Ništa stid po novom, samo sreća

Stalno nas je bilo sramota ili je trebalo da nas bude još više sramota od ovoga ili onoga

Mi smo odrasli sa velikom količinom stida u našim životima.

Stalno nas je bilo sramota ili je trebalo da nas bude još više sramota od ovoga ili onoga.

Sramota od oca, dede, komšije, partije, države, prijatelja i društvenog uređenja.

Utišaj muziku – sramota, ne maži crni krejon – sramota, prekratka suknja – sramota, glasno se smejati – sramota, razvesti se – sramota, razmahivati se uspesima – sramota, pokazivati telo – teška sramota. Eksplicitno pokazivati emocije – sramota, ljubiti se na ulici – sramota, intenzivno voleti sopstvenog muža i to pokazivati – teška sramota.

Ovo je, naravno, bilo u prošlom veku, ali nas je još uvek bar malo sramota.

Sramota me što te volim toliko. Kad se smejem do suza sa drugaricama, pomislim, možda je malo i sramota da se u ovom momentu tužnom toliko smejemo.

Nađimo iskru sreće u svom srcu i gajimo je koliko god mala i lomljiva bila

Odlučna sam da brzo sazovem skupštinu generacija 1965–1975. i da odmah prekinemo sa ovom praksom.

Ništa stid po novom, samo sreća, ljubav, a kroz čistu ljubav i zdravlje. Zdravlje, kao imperativ ovog veka.

I samo još da vam kažem, deca rastu i bez naše saglasnosti. Mi zaista starimo, a vreme prolazi. I zato: pamet u glavu i osmeh na lice. Prestanite sa poslom na trenutak, javite voljenom biću da uvek mislite na njega/nju. Nađimo iskru sreće u svom srcu i gajimo je koliko god mala i lomljiva bila.

Našla sam na pijaci najljubavnije meso prepelice. Tako kaže film Čokolada. Pa da probamo!

Slušam obradu pesme Ako tražis nekoga u izvođenju Martine Đurđević i Nine Kraljić.

Jer, ako tražiš nekoga za plakanje, onda ja sam rame za tebe.

Jer, ipak, to je sudbina.