Nova era pivskog hedonizma za oba pola

Mada postoji predrasuda da je pivo više muško piće, naročito sa pojavom novih, zanatskih piva, dame se ne libe da se javno prepuste čarima ovog nekada jednostavnog, svakodnevnog pića

Razlikujemo se po tome u kom piću najviše uživamo, da li želimo da nas osveži, opusti, zadovolji ukuse. Neko voli prefinjena crna vina, neko koktele, a naravno, brojni su i oni koji vole pivo jer ih osvežava i opušta zahvaljujući bogatstvu kompleksa B-vitamina – oni gotovo da ne mogu da zamisle dan bez njega.

Staro piće na nov način

U poslednje vreme raste broj ljubitelja ovog starog pića, jer su se pojavila i tzv. kraft ili zanatska piva, domaća piva koja se ne prave samo industrijski, već kao u prošlosti, u manjim pivarama gde se u proizvodnju piva ulažu veliko znanje, pasija i ljubav, što rezultira novim i neočekivanim ukusima. Mada postoji predrasuda da je pivo više muško piće, sa pojavom novih, zanatskih piva, brojne dame se ne libe da se javno prepuste čarima ovog, nekada običnog svakodnevnog pića.

Spravljanje kvalitetnog zanatskog, posebno dizajniranog piva odvija se u mikropivarama

Spravljanje kvalitetnog zanatskog, posebno dizajniranog piva, odvija se u mikropivarama. U ovim pivarama se koriste alternativni pristupi, fleksibilnost, eksperimentisanje, kako bi se zadobile mušterije koje traže specifičniji pivski napitak. U Evropi se pivo pravi vekovima, međutim mini-pivare su se pojavile sedamdesetih godina u SAD, kao i u Velikoj Britaniji, zatim na Novom Zelandu i u Australiji. Niču i nanopivare koje proizvode vrlo male količine piva i obično ih vodi jedan preduzetnik.

Neki pivski barovi proizvode sopstveno pivo, pa tako u Velikoj Britaniji neki pabovi proizvedu i do 5000 hektolitara piva godišnje; ova piva su drugačija i povoljnija od komercijalnih. Generalno, piva koja se proizvode u manjim serijama (u poređenju sa komercijalnom proizvodnjom), pored kvaliteta, ističu se, pre svega, svojom različitošću. U Nemačkoj, na primer, postoji oko 1000 mikropivara, a slično je i u Italiji. Danas postoje i somelijei za pivo! Ovi poznavaoci piva biraju pivske čaše, način i temperaturu serviranja, sparuju određenu vrstu piva sa odgovarajućom hranom.

Pivo za svačiji ukus

Piva se razlikuju po načinu fermentacije, kao i po tome šta je supstrat za fermentaciju, na kojoj temperaturi se ona obavlja, koji se još sastojci dodaju itd.

Piva se razlikuju po načinu fermentacije, kao i po tome šta je supstrat za fermentaciju i na kojoj temperaturi se ona obavlja

Lager je jedna od raširenih vrsta piva i odlična je za one koji tek počinju da uživaju u ovom piću, jer je lagano, osvežavajuće i ima vrlo jednostavan ukus, relativno je novo i čini skoro polovinu piva koja se konzumiraju u severnoj i centralnoj Evropi. Trenutno ga neki smatraju vladarom pivskog sveta, jer postoje podaci da preko 90 odsto potražnje piva čine lageri. Za proizvodnju ove vrste piva koristi se kvasac koji tone na dno suda (a ne onaj koji pliva na površini). Fermentiše dugo, na sobnoj temperaturi. Tako nastaje pivo koje je prozračno i dugotrajno. U Nemačkoj ono je dobilo naziv lagerbier – pivo koje se skladišti, jer se pre konzumiranja čuva u hladnim podrumima.

Pilsner pivo popularno je u Češkoj. Prvobitno ga je napravio jedan nemački pivar u Plzenu (Pilsen na nemačkom) u Češkoj; ovo pivo bilo je svetlo i resko. Aktuelni češki pilsner je ipak tamniji, teži i sa više ukusa, pa se njegova tekstura poredi sa pitkošću mleka. U odnosu na lager piva ima kompleksniji ukus i karakteristično je da se pravi od meke vode i plemenitog hmelja koji je manje gorak i aromatičniji.

Kraft piva služe se u prestižnim restoranima, kao i u kraft pivo barovima

Ejl (ale) pivo se razlikuje od pomenutih piva, jer se za njegovu fermentaciju koriste topli uslovi. Ono je slađe i robustnije. Potiče iz Britanije i sadrži vrlo malo alkohola, hranljivo je jer ima dosta vitamina B i nekada se smatralo da je napitak koji je bezbedniji za piće od vode. Kažu da se ejl ranije pravio od raznih trava i biljnih začina, a ne od hmelja, pa je njegova gorčina prikrivala slast slada.

Svetli ejl se isključivo pravi od hmelja, tako da ima cvetno-gorkast ukus. Ne voli ga svako, ali poznavaoci i ljubitelji piva ga vole i cene, naročito kao kraft pivo.

Tu je i stout (stameno) pivo, za koje kažu da se mao razlikuje od porter piva. Tamno je i vodi poreklo iz Irske i Engleske. Takođe je slatkasto i gotovo ima ukus kao kafa. Pravi se od prepečenog ječma. Guinness je najpoznatije stout pivo, a karakteriše ga gusta i kremasta pena koja se stavra kada se ono sipa u čaše.

Porter je jači od stout piva, ima više alkohola i nastao je u Engleskoj u 19. veku. Tada su ga uglavnom pili nosači (na engl. porters), pa je tako i dobilo ime. Ukus zavisi od toga kako se slad prepeče. Mogu imati voćni ukus, ali i ukus čokolade i kafe. Neko u slad čak dodaje čokoladu i trešnje, da bi se ovi ukusi i mirisi pojačali.

Neki pivarski barovi proizvode sopstveno pivo, pa tako u Velikoj Britaniji neki pabovi proizvedu i do 5000 hektolitara

Postoji i tzv. kiselo pivo, koje se pravi tako što se u slad dodaju divlji kvasac i bakterije, koji se izbegavaju kod pravljenja drugih piva. Ako obično pivo prokisne, ono će biti kiselo i ne treba ga piti. Međutim, pivo koje se namerno pravi da ima kiselu notu, veoma je kompleksno i za njegovo pravljenje se koristi specijalizovan proces koji poznaju samo profesionalci. U tome su najpoznatiji Belgijanci i jedno od njihovih čuvenih kiselih piva je framboise.

Dubbel i tripel, dvostruko ili trostruko pivo su, kako im ime govori, piva koja se referementišu dva ili tri puta. Prvi su ih pravili monasi iz reda trapista. Jača su, imaju više alkohola i obično su voćnog ukusa i arome. Inače, obeležavali su ih sa XXX, 3 X, da bi se znalo da su višestruko fermentisana – u ovom slučaju tri puta.

Pivo se može praviti i od pšenice, i ono je svetlije, sa manjom količinom alkohola, ima oštar, citrusni ukus, pa se često služi sa kriškom limuna ili pomorandže, naročito leti.

Postoje i piva od kukuruza, za čije pravljenje se koriste slad ječma, kukuruz, hmelj, kvasac, vitamin C; obavezno se služi sa kriškom limuna ili limete koji dodaju malo oštriji, kiselkasto-opor ukus.

Degustacija kraft piva, pravi događaj

Kod nas raste interesovanje za kraft piva. U okviru mikropivara može se naći veliki broj različitih, novonastalih vrsta piva, a ona se mogu nabaviti i u bolje snabdevenim marketima. Služe se u prestižnim restoranima, kao i u kraft pivo barovima itd.

U svakom slučaju, ova piva su suptilna, sa veoma razigranim i neobičnim ukusima. Sva ona su donela nešto posebno, novo i kvalitetno, kako za one koji vole prefinjeno pivo, tako i za klasične pivopije.

PROBAJTE RECEPTE

Mičelada (Michelada)

 

Koktel od kamparija i piva