Novi hrabri Fest 2022 – pola veka filmskih uzbuđenja
Dok je svojevremeno bila potrebna hrabrost da bi se bilo nov, danas, pola veka kasnije, 50. Fest poručuje da nam je svima, i u umetnosti i u životu, potrebna neka nova vrsta hrabrosti
Za pola veka Festa prikazano je oko 4000 filmova koje je gledalo četiri miliona gledalaca. Ovogodišnji, jubilarni 50. međunarodni filmski festival u Beogradu održava se do 5. marta pod sloganom Novi hrabri svet. Taj slogan potpuno odgovara savremenom trenutku, ali je istovremeno i dijalog sa prvim Festom, održanim 1971. godine pod sloganom Hrabri novi svet, kojim se aludiralo na Hakslijev futuristički roman.
Dok je onda bila potrebna hrabrost da bi se bilo nov, danas, pola veka kasnije, Fest poručuje da nam je svima, i u umetnosti i u životu, potrebna neka nova vrsta hrabrosti.
Početak odiseje u Beogradu
Za pet decenija postojanja Fest je često delio sudbinu Beograda i zemlje, a još češće joj prkosio. Ta 1971. bila je kulminacija zlatnog doba Jugoslavije. Postojala je politička volja, pare nisu bile problem, a nađeni su i vrhunski poznavaoci filma, dorasli novom zadatku. Na prvom Festu prikazani su filmovi kao što je Kjubrikova Odiseja u svemiru, Goli u sedlu Denisa Hopera, Felinijev Satirikon, Bergmanova Strast, ali i filmovi Luisa Bunjuela i Živojina Pavlovića. Posebnu pažnju privukao je film O jagodama i krvi, koji govori o studentskim protestima 1968. na Kolumbija univerzitetu.
Za pet decenija postojanja Fest je često delio sudbinu Beograda i zemlje, a još češće joj prkosio
Selekcija pod nazivom Konfrontacije, koja je prikazivana oko ponoći, nudila je filmove „koje običan gledalac verovatno nikada neće videti i protiv kojih se bore gotovo sve cenzure u svetu”. Tu najhrabriju selekciju vodio je Dušan Makavejev, a glavne teme bile su sloboda i golotinja.
Godina 1971. nije slučajno izabrana za pokretanje filmskog festivala. Njime je obeležena 75. godišnjica od prikazivanja prve javne filmske predstave u Beogradu, pa je tim povodom maršal Tito odlikovao velike filmske umetnike iz celog sveta, među kojima su bili Lorens Olivije, Džon Ford, Akira Kurosava, Ingmar Bergman i naravno, Čarli Čaplin, koji je tim povodom izjavio: „Maršalu, kome čin nije bio dodeljen ukazom, nego borbom protiv fašizma, ja, kao redov te borbe – salutiram.”
Godina 1971. nije slučajno izabrana za pokretanje filmskog festivala. Njime je obeležena 75. godišnjica od prikazivanja prve javne filmske predstave u Beogradu
Zašto je Kopola kupovao čarape
Prvi Fest, čiji je direktor bio Milutn Čolić, po zvaničnim podacima koštao je 115 starih miliona dinara, a prodato je 65000 ulaznica. Bilo je oko 80 gostiju iz sveta, prikazano je 75 filmova tokom tri dana u tri sale. Otvoren je projekcijom filma Meš Roberta Altmana u tadašnjem Domu sindikata, u istoj sali u kojoj je otvoren i ovogodišnji jubilarni 50. Fest.
Vrlo brzo, Fest je prerastao u međunarodni filmski festival uz koga su odrastale generacije. Mnogi od nas pamte da su gosti Beograda bile zvezde kao što su Marčelo Mastrojani, Liv Ulman, Bernardo Bertoluči, Sofija Loren, Robert de Niro, Antonioni, Džoni Dep, Andžej Vajda, Miloš Forman, Katrin Denev, Vim Venders, Džek Nikolson, Đina Lolobriđida, Hana Šigula, Kirk Daglas, Kopola i mnogi drugi. A pošto se održavao svake godine krajem januara i početkom februara, za Beograd se govorilo da je „zimska Meka svetske kinematografije”.
Ostalo je zapamćeno kako je De Sika beogradskoj publici pričao o neorealizmu, kako je ćudljiva Sara Majls promenila četiri hotela, kako se Kopoli zagubio prtljag pa je morao u robnu kuću po košulje i čarape, kako je Piter Bogdanovič bio uzbuđen jer je prvi put boravio u zemlji svog oca.
Na prvom Festu prikazani su filmovi kao što je Kjubrikova Odiseja u svemiru, Goli u sedlu Denisa Hopera, Felinijev Satirikon, Bergmanova Strast, ali i filmovi Luisa Bunjuela i Živojina Pavlovića
Dama koja je spasla Fest 1982.
Međutim, početkom 80-ih godina prošlog veka, mere stabilizacije pretile su da ugase Fest. Spasila ga je, prema urbanoj legendi, Mirjana van Blarikom, devojka koja je 1968. krenula sa rodne Čubure za svojim snom i stigla do Kalifornije. I u Beogradu je imala filmski pedigre. Njen otac Ivan Živković imao je livnicu, ali je obožavao film i bio je jedan od autora (glumac i koproducent) filma Nevinost bez zaštite, snimljenog u Beogradu 1943, koji se vodi kao prvi jugoslovenski film. Mirjana ili Mira Šiz, kako su je znali u Beogradu, nije želela da bude glumica, već je u Londonu završila Maks Faktorovu školu za masku i šminku.
U svet poznatih uveo ju je Fric Lang, nemački reditelj koji je bio dobar prijatelj s njenim ocem, i koji je pred Hitlerom prebegao u Ameriku. Mirjana se u Los Anđelesu udala za inženjera Terija van Blarikoma i ostala tu da živi. Tako je bilo moguće da te 1982. neodoljiva Mirjana spase Fest. Naime, svojim vezama i šarmom pomogla je da za samo nekoliko dana 18 najnovijih holivudskih ostvarenja najavi svoj dolazak u Beograd, a potom i drugi, tako da je Fest ipak održan sa 57 prikazanih filmova.
OsFESTti se
Prisustvo zvezda počelo je da privlači i mnogo onih za koje Fest nije bio duhovno hodočašće već događaj na kome treba biti viđen. O takvima, Milena Dravić je u svom i Draganovom kultnom TV šou-programu Obraz uz obraz otpevala onu još uvek nezaboravljenu pesmicu: „Ah taj Fest, ah taj Fest, pašću, ah, u nesvest…”
Vrlo brzo, Fest se preselio u Sava centar, gde je sala od 4000 mesta malo smirila raniju jagmu za kartama, iz vremena kada je još tokom noći počinjalo čekanje u redovima za karte, a društva i porodice su se organizovali i čekali na smenu.
Mnogi od nas pamte da su gosti Beograda bile zvezde kao što su Marčelo Mastrojani, Liv Ulman, Bernardo Bertoluči, Sofija Loren, Robert de Niro, Antonioni…
Takođe, još jedna Festova stvar počela je da se nestrpljivo iščekuje pred svaki januar: plakat Festa. Uvek zanimljivi i inovativni, plakati za Fest nosili su pečat trenutka i duboku poruku, a najzaslužniji za to bili su dugogodišnji dizajneri tih plakata Saveta i Slobodan Mašić. Slogani su se kretali od prošlogodišnjeg Povratak u budućnost, preko Gledaj (Open your eyes) iz 2017, osFESTi se iz 2000, Fest inteligencije iz 2002. i sličnih, uvek metaforičnih i višeznačnih. Čuvene su bile i Hronike Festa Nebojše Đukelića. Iako nikad nije gubio vernu publiku, zbog prilika u zemlji Fest nije bio održan 1993. i 1994. godine.
Od 2015, Fest postaje pravi takmičarski festival sa četiri takmičarske selekcije, a uvedena je i nagrada Beogradski pobednik za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti, kao i Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo.