljivo.
Po njemu, upravo takvo viđenje ove popularne reči stres danas ima specifično tumačenje s kojim se ne srećemo tako često, a deluje blisko i našem načinu razmišljanja.
Rano ustajanje za odlazak na posao, drskost šalterske službenice, gužva u saobraćaju, loše vesti na TV, virusna prehlada našeg deteta, raskid s partnerom/partnerkom – trebalo bi shvatati kao sastavni deo našeg svakodnevnog života, ali ne kao nešto vredno našeg stalnog razmišljanja, iako može biti dosta neprijatno, pa čak i povod za razne neprijatne situacije.
Mi smo se rodili za sve te neprijatnosti – za bol, za izdaju, neuspeh, razne bolesti, ali rođenjem smo dobili i određenu energiju s kojom treba da se suprotstavimo svim ovim problemima, vodeći računa da nas pritom ne preplavi strah koji će da zaustavi tu našu energiju i onemogući nas da se izborimo sa svim ovim problemima.
Poenta je u tome da gde je čovek tu su i problemi, u paketu ide, jer svet jednostavno nije napravljen po našoj meri, nije u potpunosti lep, već takav kakav je, šaren!
Danas se u koš koji zovemo stres trpa sve, od mrkog pogleda koji nam je neko uputio, pa preko ozbiljnih emotivnih lomova do jasnih psihičkih poremećaja.
Sve to navodi nas da mi ili ne znamo definiciju stresa, ili ona nije dovoljno precizna, ili je pogrešno tumačimo.
Drugo, skoro je nemoguće da svake nedelje u nekom dnevnom listu ili popularnom časopisu ne nađemo nešto o stresu i kako ga prevazići.
Shutterstock
Stalno ponavljajući, deluje kao da se iste stvari vrte u krug.
Svakako, deluje kao potrošena priča.
Govoreći na ovu temu, dr Milan Milić ne negira legitimitet stresa kao pojave. Naprotiv, smatra da u pojedinim slučajevima on zaista može biti uzrok raznih poremećaja.
Treba raditi na tome da se odvoje i prepoznaju oni događaji svakodnevice koji se tretiraju kao stres.
Najzad, stres (i kriza još više) ipak imaju jednu posebnu dimenziju.
Reč je o tome da rast čovekove ličnosti i sazrevanje ne bi bili mogući bez teškoća, neuspeha i prepreka koji se pred nas postavljaju kao zahtevi da ih prevaziđemo i na taj način dalje razvijamo svoj kapacitet.
Do uspeha dolazimo prolazeći i kroz neuspehe!
Definicija stresa
Stres je psihička i fizička reakcija doživljena kao rezultat pojačanih zahteva za adaptacijom na određene zahteve koje život nameće (fizičke, psihičke,socijalne).
Koji kvalitet i kvantitet treba da imaju ti pojačani zahtevi za adaptacijom?
Nije ni blizu isto znati da bolujete od raka, ili da ste pali na ispitu.
Stresor je svaki fizički ili psihički stimulus koji može proizvesti mentalnu tenziju ili fizičku reakciju, što opet može dovesti do bolesti.
Ipak, najrelevantnijim se smatra lični doživljaj stresa, manifestovan u nekim standardnim simptomima koje osoba pod stresom može osećati.
Nije događaj sam po sebi stresan, već način na koji mi doživljavamo taj događaj!
Simptomi stresa
Simptome stresa delimo na fizičke i psihičke.
U fizičke simptome stresa ubrajamo:
● Ukočenost mišića vrata
● Bol u leđima
● Pojačano znojenje
● Stezanje u grudima
● Pojačana peristaltika
● Hladni i vlažni dlanovi i tabani
● Kratak dah
● Ubrzano disanje
● Pojačan ili oslabljen apetit
● Gubitak ili dobijanje na težini
● Suva usta
● Smanjen imunitet
Shutterstock
Psihički simptomi stresa su:
● Napetost
● Razdražljivost
● Osećaj bespomoćnosti
● Nesanica
● Teški snovi
● Slaba koncentracija
● Nesigurnost
● Sumnjičavost
● Depresivno raspoloženje
● Bezvoljnost
Naravno, ne moraju svi ovi simptomi biti prisutni da bismo razmišljali o njima kao posledici stresa. Može biti i samo jedan simptom, npr. ukočenost vratnih mišića ili samo nesanica. A može biti i kombinacija simptoma.
Takođe, ne moraju stalno biti prisutni, obično fluktuiraju, zavisno od nivoa stresa, mada mogu biti i kontinuirani kada je stres hroničnog tipa.
Međutim, često bivaju zanemarivani ili stavljeni u drugi kontekst – premoren sam, pao mi je šećer, promena vremena, uhvatila me promaja…
A kada su u pitanju psihički simptomi, osoba može da ih ne bude svesna i tumači ih na drugi način – kao nervozu, loš dan, mnogo kafe, neispavanost…
S druge strane, uzrok zaista može biti posledica bolesti, a ljudi ih koriste govoreći o njima kao posledicama stresa!
Kako da znate da li ste zaista pod stresom?
Prvi, jedini i neophodni uslov jeste da se bavite sobom!
Mi se svakodnevno bavimo svojim interesima, svojim željama, svojim planovima, svojim poslom, svojom porodicom… ali ne zaista i sobom!
Promiče nam naše autentično biće, izgubili smo kontakt sa svojim telom i dušom.
Ovo je rezultat iskustva iz raznih psihoterapija.
Mada, mora se priznati da postoji jedan broj ljudi koji imaju prirodnu sklonost da analiziraju svoje misli, osećanja, postupke, neki čak i preterano, ali ipak, većina to ne radi.
Koliko vrsta stresa postoji?
Postoji dve vrste stresa: akutni i hronični.
Akutni stres traje kraće vreme (do par dana) i najčešće je u vezi s pojačnim pritiskom na poslu, trkom s nekim rokovima, pojačanom fizičkom aktivnošću, nekim ozbiljnijim konfliktima kao i gubitkom značajne materijalne vrednosti.
Kada se ovakva situacija smiri, naš sistem se vraća u normalu, najčešće bez vidljivih posledica.
Shutterstock
Hronični stres je opasniji od prethodnog, jer mnogo duže traje, nekada mesecima, pa i godinama, a uz to je i teže prepoznatljiv, odnosno, vremenom se utapa u svakodnevicu, sve dok ne dođe do nekog fizičkog ili psihičkog poremećaja.
Obično je povezan s porodičnim problemima, veoma zahtevnim poslom, dugotrajnim finansijskim teškoćama, težom fizičkom bolešću, i stalnom pretnjom gubitka socijalnog statusa.
Važno je da budete sposobni da uočite kada neki događaj postaje pretnja vašem zdravlju.
Dugim trajanjem, stres iscrpljuje sve vaše resurse, i vi ste faktični jedina mera.
To je ono bavljenje sobom!
Mi određujemo granicu šta je za nas stresno.
Kako smanjiti stres?
Kada ste uočili da ste pod stresom, vreme je da se krene u akciju smanjivanja stresa sa ciljem da učinite sve što je do vas i da ga eliminišete.
Radikalna terapija znači – suočavanje sa izvorom stresa na pravi način.
Učenje tehnikama relaksacije
Ima ih više i sve se baziraju u osnovi na pravilnom disanju i opuštanju mišića, što dovodi do mentalnog smirivanja.
● Pravilno disanje je disanje stomakom, tzv. dijafragmalno disanje koje se izvodi na sledeći način:
Smestite se opušteno u udobnu stolicu ili fotelju. Dišite stomakom, polako, duboko, ravnomerno, tri sekunde. Izdisaj stomakom, polako, duboko, ravnomerno, tri sekunde. Zatim, udisaj, zadržite vazduh dve do tri sekunde i potom tri sekunde izdisaj. Zažmurite, dignite oči maksimalno naviše i držite tako, a potom ih spustite u položaj koji vam odgovara. Dišite duboko i ravnomerno, stomakom. Opustite butine, stomak, grudi, a mišići ramena neka utonu u naslonjač. Opustite mišiće vrata, donje vilice, celog lica. Sada vam je celo telo opušteno i relaksirano. Dišite i dalje mirno i ravnomerno i pritom zamislite neku scenu, predeo koji vas opušta. Udubite se u to i trudite se da to zamislite što slikovitije.
Shutterstock
Zadržite se u tom prijatnom osećanju lepote i mira, neka vam ništa ne bude važno, pustite da vas vreme nosi. Osećate se bezbedno i spokojno; gledajte, slušajte, mirišite, zapamtite taj osećaj. Otvorite oči.
● Pokušajte da bolje organizujete vreme.
● Higijena spavanja. Dobar san je jedini prirodan način da se mozak resetuje. Čak i vrlo stresan život uz dobro spavanje može biti prihvatljiv.
● Spavanje tokom dana limitirajte samo na sat vremena.
● Stimulativne napitke (kafa, jaki čajevi i sl.) ne uzimati četiri sata pre spavanja.
● Bilo bi dobro imati okvirno vreme kada idete na spavanje.
● Ako ne možete da zaspite, ne okrećite se po krevetu, jer san ne dolazi na silu. Ustanite, sedite udobno u fotelju, pustite muziku i čitajte nešto lagano kao da želite nešto da zapamtite, a ne da spavate.
Stresnih događaja uvek je bilo i biće. Gde izbija kratak spoj, to niko od nas ne može znati. Sigurno je samo jedno – treba popraviti kvar i vratiti svetlo.
Naslovna fotografija: Shutterstock