inspiracija
Nomadi lepote - To sam ja
Mirjana Bobić Mojsilović - književnica i autorka kolumne "Majke mi, bajka"

Nomadi lepote

Njene haljine su divne, ženstvene, romantične, praktične, uzbudljive u svom opiranju da ne liče ni na šta iz bilo kog ultimatuma današnjice

Pošto je Instagram neka vrsta savremenog globalnog korzoa, s vremena na vreme pogledam šta se događa, ko se sve tamo šeta i kako izgleda savremena moda. Drugim rečima, zabavlja me, ponekad, da vidim razmere matriksa koji se može čitati u svemu – od načina na koji se opisuju fotografije, preko komentara ispod njih, mesta na kojima su napravljene, do onoga šta se na njima vidi.

Žene su lepe, vitke, sa loknama, napućenih usana, sa stomacima ravnim i čvrstim kao daske za peglanje, grudi su predimenzionirane, noge i dekoltei sijaju se kao pekinške patke, trepavice su dugačke i guste, napravljene od najfinijih dlačica vidrinog krzna, tamo negde, u Kini, a nokti, nalik kandžama, sijaju se u svim bojama duge.

U tom šarenom moru istog, u tom galimatijasu manje ili više uspešnih replika svih danas postavljenih standarda ženske lepote i modernosti, za oko mi je zapala jedna žena, potpuno drugačija. Ona je dizajner i najčešće je sama svoj maneken.

Najlepši detalj na Ani Tokin i njenim haljinama jeste sloboda

Njene haljine su divne, ženstvene, romantične, praktične, uzbudljive u svom opiranju da ne liče ni na šta iz bilo kog ultimatuma današnjice. Njene haljine slave život, i radost, i pravu ženu, i humor stvarnosti, ali više od svega, njene haljine slave slobodu.

Njene haljine su prelepe, i ona je prelepa.

Ana Tokin.

Lepa je Ana Tokin, ima lavlju kosu, i prelepo lice, i gracioznost, i ženstvenost, i savršeno izgleda u tim dugačkim haljinama na cveće koje imaju karnere, i dekoltee, i koje su nacigovane ne da sakriju koji gram viška, nego da otkriju i podvuku istinsku, stvarnu lepotu prave žene, raskošne kao leto.

Ali najlepši detalj na Ani Tokin i njenim haljinama jeste sloboda.

Sloboda da se bude svoj, i stvaran, i srećan u sopstvenoj koži, sloboda da se odupre bilo kom ultimatumu današnjice, sloboda da se ne liči ni na šta od ponuđenih modela iz medija, sloboda da se od svakog nemanja napravi spektakularno imanje, sloboda da se bude živ na svoj način.

Često pogledam njene postove, i uvek mi izmami osmeh.

Pomislila sam jutros kako je Ana Tokin, sa tim svojim stavom, sa tim ludim dugačkim haljinama, sa tom jedinom pravom lepotom koja se grozi fotošopa, neka vrsta revolucionara.

Rodonačelnica, a da možda o tome nema pojma, jednog novog društvenog pokreta koji bi mogao da spase tolike žene.

Nomadi lepote. Lepote, koja se ne poredi ni sa kim i ni sa čim, lepote bujne i žive, kao što je sama priroda.

Ana Tokin, ja sam ti prva sledbenica.