Plave tablete u ruci muškarca.

Neželjeni efekti viagre i ozempika

Sa upravo završenog Evropskog kongresa iz kardiologije dobio sam mnogo informacija od kolega koji su bili prisutni. Neke od njih posebno su interesantne, i to one u vezi s neželjenim efektima nekih lekova koji su danas jako popularni, kao što su ozempik i viagra.

Viagra (sildenafil) je interesantna po tome što je ispitivana kao kardiološki lek kasnih 1980-ih za lečenje angine pektoris, ali bez uspeha. Zatim su neželjeni efekti dilatacije (proširenja) kavernoznih sudova penisa i erekcije postali glavna indikacija.

Još uvek se sećam prvog predavanja prof. Ostojića iz tog vremena. Do 30 miliona muškaraca u Sjedinjenim Američkim Državama doživljava erektilnu disfunkciju, prema podacima Nacionalnog instituta za zdravlje. Iako ne postoji jednostavan lek za erektilnu disfunkciju, viagra može pomoći u lečenju ovog stanja. Viagra pripada klasi inhibitora fosfodiesteraze tipa 5 (PDE5) gde spadaju i tadalafil, vardenafil i avanafil. Svi ovi lekovi povećavaju protok krvi u određenim delovima tela, dok u optičkom nervu dovode do smanjenja protoka krvi.

Nearterijska prednja ishemijska optička neuropatija

Početno oduševljenje viagrom verujem da nikad nije splasnulo. Ali, zato su lekari analizirali mnoge neželjene efekte kao što su glavobolja, nazalna kongestija (zapušen nos), nizak krvni pritisak ili stomačni problemi. Pored njih, ono što je rečeno na Kongresu jeste da muškarci stariji od 50 godina koji uzimaju viagru imaju veći rizik od nearterijske prednje ishemijske optičke neuropatije (NAION – Non-Arteritic Anterior Ischemic Optic Neuropathy), što je retko stanje u kome je suština problema smanjen protok krvi ka očnom živcu. Može se reći da je u pitanju vrsta moždanog udara, pri kome pacijent može da izgubi vid. NAION se javlja kod 2 do 10 na 100.000 ljudi koji su uzimali određene lekove, što ga čini drugim vodećim uzrokom slepila usled oštećenja optičkog nerva, pored glaukoma.

Muškarac gleda lekove u apoteci.

Fotografija: Shutterstock.com

Osim godina starosti, postoje i drugi faktori rizika koji mogu da dovedu do NAION-a. Zna se da NAION češće mogu da dobiju ljudi s kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom tipa 2, visokim holesterolom ili opstruktivnom apnejom u snu.

NAION može često doći bez upozorenja, tako što se ljudi jednostavno probude s gubitkom vida na jedno oko. Međutim, NAION može zamagliti vid, pacijent može da vidi senke, izgubi kontrast ili osetljivosti na svetlost.

Prema studiji iz 2022. godine, objavljenoj u časopisu Cureus, ljudi koji su uzimali viagru doživeli su NAION već sat vremena nakon uzimanja leka. Studije slučaja pokazuju da se NAION javio kod muškaraca starijih od 50 godina koji su uzimali viagru, a postoji i jedan slučaj kod pacijenta koji je uzimao udenafil.

Obratite pažnju na sve pozitivne, ali i sve negativne efekte lekova

Međutim, lekovi za lečenje erektilne disfunkcije nisu jedini lekovi koji su povezani s NAION-om. Ljudima s gojaznošću i dijabetesom tipa 2 prepisuje se semaglutid, koji je glavni sastojak u ozempiku (ozempic) i vegoviju.

Prema studiji iz 2024. u JAMA oftalmologiji, NAION bi mogao biti povezan sa semaglutidom. Studija je uporedila više od 16.000 ljudi koji su uzimali ili semaglutid, ili drugi lek za lečenje gojaznosti ili dijabetesa tipa 2. Među ljudima s dijabetesom tipa 2 koji su uzimali semaglutid, 8,9 odsto njih dobilo je NAION u roku od tri godine. Oni koji su uzimali semaglutid imali su četiri puta veću verovatnoću da će razviti NAION u poređenju s drugim lekovima za dijabetes. NAION se razvio kod 6,7 odsto ljudi koji su uzimali semaglutid zbog gojaznosti. Ljudi koji su uzimali semaglutid da bi kontrolisali svoju gojaznost imali su 7,5 puta veću verovatnoću da će razviti NAION nego da su uzimali druge lekove za mršavljenje.

Muškarac kod lekara.

Fotografija: Shutterstock.com

Ponovo, na kraju, dolazimo do suštine – svoje stanje moramo da razumemo, ako se odlučimo i uzimamo neke lekove, treba da sagledamo pozitivne, ali i sve negativne efekte. Da bi to mogli da uradimo moramo da razumemo kako lek deluje, odnosno, da imamo osnovne informacije o leku. Ali, pre svega, treba se prisetiti da je zdrav način života osnova svega, da faktori rizika za oba leka i sam poremećaj jesu gojaznost, ateroskleroza, povišene masnoće i pritisak.

Znajući sve, čini se da i u ovom slučaju treba da se izborimo za minimum fizičke aktivnosti, zdrav san i pravilnu ishranu, a onda, čak i ako uzimamo neki lek, imamo manje šanse da doživimo ozbiljne neželjene efekte. Jednostavno, lek nikada ne može da reši sve naše probleme, ako i mi malo ne pomognemo.

Naslovna fotografija: Shutterstock.com