Nega dehidrirane kože mora biti selektivna

Suva koža tela – saveti za negu i hidrataciju 

Suva koža, poznata i kao kseroza, je stanje posebno karakteristično za zrelu kožu. Sa godinama se smanjuje broj lojnih i znojnih žlezda, pa samim tim koža postaje suvlja, posebno u regijama gde ovih žlezda već ima manje – na rukama i nogama. Suva koža tela najčešće se javlja zbog čestog kupanja i tuširanja vrućom vodom, i veće upotrebe preparata koji mogu da oštete kožnu barijeru i uklone važne lipide.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da se količina subkutanih lipida od 40 godine smanjuje 20 odsto po deceniji života, onda zapravo shvatamo da je suva koža stanje koje nas čeka u jednom trenutku zrele dobi, bez obzira koji tip kože smo imali u mladosti. 

Učestalost pojave suve kože je povećana upravo u ovim danima zbog toga što se ljudi često kupaju i tuširaju koristeći vruću vodu, popularne pene, mirisne kupke i soli za kupanje koje oštećuju kožnu barijeru i uklanjaju veoma važne lipide. Sapuni, deterdženti i tvrda voda mogu skinuti zdravu i normalnu barijeru kože i narušiti njenu pH vrednost, što još više produbljuje ovu pojavu. Poznato je da različiti delovi tela različito regulišu gubitak vode.

Na primer, tabani i dlanovi loše regulišu gubitak vode, dok je koža lica relativno stabilna, na sreću žena u zrelim godinama kada ih to najviše brine. Ali zato smo svedoci da u godinama 45+ imamo sve veći problem sa suvim rukama (mažite ruke uvek posle pranja) i stopalima. Koliko god često posećivali pedikira, bez svakodnevnog mazanja, stopala veoma brzo postaju suva i gruba.

Regulacija vlažnosti gornjeg sloja kože

U osnovi, hidratacija kože regulisana je prisustvom osnovnih komponenata njene zaštitne lipidne barijere – lipida (ceramida, masnih kiselina, holesterola) i prirodnog vlažećeg faktora – NMF (pored ostalih komponenata sadrži mlečnu kiselinu i ureu koje privlače vodu iz dubljih slojeva kože, ali i iz spoljašnje sredine, da bi održali vlagu). Nega za lice podrazumeva isto. 

Da bi se koža osećala komforno, bez zatezanja i peckanja, sadržaj vlage u gornjim slojevima mora biti 10 odsto. Zimi se ovaj sadržaj smanjuje, pa se zato suva koža često naziva zimski svrab, jer je tokom tog godišnjeg doba u svom najgorem stanju, zbog suvog vazduha i kupanja vrućom vodom.

Suva koža – uzroci

Postoje brojni faktori koji utiču na suvu kožu: 

• nasledni, pre svega (veoma često je genetika u osnovi suve kože); 
• stres („stresni hormoni” – glukokortikoidi narušavaju zaštitnu barijeru jer smanjuju proizvodnju lipida koji su njen deo); 
• hormonski status (u menopauzi padaju estrogeni, što smanjuje proizvodnju sebuma i koža se suši); 
• vrela voda (skida i rastvara zaštitne lipide i voda isparava); 
• često letenje avionom; 
• klima-uređaji; 
• deterdženti (treba izbegavati jake deterdžente i omekšivače za odeću, bez boja ili mirisa, mogu ostati na odeći nakon pranja i iritirati suvu kožu);
• zagađenje; trenje o odeću (suva koža traži mekanu i pamučnu odeću, vuna i sintetika veoma često iritiraju takva stanja).

Širom sveta troše se milijarde na hidratantne proizvode za negu kože. 

I opet kod nekih potrošača postoji nezadovoljstvo, jer nijedan od njih ne rešava problem svraba, crvenila, perutanja i peckanja, posebno potkolenica i stopla u zrelim godinama. Zato je potrebno znati osnovne činjenice i uzroke suve kože da biste mogli sebi da pomognete. Ako imate ozbiljnije probleme sa suvom kožom (atopijski dermatitis, psorijaza i seboreični dermatitis), svakako zatražite pomoć stručnjaka.

Nega za dehidriranu i suvu kožu

U slučaju kozmetičkih problema čije smo uzroke već naveli, na tržištu postoje brojni preparati za njihovo rešavanje, što obezbeđuje koži zdraviju i pravilniju negu i bolje održavanje.

Kupanje i suva koža

Prvo morate pronaći odgovarajuću kupku, koja bi trebalo da sadrži neko biljno ulje ili da bude uljana, i da ostavlja film nakon tuširanja. Ako koža nakon tuširanja zateže, znači da vam je preparat preagresivan i da ga treba menjati. Na tržištu sada postoje i in-shower kremovi koji su posebno pogodni ako se tuširate više puta dnevno. Tuširanje ne sme biti duže od 10 minuta, mlakom, više hladnom vodom, a vlagu upiti peškirom, nikako trljati.

S obzirom da se zrela koža sporije obnavlja, neophodno je jednom nedeljno primeniti piling pre tuširanja, kako bi se koža oslobodila mrtvih ćelija, lakše upila preparat za hidrataciju i regenerisala se.

Preparati za suvu kožu

I na kraju ono najvažnije – izbor odgovarajućeg preparata. Preparati za telo mogu biti u formi mleka, bodi butera, balzama ili melema i fluida. Masnija formulacija ne znači obavezno da će dati bolje rezultate. Za tretman potkolenica i stopala, ove formulacije treba da budu hranljivije i da u sebi sadrže veći procenat biljnih voskova i ulja (shea, kakao buter, mango buter, pčelinji vosak, kokosovo, maslinovo, bademovo uje…).

Pored toga, umirujući biljni ekstrakti takođe imaju ulogu u povećanju hidratacije (kamilica, aloja, nar, neven…). Međutim, hranljiva krema za celo telo nije uvek praktična, posebno što traži vreme za upijanje. 

Losioni i fluidi, iako lagane teksture, mogu biti jednako efikasni kada je hidratacija u pitanju. Pored biljnih voskova i ulja, oni u znatno manjim koncentracijama u sebi sadrže ceramide, ureu, mlečnu kiselinu, vitamin F (sastavni deo zaštitne barijere), koji su veoma efikasna i lagana formula koja se brzo upija i ostavlja zaštitni film koji traje čitavog dana.

Mnogim osobama sa izrazito suvom kožom koja svrbi i peče, nekada više odgovaraju ovakve formule, jer teže kreme stvore film koji povećava temperaturu kože i često taj svrab postane još intenzivniji.

Dakle, pri izboru hidratantnog preparata za negu, kada je suva koža tela treba birati preparat prema stadijumu suvoće vaše kože, i tražiti u njemu supstance koje su delotvorne, a koje smo već naveli. Za izrazito suvu kožu, ulje žutog noćurka i boražine veoma su delotvorni, jer sadrže esencijalne masne kiseline, koje su neophodne za formiranje zaštitne barijere, a koje naš organizam ne proizvodi.

I za kraj – zdrava pravilna ishrana i zdrave životne navike veoma su važne za hidrataciju vaše kože! Iako se lipidi kože proizvode u njoj, a ne dobijaju se iz hrane, preporučuje se ishrana bogata esencijalnim omega 3 masnim kiselinama (orasi, ulje repice, skuša, tuna, losos).

Ne zaboravite – svakog dana treba uneti u organizam dve i po litre vode!