zdravi-i-lepi
Novi biomarker za otkrivanje demencije - To sam ja
novi biomarker za otkrivanje demencije

Novi biomarker za otkrivanje demencije

Moguće je da bi asimetrični dimetilarginin (ADMA), lako merljiv marker ateroskleroze i kardiovaskularnog rizika, mogao biti rani pokazatelj kognitivnog pada u starosti i, verovatno, demencije

Biomarker predstavlja objektivno meren pokazatelj dešavanja unutar organizma, odnosno on je pokazatelj normalnog biološkog ili patološkog procesa u organizmu, ili je odgovor na terapijsku intervenciju. Drugim rečima, biomarkeri mogu da pomognu lekarima i naučnicima u dijagnozi bolesti, klasifikaciji različitih podtipova nekog oboljenja, pronalaženju osoba pod rizikom od bolesti, ranom otkrivanju poremećaja zdravlja (skriningu), kao i u praćenju reakcije organizma na lečenje.

Vrste biomarkera

Biomarkeri mogu da pomognu lekarima i naučnicima u dijagnozi bolesti

U biomarkere spadaju razni molekuli (npr. metaboliti ili geni), fiziološki parametri (npr. krvni pritisak, srčana frekvencija) i podaci dobijeni raznim tzv. „imidžing” tehnikama (npr. magnetna rezonanca, kompjuterizovana tomografija). Na primer, povećan nivo holesterola u krvi je biomarker za rizik od infarkta miokarda, nivo glukoze u serumu za dijabetes, a prostata specifični antigen (PSA) za karcinom prostate itd.

Biomarkeri mogu da se koriste za praćenje progresije hroničnih bolesti, kao što je npr. dijabetes. Hemoglobin A1C test (poznat i kao HbA1C ili glikozilirani hemoglobin) pokazuje prosečan nivo šećera u krvi za poslednja dva, tri meseca i predstavlja, pored svakodnevog kućnog merenja glikemije, još jedan način za praćenje i kontrolu dijabetesa. Loša kontrola dijabetesa dovodi do povećanog rizika od komplikacija koje ovo stanje nosi. Znači, na osnovu ovog biomarkera možemo još i da identifikujemo osobe koje nemaju dijabetes (HbA1C između 4 i 5,6 odsto), osobe sa povećanim rizikom od dijabetesa (HbA1C između 5,7 i 6,4 odsto), kao i osobe sa dijabetesom (HbA1C preko 6,5 odsto).

Praćenjem tumorskih markera možemo govoriti o stabilnosti bolesti, ako je tumorski marker stabilan tokom vremena, ili ponovnom rastu tumora, ako dolazi do povećanja tumorskog markera tokom nekoliko uzastopnih pregleda.

Šta je demencija?

Demencija predstavlja skup simptoma koji mogu uključivati gubitak pamćenja i probleme sa mišljenjem, govorom, orijentacijom, ponašanjem, razumevanjem, računanjem i rešavanjem problema. Sve ovo značajno narušava profesionalne i svakodnevne aktivnosti ovih osoba. Demencija je sve veći javnozdravstveni problem, s obzirom na nemogućnost lečenja i stalne sociodemografske transformacije populacije. Procenjuje se da će u Evropi broj osoba sa demencijom porasti sa 7,7 miliona u 2001. godini na 15,9 miliona u 2040. godini. Predviđa se da će u periodu od 2008. do 2030. godine u Evropi doći do povećanja troškova povezanih sa demencijom za oko 43 odsto, odnosno da će biti preko 250 milijardi evra. Prema podacima metaanalize, kojom je obuhvaćeno 9 studija koje su u Evropi sprovedene između 1993. i 2018. godine, kod 2.137 od 18.263 ispitanika dijagnostikovana je demencija. U Evropi, prevalencija (standardizovana prema uzrastu i polu) demencije je 7,1 odsto. Demencija posebno pogađa stariju populaciju, tako da podaci za zemlje Evropske unije ukazuju da je ona, kod osoba starijih od 65 godina, između 5,9 i 9,4 odsto.

Demencija predstavlja skup simptoma koji mogu uključivati gubitak pamćenja, probleme sa mišljenjem, govorom, ponašanjem

Uzroci demencije mogu biti različiti: Alchajmerova bolest, vaskularna demencija, demencija sa Levijevim telima, frontotemporalna demencija, mešovita demencija i mnoge druge bolesti (Parkinsonova bolest, Hantingtonova bolest, tumori mozga, zapaljenja mozga, Krojcfeld-Jakobova bolest, normotenzivni hidrocefalus itd.).

Alchajmerova bolest najčešći je tip demencije. Ona čini 60–80 odsto svih demencija. Pripada grupi tzv. neurodegenerativnih demencija. Manifestuje se poremećajem kognitivnih (saznajnih) funkcija koje počinju postepeno, napreduju tokom narednih 8–10 godina i završavaju se smrću.

Značaj biomarkera za Alchajmerovu bolest i druge demencije

Različiti biomarkeri koriste se za istraživanje Alchajmerove bolesti i drugih demencija. Promene u mozgu ljudi sa ovim poremećajima mogu početi mnogo godina pre nego što se pojave gubitak pamćenja ili drugi simptomi. Istraživači koriste biomarkere kako bi otkrili ove promene u mozgu kod ljudi koji mogu ili ne moraju imati očigledne promene u pamćenju ili razmišljanju.

Otkrivanje ovih promena u ranoj fazi bolesti pomaže da se identifikuju ljudi koji su u najvećem riziku od Alchajmerove bolesti ili drugih demencija, što može da pomogne u određivanju ljudi koji mogu da imaju najviše koristi od određene terapije.

Neki biomarkeri se mogu koristiti za prepoznavanje ili isključivanje uzroka simptoma kod nekih ljudi. Istraživači proučavaju mnoge vrste biomarkera koji će jednog dana imati široku primenu.

Vrste biomarkera za Alchajmerovu bolest i druge oblike demencija

Kod Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencija, najčešće korišćeni biomarkeri mere promene u veličini i funkciji mozga i njegovih delova, identifikuju i mere određene oblasti mozga i otkrivaju biohemijske promene i oštećenja krvnih sudova. Postoji nekoliko vrsta neuroimidžing procedura: kompjuterska tomografija (CT), magnetna rezonanca (MRI) i pozitronska emisiona tomografija (PET).

PET snimanja mogu da koriste različite radiofarmake, koji omogućavaju vizuelizaciju specifičnih patoloških procesa. Fluorodeoksiglukozna pozitronska emisiona tomografija meri upotrebu glukoze u mozgu. Glukoza, vrsta šećera, glavni je izvor energije ćelija. Studije pokazuju da ljudi sa demencijom često imaju nenormalno smanjeno korišćenje glukoze u specifičnim delovima mozga. Amiloid PET meri nenormalne naslage proteina koji se nazivaju beta amiloidi. Viši nivo beta amiloida je u skladu sa prisustvom amiloidnih plakova u vanćelijskom prostoru mozga, što je znak Alchajmerove bolesti. Tau PET otkriva nenormalno nagomilavanje tau proteina u samim neuronima, u vidu neurofibrilarnih klubadi, kod Alchajmerove bolesti i drugih demencija.

Biomarkeri se mogu detektovati u cerebrospinalnoj tečnosti, koja se dobija lumbalnom punkcijom. Cerebrospinalna tečnost je bistra tečnost koja okružuje mozak i kičmenu moždinu, pružajući zaštitu i izolaciju. Proteini i druge supstance koje stvaraju ćelije mogu se otkriti u cerebrospinalnom likvoru, a nivoi se mogu menjati godinama pre nego što se pojave simptomi Alchajmerove bolesti i drugih poremećaja mozga. Iako trenutno ne postoji nijedan dovoljno specifičan i senzitivan biološki marker za postavljanje dijagnoze Alchajmerove bolesti, određivanje β-amiloidnog proteina sa 42 aminokiseline (Aβ42), ukupnog tau (T-tau), kao i fosforilisanog tau proteina (P-tau) u cerebrospinalnoj tečnosti imaju ogroman značaj.

Procenjuje se da će u Evropi broj osoba sa demencijom porasti sa 7,7 miliona u 2001. na 15,9 miliona u 2040. godini

Kao biomarkeri mogu se koristiti i različiti testovi krvi. Proteini koji potiču iz mozga, kao što su tau i beta amiloid 42, mogu se izmeriti osetljivim testovima u krvi. Nivoi ovih proteina mogu se menjati zbog Alchajmerove bolesti, moždanog udara ili drugih poremećaja u mozgu. Ovi biomarkeri u krvi manje su tačni od bioloških markera cerebrospinalne tečnosti koji se koriste za otkrivanje Alchajmerove bolesti i drugih demencija. Međutim, nove metode za merenje ovih proteina koji potiču iz mozga, naročito beta amiloida 42/beta amiloida 40 i fosfo-tau 181, poboljšane su, što ukazuje da će u budućnosti krvni testovi moći da se koriste za skrining i dijagnozu. Mnogo drugih proteina, lipida i drugih supstanci može se meriti u krvi, ali do sada nijedna nije od značaja za dijagnostikovanje demencija.

Genetski testovi koji analiziraju DNK iz krvi ili pljuvačke, mogu se koristiti za rano otkrivanje poremećaja zdravlja, objašnjenje napredovanja bolesti, kao i za analizu efekata lečenja. Genetsko testiranje na apolipoprotein E-ε4, glavni genetski faktor rizika za Alchajmerovu bolest, pruža podatak o riziku osobe za obolevanje od ove bolesti.

Ostali genetski i faktori sredine, način života i porodična istorija, takođe utiču na rizik od razvoja Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. Istraživanja pokazuju da su faktori rizika za ishemijsku bolest srca, kao što su povišen holesterol, pušenje, gojaznost i fizička neaktivnost, takođe povezani sa većim rizikom za razvoj Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije. Takođe, starenje i povrede glave povećavaju rizik od demencije.

Najnoviji rezultati istraživanja demencije

Medicinski istraživači iz Velike Britanije i Australije identifikovali su novi marker koji bi mogao da podrži potragu za novim preventivnim i terapijskim tretmanima demencije. U najnovijoj studiji, koju su koordinirali Univerzitet Flinders i Univerzitet u Aberdinu, ispitana je uloga asimetričnog dimetilarginina (ADMA), biomarkera u krvi, koji se, prema podacima epidemioloških studija, dovodi u vezu sa aterosklerozom i kardiovaskularnim bolestima.

U prvoj studiji, viši nivo ADMA, kod 93 ispitanika prosečne starosti 63 godine, bio je povezan sa padom kognitivnih performansi nakon četiri godine

U prvoj sprovedenoj longitudinalnoj studiji, viši nivo ADMA, kod 93 ispitanika prosečne starosti 63 godine, bio je povezan sa padom kognitivnih performansi nakon četiri godine. Moguće je da bi ADMA, lako merljiv marker ateroskleroze i kardiovaskularnog rizika, mogao biti rani pokazatelj kognitivnog pada u starosti i, verovatno, demencije. Međutim, neohodno je istraživanje sprovesti na većoj kohorti ispitanika, koja bi uključila desetine hiljada pojedinaca. Ukoliko bi se potvrdili, ovi rezultati mogli bi da otvore put za identifikaciju osoba u riziku od demencije i budući razvoj terapijskih strategija za smanjenje nivoa ADMA i/ili usporavanje napredovanja pada kognitivnog sistema u starosti.