Neka nam je sve na radost
Setila sam se da sam pre dvadesetak i kusur godina ostavila dečka koji je gostovao kod mene, sa drugog kontinenta, i koji je prilikom povratka kući odneo i šampon za kosu koji je on kupio.
Ja sam bila uvređena, a on zbunjen.
Sve se mislim, da nisam prenaglila, ko će ga danas znati?
Moja svekrva mi je pričala da je ostavila dečka jer joj je rekao da je koščata. Meni je ta priča presmešna, ali sad se nešto mislim – možda je i ona prenaglila u odluci da odmah tu vezu spakuje u zaborav.
Koliko smo smekšale tokom godina? Šta nas je smekšalo? Razočaranje, tuge, sreće, životne okolnosti, strah, poslednji voz. Možda smo samo razumnije, širih shvatanja.
Naučile smo da je život blesak svetlosti i da čestice čuvamo u svom srcu da u tami budemo sigurne.
Dok šetam Kalemegdanom do crkve Svete Petke, žvaćem žvaku i radujem se što te volim. Nisi nikad rizikovao s tim šamponom, pa mi nisi ostavio drugu opciju.
Za ovaj najradosniji vikend, šta god da je na stolu – najsvečanije je. Neka nam je sve na radost!
Neka sva zemlja kliče Gospodinu. Radujte se, pravednici, slavite sveto ime njegovo! Psalam 96
Danas sa nama Mozart – Simfonija br. 40 u g-molu.