Nesavršeni Napulj u vulkanskoj prozi Lorenca Maronea
Sve će biti savršeno naslov je svetskog bestselera i najpoznatijeg romana italijanskog pisca Lorenca Maronea. Ipak, nije lako poverovati da je pod tako optimističnim naslovom nastao roman čija se radnja dešava u Napulju, gradu koji leži opasno blizu vulkana.
Vezuv, doduše, trenutno miruje, ali svako ko poseti Pompeju ili Herkulanum može se uveriti šta biva kad proradi jedini aktivni vulkan u kontinentalnom delu Evrope. Ako se zna da je poslednja erupcija Vezuva bila 1945, još više se čudimo što je pisac koji u Napulju živi i o Napulju piše izabrao baš ovaj naslov za svoj roman. Sve će biti svršeno Lorenca Maronea postao je veliki hit ne samo u Italiji, već i u celom svetu, preveden je na dvadesetak jezika, a na srpskom je objavljen u izdanju Derete, u prevodu Gordane Subotić.
Ferante i Marone – starije i mlađe lice Napulja
O svom Napulju, Marone piše: „Volim miris borova i aromu sveže opranog veša. Volim kloparanje žaluzina na prozorima i teksturu vulkanskih stena. Volim svetlo koje ostaje na nebu i kad sunce zađe.”
Maroneov Napulj razlikuje se od onoga kroz koji smo pratili junakinje romana Elene Ferante. Dok u Napuljskoj tetralogiji Elene Ferante pratimo dve genijalne prijateljice iz bebi-bum generacije, sa njihovim problemima ženske emancipacije, socijalne (ne)pravde ili (često izneverene) vere u obrazovanje, kod Maronea ćemo Napulj gledati nešto mlađim očima.
Lorenco Marone je rođen 1974, naravno u Napulju, gde i danas živi sa ženom i sinom, a njegov pas jazavičar pravo sa kanabeta u dnevnoj sobi uskočio je u nekoliko njegovih romana. Marone je po obrazovanju pravnik i profesionalno se uspešno bavio advokaturom, a već posle prvih velikih uspeha svojih knjiga, posvetio se pisanju. Sada je umetnički direktor napuljskog sajma knjiga i ima nedeljnu kolumnu (I Granelli) u La Repubblica di Napoli i sarađuje sa Tuttolibri de La Stampa.
Produžena nezrelost potrošačkog društva
Dok su likovi Elene Ferante odrastali u siromaštvu napuljskih predgrađa želeći da se što pre osamostale i što brže odrastu, tražeći izlaz u obrazovanju, braku, zaposlenju, politici ili kriminalu, dotle junak Maroneovog romana Sve će biti savršeno odrasta u već razvijenom potrošačkom društvu, pa mu se i ne žuri da odraste.
Glavni junak Andrea Skot u četrdesetoj godini je samac koji „istrajava u nezrelosti”. Njegova porodica, otac, penzionisani brodski kapetan i udovac, i sestra Marina, prezauzeta, udata i majka dvoje dece, ne gledaju blagonaklono na Andreino uporno izbegavanje odgovornosti. Zato se on od njih distancira. Drama počinje kad Marina mora da otputuje i brigu o bolesnom osamdesetogodišnjem ocu (i njegovom jazavičaru) mora da preuzme neodgovorni Andrea.
Taj vikend, koji će ga, zajedno sa bolesnim ocem, vratiti na crne vulkanske plaže, u lepa i bolna sećanja, promeniće sve aktere priče.
Lični preokret u četrdesetoj
Osim jazavičara, koji je u ovaj roman došetao iz života samog pisca, još jedan motiv ima autobiografsko poreklo, ili bi se to moglo zaključiti iz rečenice koju je Marone prošle godine napisao o sebi: „Ima četrdeset devet godina. Četrdeset je proveo čitajući i gomilajući frustracije, u poslednjih devet je, međutim, svojim knjigama počeo da skuplja zadovoljstva po Italiji. Za trideset i jednu godinu on će izjednačiti rezultat.”
Ovo zapravo znači da je Marone, kad je 2015. završio svoj prvi roman Sitnice koje život znače, imao 40 godina i bio advokat koji je čitao i gomilao frustracije. Uspeh tog romana doneo mu je prestižnu italijansku Streza književnu nagradu i životni preokret. Zato on u romanu Sutra ću možda ostati, koji je takođe preveden kod nas, piše: „Ne zaboravi: na svet smo došli da bismo uradili nešto predivno. Svi mi.”
Napulj pod senkom kriminala – pobeći ili se boriti
I u romanu Sutra ću možda ostati Marone se bavi problemima porodice, sazrevanja, ali je sada glavna junakinja mlada žena po imenu Luče (što znači svetlost), dok je celo njeno ime Luče di Note, tj. noćna svetlost. Luče je advokat i želi da postane uspešna u svom poslu, ali se stalno suočava sa predrasudama, pre svega zato što je atraktivna žena provokativnog izgleda. Njena ključna dilema je: pobeći od svega ili ostati u Napulju i boriti se za svoj način života. U ovoj priči ima mnogo zanimljivih i živopisnih likova stanovnika Napulja, ali se nad svima nadvija i senka organizovanog kriminala.
Tim problemom, koji kao lava potmulo ključa pod površinom njegovog Napulja, Marone se bavi u romanu Običan momak. To je priča o dvanaestogodišnjem dečaku iz napuljskog predgrađa koji živi u istoj zgradi sa jednom stvarnom istorijskom ličnošću – Đankarlom Sijanijem, čuvenim novinarom čija se hrabra borba protiv organizovanog kriminala završila njegovim ubistvom 23. septembra 1985, baš ispred zgrade u kojoj je živeo. Taj događaj sudbinski će uticati i na život dečaka.
Sitnice koje život znače
Ne samo današnji Napulj, već i ceo savremeni svet, suočava se sa problemom starenja, koji Marone stavlja u središte romana Stinice koje život znače. Glavni lik, namćor i mizantrop Čezare Anuncijato kaže: „Imam sedamdeset sedam godina i protraćio sam sedamdeset dve godine i sto jedanaest dana. Potom sam shvatio da je došao trenutak da istinski uživam u stečenom poštovanju.”
Kada, nakon čitanja ovog romana, kao turista prođemo napuljskim ulicama, moći ćemo da potražimo zgradu i ulaz u kome cinik Čezare penzionerske dane provodi mirno, uz alkohol i džangrizanje, u društvu vremešne prostitutke Rosane. Marone će nas upoznati i sa njegovom ćerkom koja ima probleme u braku i to ne želi da prizna i njegovim sinom Danteom koji je gej, i nikada mu to nije rekao. U istoj zgradi živi i Eleonora, stara mačkarka, Marino, koji već godinama nije izašao napolje i Ema, mlada žena na čijem se licu povremeno vide modrice.
I upravo taj poslednji detalj pokrenuće uspavanu ljudskost i zaboravljenu borbenost u starom Čezareu. Sitnice koje život znače, koje je Dereta kod nas objavila 2016, doživeo je 14 izdanja u Italiji, preveden je na 17 jezika, a imao je i filmsku adaptaciju pod naslovom La tenerezza, 2017. godine. U beogradskom Narodnom pozorištu se od 2022. sa uspehom izvodi predstava rađena po ovom romanu (dramatizacija Đorđe Kosić, režija Andrej Nosov, a Čezarea tumači Mladen Andrejević). Drugi film po Maroneovoj prozi, pod naslovom La tristezza ha il sonno leggero, prikazan je 2020.
Napuljske terase u vreme lokdauna
Korona, koja je vrlo surovo pogodila Italiju, naročito je bila teška u Napulju sa njegovih preko tri miliona stanovnika u mediteranski uskim ulicama i prenaseljenim predgrađima. Da bi naslikao Napulj koji pati, Marone je lik advokatice Luče di Note iz romana Sutra ću možda ostati, objavljenog 2018, smestio u pandemijski ambijent i učinio je junakinjom romana Proleće se uvek vraća (objavljen 2020), koji su kritičari definisali kao himnu nadi i snazi želje za normalnošću.
„Iako se period prinudnog zatvora sada čini dalekim, sećanje na te dane ostaće zauvek u našim glavama, sa bolnim i svakako ne pozitivnim osećanjima”, kaže Marone.
Priča počinje sa početkom izolacije, kada se svako trudi da održi svoju rutinu, ali to nije lako. Kroz lik Luče, uvek spremne da pozitivno razmišlja o sebi i drugima, Marone piše: „Iz gornjih stanova dopire glas novog muzičara, iz donjih vesti, ponekad mi povetarac donese miris ragua pod nos, koji ko zna odakle dolazi i koji me podseća na nedelje iz detinjstva.”
Posle korone, Marone je 2022. objavio roman Majke nikad ne spavaju, za koji je dobio nacionalnu književnu nagradu u Pizi i brojne druge, a krajem 2023. izašao mu je roman Vratio sam se po tebe.