Nije bitno uvek biti u pravu
Svako od nas ima neka verovanja, vrednosti i misli koje su naša suština i s njima ne možemo praviti kompromise. Verujemo da su to nepobitne istine i da bi svi, samo ako bi se urazumili, trebalo da se sa njima slože.
Želeti da iz svakog spora izađemo kao pobednik i nije baš jednostavno, jer između biti i izgledati da ste u pravu – nalazi se „provalija”.
Ali, s vremena na vreme, moramo da provedemo neko vreme s ljudima koji ne dele naša ubeđenja. Zato, biti u pravu ni blizu nije toliko bitno koliko biti srećan zajedno s nekim.
Oko čega se sukobljavamo?
Možemo se sukobiti oko političkih stanovišta, verskih ubeđenja ili životnih vrednosti. Ako se u razgovoru dotaknemo ovih tema, on se ubrzo pretvara u raspravu u kojoj niko ne oseća da ga slušaju ili poštuju, a ono što posle toga ostaje uglavnom su ljutnja, zbunjenost i uvređenost!
Moramo se zapitati ima li smisla da jedni druge unesrećujemo ili vređamo u ime odbrane sopstvenih ubeđenja. Umesto da čuvamo svetost naših vrednosti, zar ne bi trebalo više da brinemo o osobi koja sedi pred nama? Zar nije bolje da budemo zajedno srećni, nego da budemo u pravu, ali sami?
Ako pokušavamo da ubedimo nekog da prihvati naše poglede, to je uglavnom naš EGO na delu. Čak i ako se ispostavi da smo bili u pravu, naš ego ne poznaje zadovoljstvo i samo traži nove rasprave da se kroz njih iskaže.
Biti kritičar je lako. Kritikovanje bez datog rešenja, samo je naduvavanje kritičarevog ega.
Moramo li uvek biti u pravu?
Ovakve osobe imaju potrebu da im ljudi iz okruženja uvek priznaju nepogrešivost, tj. da su uvek u pravu. Ova potreba za nepogrešivošću je često motivisana nesigurnošću, kao i potrebom da se stvari drže pod kontrolom, a to zahteva veliku količinu energije, jer stalno morate dokazivati da ste u pravu.
U takvim situacijama veoma je teško održati dobre međuljudske odnose, jer svaka strana drži do svoje ispravnosti, pa komunikacija postaje naporna.
Kako se izboriti sa potrebom da moramo da budemo u pravu?
Neki ljudi nikada ne priznaju da nisu u pravu! Jednim delom, to je zbog nedostatka adekvatnog uvida u postojeću situaciju, koja rezultira zabrinutošću da će se izgubiti ugled u društvu ili porodici. Ovde je u osnovi nerealna slika o sebi, a ta lažna slika može rezultirati nemogućnošću prihvatanja činjenice da nisu u pravu.
● Zrelost dolazi sa iskustvom. Jedna lekcija iz zrelosti jeste da ne treba da shvatamo svoje misli previše ozbiljno i da treba da suzbijamo svoj ego (a ne da ga stalno „bildujemo”) – sve kako bismo mogli da sagledamo čitavu sliku realno.
● Umesto da budete najpametnija osoba u društvu, koja je brza u osudi drugih, budite dobronamerni prijatelj, partner, komšija, kolega…, sposobni da osetite patnju drugih.
● Ako želite da nekoga u nešto ubedite, prvo naučite da aktivno slušate i da pokušate da shvatite osobu koja je preko puta vas. Čak i ako ste u pravu, nemojte je ubeđivati, sve dok ta osoba ne oseti da je slušate i poštujete. Lako je učiniti da se ljudi osećaju posebno. Postavite više nedovršenih pitanja i slušajte uz iskrenu radoznalost. Tada se ljudima više dopadate.
● Postavite se na mesto te osobe (sagovornika), jer tako mnogi nesporazumi u životu mogu biti razrešeni.
● Pokušajte da sagledate situaciju s tuđeg stanovišta, jer ako razmatrate samo svoju stranu, niste nimalo drugačiji od deteta.
● Ne zaboravite, ako se razljutite tokom rasprave, vaš razljućeni glas je upravo proglasio poraz.
☆ Postoje i situacije… Ukoliko ste moćna osoba, može se desiti da uglavnom budete okruženi ljudima koji bespogovorno klimaju glavom, pomažući vam da se tako osećate važnim i izuzetnim, neprekidno se slažući sa vašim mišljenjem. Ali, oni svakako nisu posvećeni.
☆ Profesionalci imaju svoje talente i svoju struku. Ako klijent pokušava da nametne i nadgleda svaki detalj, verujući da je u pravu, profesionalac neće moći da obavlja svoj posao u potpunosti i osećaće se sputano.
Zato, ako želite uspešne rezultate i adekvatnu komunikaciju, uvažavajući i mišljenje drugog, uvek posmatrajte sa interesovanjem i znajte kada treba da se povučete. U protivnom, takva komunikacija postaje izvor konflikta i ne može dati konstruktivno rešenje problema.
Kada prhvatimo da smo ljudi koji mogu da pogreše, tada stvaramo i mogućnost da sprečimo greške koje se događaju, umesto da ih ignorišemo.
Biti u pravu ni blizu nije toliko bitno koliko biti srećan zajedno sa nekim. Pokušajte da razmislite…
DA LI STE I VI JEDNA OD ONIH OSOBA KOJA UVEK MORA BITI U PRAVU?
KAKO REAGUJETE U TAKVIM SITUACIJAMA?