Ni bolja ni gora od ostatka žena u Srbiji

Narodnjake sam, priznajem, izrazito zavolela kad sam se udala u dijasporu. Tamo sam bila skroz out.

Šta danas znači biti rodjeni Beograđanin?

Znači da te niko ne zove na „krajiške dane”, da ne znam bosanske sevdalinke, da užički kajmak znam samo sa pijace, a leskovački ajvar samo teoretski.

Ja ajvar pravim sama, kajmak kupujem u Maksiju, Boža Vreću volim i nemam dečka Bosanca da mi kupi zlatni lanac.

Beograd je, kao i rođeni Beograđani, malo fucnut, ali otmen. Obrazovan, lep, skrajnut, spreman da voli uvek, da razume, zbunjen, naivan, siromašan, nedostižan.

Neko u Srbiji nasledi od bake njivu, neko bundu. Mislite li da smo zbog toga različite?

Od kola igram užičko, vranje, moravac i kukunješ. Mesim kiflice, znam da razvijam kore, umem da zasadim cvet i znam da kuvam domaća i razna inostrana jela.

Ni bolja ni gora od ostatka žena u Srbiji. Ne deli nas ništa. Ležemo sa istim brigama, istim pitanjima.

Želimo da nas muž voli, a deca slušaju. Da smo zdravi, da idemo na letovanje.

Moje pesme iz mladosti su: U2 – With or without you i Cure – Friday I am in love.

Narodnjake sam, priznajem, izrazito zavolela kad sam se udala u dijasporu. Tamo sam bila skroz out.

Cele nedelje slušam Nipplepeople – Sutra. Pravim leskovačku mućkalicu i prečansku pitu od slatkog sira.

Neko u Srbiji nasledi od bake njivu, neko bundu. Mislite li da smo zbog toga različite

Nemam poentu. Samo kažem.

A i pitam za drugaricu: da li želiš ikoga više?