Neka svako poradi na svom preobraženju

Moja drugarica Olja je prvo u ʼnormalnim godinamaʼ završila matematiku pa astronomiju, tek tako, da dokaže svima da devojčice mogu sve.

Normalno da ju je to osećanje moći i pameti držalo, pa se edukovala i nadalje, vodeći i mene ponekad sa sobom da naučimo još samo ovo i još samo ono.

Učile smo ovozemaljski, nadzemaljski, kosmički i astralni svet.

Naravno, ona je nosilac ovonedeljne medalje za hrabrost jer je u šestoj deceniji upisala slikarstvo.

Neki su zbunjeni, neki se pitaju zašto? U zapadnoj civilizaciji školovanje je uvek bilo na ceni pa se niko nije čudio kad neko u Americi u četrdesetim bude beskućnik, a u pedesetim milioner. Zaista, ne samo u filmu!

Kod nas je nekako vladala neka uravnilovka pa su se ljudi teže privikavali na promene, ma kakve da su one bile.

Strah od promena se nekako uvukao u naš DNK. Ili mi se tako čini!?

Kad pogledamo na istok, svi pamtimo da se u Indiji ulazi u parlament sa preko 75 godina života i to tek kad promenite bar 3-4 profesije, a sedokosog japanskog manekena koji je počeo da snima reklame u 61. godini niko nije zaboravio, sigurna sam.

Taj egzistencijalni grč koji nas drži učaurenim, osećam da polako popušta. Uči se i menja, ne samo iz materijalnih potreba, nego je učenje iskonska potreba svakog ljudskog bića.

Dok nam polako proleće stiže, neka svako poradi na svom preobraženju, jer bez promene niko neće postati leptir! Svi ćemo ostati obična buba.

Krčka se danas sarma, nisam je dugo kuvala. Kuma Radin recept: milion sati na šporetu, pa onda dodaš suvo meso itd., pa u zemljanoj posudi još milion sati na niskoj vatri u rerni. Ne znam ni kad ću završiti niti kakav će rezultat biti. Predala sam se u božje ruke.

Gospode Bože, Oče naš, spasi nas. Amin!